Pogled u svet

◼ „U Velikoj Britaniji će dete do uzrasta od šest godina u proseku provesti punu godinu gledajući televiziju, a više od polovine trogodišnjaka ima TV u svojoj spavaćoj sobi.“ (THE INDEPENDENT, VELIKA BRITANIJA)

◼ U Kini je 31,4 posto anketiranih osoba, starijih od 16 godina, reklo da je religiozno. Ukoliko se ti podaci primene na celu naciju, to bi značilo da je „oko 300 miliona [ljudi] religiozno... što je velika razlika u odnosu na 100 miliona prema zvaničnim podacima“. (CHINA DAILY, KINA)

Više štete nego koristi

Pre nekoliko godina, holandski političari i ekolozi smatrali su da su našli siguran izvor energije — biogorivo, posebno palmino ulje za mašine. Njihove nade postale su „katastrofa za prirodnu sredinu“, kaže se u novinama The New York Times. „Sve veća potražnja za palminim uljem u Evropi dovela je do toga da se u jugoistočnoj Aziji krče velika područja kišnih šuma i preterano koristi veštačko đubrivo.“ Plantaže palmi su stvorene isušivanjem i spaljivanjem tresetnog tla čime su „ogromne količine“ ugljenika oslobođene u atmosferu. Posledica je bila, kaže Times, da je Indonezija ubrzo postala „treći zagađivač ugljenikom u svetu. Po mišljenju naučnika, takva vrsta zagađenja odgovorna je za globalno zagrevanje“.

„Sat sudnjeg dana“ pomeren unapred

Sat sudnjeg dana, koji je osmišljen zahvaljujući časopisu Bulletin of Atomic Scientists (BAS) kako bi se prikazalo koliko je čovečanstvo blizu nuklearne katastrofe, pomeren je dva minuta unapred i pokazuje pet minuta do ponoći — „simboličnog kraja civilizacije“. Tokom 60 godina koliko postoji, sat je podešavan svega 18 puta. Poslednja promena je bila u februaru 2002, nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Dalje postojanje i razvoj nuklearnog oružja, kao i neuspeh nastojanja da se nuklearni materijali učine bezbednima jesu „pokazatelji propusta da se reše problemi koje je stvorila najrazornija tehnologija na planeti“, stoji u izjavi navedenog časopisa. Štaviše, u časopisu se dodaje da su „pretnje od klimatskih promena opasne skoro kao i pretnje od nuklearnog naoružanja“.

Stres tokom trudnoće

Prema nedavnom istraživanju, stres koji trudnica doživi zbog prepirki sa svojim partnerom, ili zbog toga što je on nasilan, može štetno uticati na mentalni razvoj njenog nerođenog deteta. Profesorka Vivet Glaver sa Državnog univerziteta u Londonu, kaže: „Utvrdili smo da ukoliko je žena imala partnera koji je bio emocionalno okrutan prema [njoj] dok je [bila] trudna, to zaista umnogome utiče na budući razvoj [njene] bebe. Otac igra važnu ulogu.“ Kvalitet odnosa među roditeljima „utiče na hormonalnu i hemijsku ravnotežu u majčinom telu, koja zatim utiče na razvoj dečjeg mozga“, objasnila je.

Putnici sa automatskim pilotom

Vozači koji svakodnevno voze istim putem često to čine ne koristeći deo mozga u kom se odvija svesno razmišljanje, kaže saobraćajni inženjer Mihael Šrekanberg sa Univerziteta Duizburg-Esen, u Nemačkoj. Na poznatim putevima, vozači se ne koncentrišu na saobraćaj, već su zaokupljeni drugim stvarima. Posledica je da im treba više vremena da uoče opasnosti. Šrekanberg podstiče vozače da podsećaju sebe na to da budu oprezni i da ne dozvole da im nešto skrene pažnju.