Gabon — utočište za divlje životinje

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ GABONA

MOŽETE li da zamislite tropsku plažu kraj koje slonovi pasu, nilski konji plivaju, a kitovi i delfini se skupljaju u njenoj blizini? Duž afričke obale se na oko 100 kilometara protežu plaže na kojima su takvi prizori još uvek uobičajeni.

Jasno je da to jedinstveno priobalno područje treba sačuvati tako da se i nadalje može uživati u sličnim prizorima. Na svu sreću, mere za očuvanje tog područja preduzete su 4. septembra 2002. kada je predsednik Gabona objavio da će 10 posto teritorije te zemlje — uključujući i pojas netaknute obale — biti zaštićeno formiranjem nacionalnih parkova.

Na tom netaknutom području, koje pokriva oko 30 000 kvadratnih kilometara — što je jednako površini Belgije — može se puno toga videti. „Gabon ima potencijal da postane prirodna meka koja će sa svih strana sveta privlačiti zaljubljenike u prirodu koji tragaju za preostalim čudima prirode na zemlji“, izjavio je predsednik Omar Bongo Ondimba.

Zašto su ti rezervati toliko značajni? Oko 85 posto Gabona se još uvek nalazi pod šumom, a čak 20 posto njegovih biljnih vrsta ne može se naći nigde drugde na planeti. Nadalje, njegove ekvatorijalne šume pružaju utočište za gorile, šimpanze, afričke slonove i mnoge druge ugrožene vrste. Zahvaljujući nedavno osnovanim parkovima Gabon će postati istaknuti zaštitnik afričkog živog sveta.

Loango — jedinstvena obala

Nacionalni park Loango je verovatno jedno od najizvanrednijih odredišta za posmatranje divljih životinja u Africi. On obuhvata prostrano područje na kom se nalaze netaknute plaže sa obližnjim slatkovodnim lagunama i gustom ekvatorijalnom šumom. Međutim, ono što stvarno čini plaže Loanga jedinstvenim jesu životinje koje se mogu videti na njima — nilski konji, afrički slonovi, afrički bivoli, leopardi i gorile.

Zašto ovaj priobalni pojas privlači te divlje životinje? Kraj belih, peščanih plaža Loanga nalaze se pašnjaci gde nilski konji i afrički bivoli mogu da pasu. Jedna vrsta palme (Borassus aethiopum), koja raste kraj obale, obiluje plodovima koji mame afričke slonove gotovo kao što sladoled mami decu. Međutim, najvažnija je izolovanost od sveta. Naime, na pesku se mogu naći samo otisci životinjskih stopala.

Budući da na ovim osamljenim plažama nema ljudi, ugrožene kožaste morske kornjače na njima slobodno polažu jaja. Jedna vrsta pčelarica (Merops malimbicus) ima sličan ukus što se tiče gnežđenja i kopa gnezdo u pesku samo nekoliko metara iznad nivoa mora. Tokom letnjih meseci, preko hiljadu grbavih kitova se okuplja u mirnim vodama Loanga radi parenja.

 Dve ogromne lagune dele plaže Loanga od ekvatorijalne šume i predstavljaju idealno životno stanište za krokodile i nilske konje. U tim vodama, koje su gotovo okružene kopnom, ima puno riba, a obale su im prošarane mangrovim šumama. Afrički belorepani i orlovi ribari lete nad lagunom tražeći hranu, dok nekoliko vrsta šarenih vodomara traga za ribom u plitkoj vodi. Slonovi, koji vole vodu, uživaju dok plivaju preko laguna kako bi stigli do obale i halapljivo jeli svoje omiljeno voće.

U ekvatorijalnoj šumi, majmuni se veru po visokim granama krošnji, a šareni leptiri lepršaju po osunčanim čistinama. Predstavnici jedne porodice slepih miševa (Epomophorus) se tokom dana odmaraju na svom omiljenom drveću, a zatim, tokom noći, počinju svoj važan posao raznošenja semenja biljaka po celoj šumi. Na rubovima šume, blistave ptice zvane sunčice kupe nektar s procvetalog drveća i grmlja. Razumljivo je što je za Loango rečeno da je „mesto gde možete najbolje videti kakva je ekvatorijalna Afrika“.

Lope — jedno od poslednjih utočišta za gorile

Nacionalni park Lope obuhvata prostrana područja netaknutih kišnih šuma, kao i delove savane i drveće duž reke na severu. To je idealno mesto za ljubitelje prirode koji bi voleli da posmatraju gorile, šimpanze ili mandrile u divljini. Tu se nalazi između 3 000 i 5 000 gorila koje tumaraju na 5 000 kvadratnih kilometara zaštićenog područja.

