Prelepe ruže iz Afrike

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

„Najlepše cveće koje sam ikada videla!“ „Najbolji poklon za dragog prijatelja“ „Jedan način da kažeš: ’Nekome je stalo do tebe‘“

MOŽDA se i vi slažete sa izjavama ovih stanovnika Najrobija iz Kenije. Od svih biljaka cvetnica, kako divljih tako i kultivisanih, verovatno nijedna nije međunarodno priznata kao što je ruža. Ona vekovima zaokuplja ljudsku maštu. Pesnici su pisali o njoj, a umetnici su je često slikali. Šekspir ju je veličao u poznatim stihovima u romanu Romeo i Julija: „Šta sadrži ime? Ruža bi davala slatki miris, pa ma kako je mi zvali“. Zahvaljujući ruži, sklapaju se i učvršćuju prijateljstva, nastavljaju se ona koja su bila prekinuta i mnoge bolesne osobe bivaju ohrabrene.

Pored svega toga, ruže imaju i veliku ekonomsku vrednost. U mnogim zemljama gde je klima pogodna za gajenje cveća, najviše se zarađuje na izvozu ruža. Na primer, u Keniji, među milionima vrsta cveća koje se izvozilo prošle godine, više od 70 posto su bile ruže, što čini tu zemlju jednim od glavnih svetskih proizvođača.

U prošlosti, dok čovek još nije otkrio prelepa svojstva ovog cveta, žbunovi ruža rasli su u divljini. Zahvaljujući pažljivim ukrštanjem više od 100 vrsta divljih ruža, dobijeno je na hiljade različitih sorti ruža koje su danas poznate. Zbog toga je taj cvet postao poznat širom sveta i može se naći u skoro svim zemljama. Najpopularnija vrsta koja se uglavnom uzgaja jeste hibridna čajevka.

 Od plantaže do vaze

Većina ljudi kupuje ruže u cvećari ili u supermarketu. To cveće se uzgaja na velikim farmama radi prodaje i njemu je potrebno više pažnje nego dvorišnim ružama. Tokom posete jednoj takvoj farmi u Najrobiju videli smo koliko se truda ulaže u pripremanje ruža za prodaju.

Ovde, kao i na drugim mestima u Keniji, nalaze se plastenici koji ukazuju na to da se tu uzgajaju ruže namenjene tržištu. (Videti sliku na 26. strani.) Oni imaju nekoliko namena. Odmah posle kalemljenja, ruže su osetljive i potrebno ih je zaštititi od lošeg vremena. Pljusak, vetar ili direktna izloženost suncu može da ih uništi. Da bi se održavala uvek ista temperatura u plasteniku, neophodan je stalan dotok hladnog vazduha i ispuštanje toplog vazduha.

U plastenicima se mogu videti redovi mladih ruža u različitim etapama razvoja. Na ovoj farmi uzgaja se nekoliko vrsta ruža, među kojima je poznata hibridna čajevka koja se reže na malo više od 70 centimetara i jedna druga specifična vrsta hibridne čajevke koja se reže na 35 centimetara. Na jednom hektaru može biti zasađeno do 70 000 sadnica.

Kako te sadnice dobijaju hranjive materije? One se ne uzgajaju na običnom zemljištu. Podloga na kojoj rastu sačinjena je od plovućca (vulkanskog kamena) i stavljena na polietilensku foliju. Ta metoda se naširoko primenjuje jer vulkanski kamen ne podleže mnogim oboljenjima kao što je to slučaj sa običnim zemljištem. Za zalivanje sadnica koristi se sistem navodnjavanja. Za to se koriste male cevi koje su okrenute prema zemljištu, i koje ispuštaju vodu i ostale hranjive materije u tačno određenim količinama. Budući da je vulkanski materijal porozan, on omogućava da voda otiče. Zatim se ona skuplja i ponovo koristi.

I pored posebne nege, ruže mogu da budu zaražene brojnim oboljenjima, koja uglavnom prouzrokuju gljivice.  Među njima su siva plesan i pepelnica, koje napadaju lišće i stabljiku biljaka. Ukoliko se ne odstrane, one mogu umanjiti kvalitet cveta. Taj problem se može rešiti korišćenjem fungicida.

Kako vreme prolazi, počinju da se naziru neke jarke boje, što je jasan pokazatelj da su ruže spremne za rezanje. Ruže se pažljivo seku dok su u pupoljku. Budući da se u toj fazi latice još nisu otvorile, cvetovi i njihova boja duže traju. Međutim, u zavisnosti od vrste, razlikuje se vreme kada treba da se seku. Veoma je važno da se seku ujutro ili kasno po podne, kada ima više vlage i kada je biljka sveža. Posečeni pupoljci se zatim nose u hladnu prostoriju. To takođe zasigurava da ruže duži period ostanu sveže.

Ruže prolaze kroz još jednu veoma važnu fazu — razvrstavanje. Dele se prema boji i dužini. Pakuju se u skladu sa zahtevima kupca. Na kraju, cveće je spremno za tržište. Sa ove farme se uglavnom prevoze avionom u Najrobi, a odatle se izvoze u Evropu, hiljadama kilometara daleko. Pošto ruže veoma kratko traju, moraju brzo stići na domaće ili strano tržište, u roku od 24 sata nakon što su posečene.

Kada sledeći put dobijete buket ruža na poklon ili ih kupite u supermarketu ili cvećari, zastanite i razmislite o dugom putu koji su prevalile, možda čak iz Afrike. To će verovatno produbiti vaše cenjenje prema Stvoritelju, Jehovi Bogu (Psalam 115:15).

[Okvir/Slike na 26. strani]

Hoće li ikada postojati plava ruža?

Ruža iza sebe ima dugu istoriju i izgleda da njena priča još uvek nije došla svom kraju. Uvedene su mnoge nove tehnike uzgajanja i oplemenjivanja. Nema mnogo cvetova kod kojih se može proizvesti toliko različitih nijansi kao što su ruže. Koja vam se boja najviše sviđa? Bela, žuta, roze, grimizna ili boja trule višnje? Mnoge od tih boja nastale su putem različitih metoda ukrštanja.

Na primer, da li ste znali da iako ljudi govore o „crvenim“ ružama, crveni cvet prvobitno nije ni postojao u porodici ruža? Nedostajao je gen koji daje crveni pigment. Jarkocrvena boja dobijena je genetskom mutacijom 1930, od koje je nastala crvena boja ruže koja nam je danas poznata. Kod svih vrsta ruža, jedna boja je dugo nedostajala — plava. Gen koji proizvodi plavu boju, delfinidin, ne postoji u porodici ruža. Međutim, nakon mnogo godina zajedničkog istraživanja jedne australijske i japanske kompanije, pomoću genetičkog inženjeringa 2004. godine dobijena je „plava“ ruža. Ipak, potreban je daljnji trud da se dobije modra nijansa plave boje.

[Slika]

Plastenik

[Slika na 25. strani]

Spremne za sečenje