Gledište Biblije

Zašto treba da brinemo o životnoj sredini?

ČOVEK sa svojim delatnostima ugrožava životnu sredinu više nego ikada ranije. Budući da problemi poput globalnog zagrevanja postaju mnogo ozbiljniji, naučnici, vlade, industrijski proizvođači i istraživački centri sve više ulažu trud u to da se oni reše.

Da li mi kao pojedinci imamo odgovornost da doprinesemo očuvanju životne sredine? Ako da, do koje mere? Biblija nam pruža dobre razloge da svojim postupcima pokazujemo obzir prema našoj životnoj sredini. Ona nam takođe pomaže da budemo uravnoteženi u onome što činimo u tom pogledu.

Postupati u skladu sa Stvoriteljevom namerom

Jehova Bog je načinio zemlju da bude poput predivnog vrta u kom bi živeli ljudi. Sva svoja dela opisao je kao ’veoma dobra‘ i zapovedio je čoveku da „obrađuje [zemlju] i da se brine o [njoj]“ (Postanak 1:28, 31; 2:15). Šta Bog misli o stanju u kom se sada nalazi životna sredina? Sigurno ga veoma vređa to što ljudi ne vode računa o zemlji, što se vidi iz proročanstva u Otkrivenju 11:18 gde kaže da će on ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘. Zato ni mi ne treba da budemo ravnodušni kada je u pitanju zagađivanje zemlje.

Biblija nas uverava da će i najmanja šteta koju je prouzrokovao čovek biti otklonjena kad Bog ’sve načini novo‘ (Otkrivenje 21:5). Međutim, ne treba da zaključimo da nije važno kako postupamo do tog vremena kad će Bog sve popraviti. I te kako je važno! Kako možemo pokazati da prema našoj planeti imamo isti stav poput našeg Stvoritelja i da podržavamo njegovu nameru da pretvori planetu u raj?

 Kako doprineti očuvanju životne sredine

Uobičajene ljudske aktivnosti stvaraju izvesnu meru otpada. Jehova je mudro osmislio prirodne procese putem kojih se taj otpad prerađuje čime se čisti vazduh, voda i zemljište (Poslovice 3:19). Trebalo bi da svojim postupcima delujemo u skladu s tim procesima. Zato je potrebno da budemo pažljivi da ne bismo nepotrebno doprinosili već postojećim ekološkim problemima. Takav obzir pokazuje da volimo svoje bližnje kao same sebe (Marko 12:31). Osmotrimo jedan zanimljiv primer iz biblijskih vremena.

Bog je zapovedio Izraelcima da izmet zakopavaju „izvan logora“ (Ponovljeni zakoni 23:12, 13). To je omogućavalo da logor bude čist i ubrzavalo je proces razlaganja otpadnih materija. Slično tome, pravi hrišćani i danas nastoje da brzo i na adekvatan način odlažu različite vrste otpada. Posebno se treba obratiti pažnja kada se odlaže toksični otpad.

Mnoge vrste otpadaka se mogu ponovo koristiti ili reciklirati. Ukoliko je recikliranje obavezno po zakonu u vašoj sredini, onda je poštovanje takvih zakona deo davanja ’caru carevog‘ (Matej 22:21). Recikliranje možda zahteva dodatan trud, ali u tome se ogleda naša želja da sačuvamo planetu čistom.

Čuvanje bogatstva naše planete

Da bismo zadovoljili naše potrebe za onim što je neophodno za naš život kao što je hrana, krov nad glavom, i gorivo, mi moramo da koristimo prirodna bogatstva. Način na koji ih koristimo otkriva da li na njih gledamo kao na dar od Boga. Kada su Izraelci u pustoši poželeli da jedu meso, Jehova im je dao mnoštvo prepelica. Oni su pohlepno i sebično zloupotrebili taj dar, što je razljutilo Jehovu Boga (Brojevi 11:31-33). Bog se od tada nije promenio. Prema tome, odgovorni hrišćani neće rasipati materijalne stvari, što bi bio znak pohlepe.

Neki smatraju da imaju pravo da neograničeno koriste energiju ili druga prirodna bogatstva. Ali prirodna bogatstva ne treba da se rasipaju samo zato što ih ima u obilju ili što to sebi možemo priuštiti. Nakon što je Hrist čudom nahranio mnoštvo ljudi, rekao je da se riba i hleb koji su preostali sakupe (Jovan 6:12). On nije želeo da se rasipa ono što je obezbedio njegov Otac.

Ravnoteža u onome što činimo

Mi svakog dana donosimo odluke koje utiču na životnu sredinu. Da li treba da idemo u krajnost i da se izolujemo od ljudi kako bismo izbegli da na bilo koji način štetno utičemo na okolinu? Biblija nigde ne pominje tako nešto. Osmotrimo Isusov primer. Dok je bio na zemlji, on je vodio sasvim normalan život, tako da je mogao da ispuni zadatak da propoveda koji mu je Bog dodelio (Luka 4:43). Nadalje, Isus je odbio da učestvuje u politici da bi rešio društvene probleme tog vremena. On je jasno rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36).

Sasvim je prikladno da razmišljamo o tome na koji način naš izbor proizvoda za domaćinstvo, prevoza i rekreacije utiče na životnu sredinu. Na primer, neki kupuju proizvode koji su proizvedeni ili deluju tako da u najmanjoj mogućoj meri štete okolini. Drugi se trude da smanje svoje učešće u aktivnostima koje zagađuju okolinu ili kojima se bespotrebno troše prirodna bogatstva.

Nema potrebe da se lični stavovi u pogledu očuvanja životne sredine nameću drugima. Okolnosti se razlikuju od mesta do mesta, a isti je slučaj i s ličnim okolnostima. Ipak, svako je odgovoran za svoje postupke. Baš kao što Biblija kaže: „Svako će nositi svoj teret“ (Galatima 6:5).

Stvoritelj nam je dao odgovornost da se brinemo o zemlji. Cenjenje tog zadatka i ponizno poštovanje Boga i njegovih stvaralačkih dela treba da nas podstakne da savesno i promišljeno postupamo kada se radi o našoj životnoj sredini.

DA LI STE SE PITALI?

◼ Hoće li Bog nešto učiniti da bi rešio problem zagađenja životne sredine? (Otkrivenje 11:18)

◼ Kakvu odgovornost nam je Bog dodelio u vezi sa zemljom? (Postanak 1:28; 2:15)

◼ Kakav nam je primer ostavio Isus Hrist kada je u pitanju rasipanje? (Jovan 6:12)