Ogastin je nekada radio u parku i priseća se jedinstvenog susreta s gorilama 2002. godine. „Šetao sam šumom i naišao na porodicu od četiri gorile“, priseća se. „Mužjak, ogroman gorila srebrnih leđa, star oko 35 godina, stao je ispred mene poput gorostasa. Mora da je bio bar tri puta teži od mene. Učinio sam ono što se preporučuje u toj situaciji i smesta seo, oborio glavu i gledao u tlo u znak podložnosti. Gorila je prišao, seo kraj mene i spustio šapu na moje rame. Zatim je uzeo moju šaku, otvorio je i razgledao moj dlan. Nakon što se uverio da ne predstavljam pretnju za njegovu porodicu, odgegao je u džunglu. Tog nezaboravnog dana video sam koliko je veličanstveno doći u kontakt sa životinjama u njihovom prirodnom okruženju. Iako ljudi ubijaju gorile radi mesa ili zbog pogrešnog uverenja da su opasne, one su miroljubive životinje koje zaslužuju da ih štitimo.“

U Lopeu se mandrili, krupni pavijani, okupljaju u ogromnim grupama u kojima ih ponekad ima više od hiljadu. To je jedno od najvećih okupljanja primata na svetu, a svakako je i bučno. Jedan turista iz Kameruna je ispričao iskustvo koje je imao s jednom od tih ogromnih grupa.

„Zahvaljujući ogrlicama s radio-predajnikom, koje nekoliko životinja nosi, naš vodič je utvrdio gde se nalaze mandrili. Prošli smo ispred te grupe, brzo podigli kamuflirani zaklon i čekali njihov dolazak. Tokom 20 minuta slušali smo šumsku melodiju koju je priredilo mnoštvo ptica i insekata. To spokojstvo je iznenada bilo narušeno kada se približila grupa mandrila. Usled lomljave granja i bučnog  oglašavanja mandrila stekao sam utisak da se bliži velika oluja. Međutim, kada sam spazio [majmune predvodnike], ličili su mi više na prethodnicu neke vojske. Krupni mužjaci su išli napred, brzo se krećući po šumskom tlu, dok su iznad njih ženke i mladi skakali s grane na granu. Odjednom se jedan krupan mužjak iznenada ukopao u mestu i sumnjičavo pogledao oko sebe. Jedan mladi mandril, koji se kretao kroz krošnju, primetio nas je i digao uzbunu. Cela grupa je ubrzala svoj marš, a buka se čak pojačala dok su kricima ljutito pokazivali svoje nezadovoljstvo. Nestali su za nekoliko sekundi. Naš vodič je procenio da je oko 400 mandrila prošlo kraj nas.“

Šimpanze su bučne koliko i mandrili i još teže se mogu uočiti dok se brzo kreću kroz šumu u stalnoj potrazi za hranom. S druge strane, turisti obično vide pripadnike jedne vrste gvenona (Cercopithecus nictitans), koji ponekad skakuću po savani koja se nalazi kraj šume. Možda je najosamljeniji stanovnik Lopea gvenon Cercopithecus solatus, endemska vrsta koja je otkrivena tek pre 20 godina.

Krupne, šarene šumske ptice, kao što su turakoi i kljunorošci, oglašavaju svoje prisustvo bučnim zovom. U parku je evidentirano oko 400 ptičjih vrsta, što ga čini privlačnim za posmatrače ptica.

Utočište za živi svet

Loango i Lope su samo dva od 13 nacionalnih parkova u Gabonu. U drugim parkovima nalaze se mangrove šume i štiti se jedinstveni biljni svet i staništa za ptice selice. „Gabon je zaštitio najbolje ekosisteme koji se mogu naći u celoj državi“, rekao je Li Vajt iz Društva za očuvanje divljih životinja. „Nije značajna samo veličina, već i kvalitet zaštićenih područja. Godine 2002, za veoma kratko vreme je stvoren izuzetno obuhvatan sistem nacionalnih parkova, u kome je zastupljena sva raznolikost živih organizama te države.“

Naravno, još uvek ima puno teškoća, kao što predsednik Bongo Ondimba otvoreno priznaje. „Reč je o međunarodnom poduhvatu“, kaže on, „koji će nesumnjivo iziskivati i kratkoročne i dugoročne žrtve kako bismo ostvarili naš cilj da ova čuda prirode ostavimo budućim naraštajima.“

[Mape na 17. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

AFRIKA

GABON

Trinaest nacionalnih parkova u Gabonu

Nacionalni park Lope

Nacionalni park Loango

[Slike na stranama 16, 17]

Grbavi kit i Loango iz ptičje perspektive

[Izvor]

Kit: Wildlife Conservation Society

[Slike na stranama 16, 17]

Mandril (levo) i gorila (desno)

[Izvor slike na 15. strani]

Robert J. Ross