Razlozi za pouzdanje u Bibliju
1. Istorijska tačnost
Bilo bi teško verovati knjizi za koju se ustanovi da sadrži netačne informacije. Zamislite da čitate knjigu o savremenoj istoriji u kojoj stoji da se Drugi svetski rat odigrao u 19. veku ili se predsednik Sjedinjenih Država naziva kraljem. Zar vas takve netačnosti ne bi navele da posumnjate u pouzdanost cele knjige?
NIKO nikada nije uspeo da ospori istorijsku tačnost Biblije. Ona govori o stvarnim ljudima i događajima.
Ljudi.
Kritičari Biblije dovodili su u pitanje postojanje Pontija Pilata, rimskog namesnika Judeje koji je predao Isusa da bude pribijen na stub (Matej 27:1-26). Međutim, 1961. godine je u mediteranskom lučkom gradu Cezareji pronađen jedan kameni blok sa uklesanim natpisom koji potvrđuje da je Pilat jedno vreme upravljao Judejom.
Do 1993, van Biblije nije bilo dokaza o tome da je David, hrabri mladi pastir koji je postao izraelski kralj, bio istorijska ličnost. Međutim, te godine su na severu Izraela arheolozi pronašli bazaltni kamen, koji potiče iz devetog veka pre nove ere. Stručnjaci kažu da natpis na njemu sadrži reči „Davidov dom“ i „kralj Izraela“.
Događaji.
Donedavno su mnogi izučavaoci sumnjali u tačnost biblijskog izveštaja o bitkama koje su Izraelci u Davidovo vreme vodili protiv Edomaca (1. Letopisa 18:12, 13). Edomci su, prema njihovom mišljenju, u to vreme bili jednostavan narod koji se bavio stočarstvom i tek mnogo kasnije su svojom organizovanošću i vojnom i finansijskom moći predstavljali pretnju po Izrael. Međutim, novija arheološka iskopavanja pokazala su da je „Edom bio složeno društvo vekovima ranije [nego što se mislilo], baš kao što piše u Bibliji“, rečeno je u jednom članku u časopisu Biblical Archaeology Review.
Ispravno navedene titule.
Tokom 16 vekova koliko je trajalo pisanje Biblije, na svetskoj sceni smenili su se mnogi vladari. Kada se u Bibliji ukazuje na nekog vladara, uvek se koristi njegova prava titula. Na primer, na Iroda Antipu se tačno ukazuje kao na ’tetrarha‘, a na Galiona kao na ’prokonzula‘ (Luka 3:1; Dela apostolska 18:12). U Jezdri 5:6 spominje se Tatnaj, namesnik persijske provincije „s one strane Reke“ (Eufrata). Na jednom novčiću iskovanom u četvrtom veku pre nove ere nalazi se sličan opis — persijski namesnik Mazeus naziva se vladarem provincije „s one strane Reke“.
Tačnost u naizgled nevažnim pojedinostima veoma je značajna. Ako možemo imati poverenja u ono što su pisci Biblije zabeležili čak i o sitnim pojedinostima, zar to ne treba da ojača naše poverenje i u druge stvari koje su zapisali?