Zabluda ili činjenica?

Hrišćanski starešina Timotej podsticao je one koji su želeli da služe istinitom Bogu da se ne bave „izmišljenim pričama“ to jest zabludama (1. Timoteju 1:3, 4). Da li je i danas potrebno da se čuvamo toga? Da, zato što pogrešne predstave o Bibliji i njenim učenjima udaljuju ljude od ispravnog načina obožavanja Boga. Dole su navedene neke od tih uobičajenih pogrešnih predstava. Zapazite zatim izjave iz same Biblije. To vam može pomoći da napravite razliku između zablude i činjenica.

◼ Zabluda: Čuda o kojima govori Biblija su nemoguća.

Činjenica: Ljudi još mnogo toga treba da nauče o Božjem stvarstvu. Nijedan naučnik ne može u potpunosti da objasni gravitaciju, da precizno definiše sve delove jednog atoma ili da objasni šta je u stvari vreme. „Možeš li dokučiti dubine Božje? Možeš li dokučiti granice Svemoćnog?“ (Jov 11:7). Budući da stvarstvo daleko premašuje naše sposobnosti shvatanja, mnogi priznati naučnici ne žure sa izjavama da je nešto nemoguće.

◼ Zabluda: Sve religije vode ka Bogu.

Činjenica: „Ako ostanete u mojoj reči“, rekao je Isus, „zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32). Ako sve religije vode ka Bogu, da li bi onda bilo potrebno da njihovi pripadnici budu oslobođeni? U stvari, Isus je naučavao da mali broj ljudi hodi ’putem koji vodi u život‘ (Matej 7:13, 14).

◼ Zabluda: Svi dobri ljudi posle smrti idu na nebo.

Činjenica: „Krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira. Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti. Uzdaj se u Jehovu, i drži se puta njegovog, on će te uzvisiti i ti ćeš zemlju posedovati“ (Psalam 37:11, 29, 34). Samo 144 000 vernih ljudi ide na nebo. Njima je Bog dao zadatak da ’kraljuju nad zemljom‘ (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1, 4).

◼ Zabluda: „Stari zavet“ nema vrednost za hrišćane.

Činjenica: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno“ (2. Timoteju 3:16, 17). „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4). „Stari zavet“, hebrejski deo Svetog pisma, veoma je važan izvor informacija o Bogu i njegovoj nameri i pruža nam temelj da verujemo u „Novi zavet“, Grčki deo Svetog pisma.

◼ Zabluda: Veći deo knjige Postanka, uključujući i izveštaj o Adamu i Evi, jeste samo simbolika.

Činjenica: Luka je u svom Jevanđelju zabeležio Isusov rodoslov od Adama (Luka 3:23-38). Ako je Postanak mit, gde bi trebalo da se završi sa izmišljenim imenima a da se započne sa pravim? Isus, koji je živeo na nebu pre nego što je došao na zemlju, verovao je u ono što je zabeleženo u Postanku, uključujući i izveštaj o Adamu i Evi (Matej 19:4-6). Prema tome, sumnjati u verodostojnost Postanka znači sumnjati u samog Isusa i u druge biblijske pisce (1. Letopisa 1:1; 1. Korinćanima 15:22; Juda 14).