Može li kriminal biti iskorenjen?

„Istraživanja pokazuju da će većina okorelih prestupnika, čak i po odsluženju zatvorske kazne, nastaviti da čini zlodela, prouzrokujući ogromnu štetu koja se ne može meriti samo novcem“ (Inside the Criminal Mind, Dr Stanton Samenou)

BEZ obzira na to u kom delu sveta živite, čini se da svaki dan donosi novi talas jezivih zločina. Zato je razumno pitati: Da li su sadašnje mere za suzbijanje kriminala — stroge kazne, zatvaranje u kazneno-popravne ustanove i drugo — zaista delotvorne? Da li zatvor menja ličnost kriminalaca?  Što je još važnije: Da li društvo time utiče na glavni uzrok kriminala?

U vezi sa sadašnjim merama za prevenciju kriminala, dr Stanton Samenou piše: „Nakon što odsluži zatvorsku kaznu, [kriminalac] može postati lukaviji i oprezniji, ali nastavlja da iskorišćava druge ljude i da čini zlodela. Što se tiče recidivizma [povratka na kriminalno postupanje], statistički podaci se odnose samo na one koji nisu bili dovoljno oprezni i zbog toga su [ponovo] uhapšeni.“ Prema tome, pokazalo se da su za kriminalce zatvori često „više škole“, mesta gde im se pomaže da postanu još veštiji u svom „poslu“. (Videti okvir „’Škole za kriminal‘?“, na 7. strani.)

Nadalje, mnoga krivična dela prolaze nekažnjeno, što počinioce navodi na pomisao da se zločin isplati. Takav zaključak ih može učiniti još bezobzirnijim i odlučnijim da nastave s dotadašnjim načinom života. Jedan mudar vladar je napisao: „Zato što se presuda za zlo delo ne izvršava brzo, srce sinova ljudskih odlučno je da čini zlo“ (Propovednik 8:11).

Neminovnost ili stvar izbora?

Da li su neki ljudi prinuđeni da se bave kriminalom da bi preživeli? „Smatrao sam da je kriminal skoro normalna, ako ne i opravdana reakcija na krajnju bedu, nesigurnost i očaj koji prožimaju život [kriminalaca]“, priznaje dr Samenou. Međutim, nakon opsežnijeg istraživanja promenio je mišljenje i zaključio: „Kriminalci se opredeljuju za kriminal. Kriminalno postupanje... ne ’prouzrokuje‘ sredina u kojoj neko živi već način na koji [osoba] razmišlja.“ Samenou dodaje: „Ponašanje je u velikoj meri proizvod razmišljanja. Mi razmišljamo pre nego što nešto učinimo, dok to radimo i nakon toga.“ On više ne smatra da su kriminalci žrtve već „nasilnici koji su svesno izabrali takav način života“. *

Ključna reč je „izbor“. Nedavno je u jednim britanskim novinama objavljen članak pod naslovom „Gradski momci koji žele da bolje žive biraju kriminal za svoj životni poziv“. Ljudi imaju slobodnu volju i mogu da izaberu kako će postupati, čak i u teškim okolnostima. Činjenica je da se milioni svakodnevno suočavaju s društvenom nepravdom i siromaštvom, ili pak žive u problematičnim porodicama, ali ne postaju zločinci. „Kriminal prouzrokuju kriminalci, a ne opasan kraj, loši roditelji... ili nezaposlenost“, kaže dr Samenou. „Kriminal počiva u ljudskom umu i ne stvaraju ga socijalni uslovi.“

Sve počinje u čoveku

Biblija stavlja naglasak na čovekovu ličnost, a ne na njegove okolnosti. U Jakovu 1:14, 15 piše: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh.“ Kada osoba razmišlja o lošim stvarima, ona hrani pogrešne želje koje zatim mogu voditi do štetnih  postupaka. Primera radi, povremeno zanimanje za pornografiju može prerasti u opsednutost seksom koja podstiče osobu da na kraju ostvari svoje fantazije, možda na protivzakonit način.

Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir jeste to što se danas naglasak stavlja na lične interese, na novac, užitke i brzo zadovoljenje vlastitih želja. U vezi s našim vremenom, Biblija je prorekla: „U poslednjim danima... ljudi će biti sebični, pohlepni za novcem... okrutni, bez ljubavi prema dobroti, koji više vole užitke nego Boga“ (2. Timoteju 3:1-5). Nažalost, putem filmova, video-igrica, literature i loših primera, svet prikazuje takve osobine u povoljnom svetlu, što samo doprinosi porastu kriminala. * Međutim, ne moraju svi ljudi podleći tim uticajima. Zapravo, neki na čije su postupke ti uticaji ranije delovali, promenili su iz korena svoj stav i način života.

Ljudi se mogu promeniti!

To što je neko kriminalac ne znači da mora ostati kriminalac. Kao što osoba može izabrati da se bavi kriminalom, isto tako može „doneti odluke koje su usmerene u drugom pravcu i naučiti da vodi uzoran život“, kaže se u knjizi Inside the Criminal Mind.

Iskustvo pokazuje da se ljudi mogu promeniti, bez obzira na svoj pređašnji način života. * Neophodno je da čovek bude spreman da svoj stav, motive i način razmišljanja uskladi s nepromenljivim načelima našeg Stvoritelja, a ne s nestalnim ljudskim vrednostima. Uostalom, ko nas poznaje bolje od Boga? Nadalje, zar on nema pravo da odluči šta je dobro a šta loše za ljude? Da bi nam otkrio svoja merila, nadahnuo je oko 40 pobožnih ljudi da učestvuju u pisanju Biblije — zadivljujuće knjige koja bi se s pravom mogla nazvati vodičem za srećan i smisaon život (2. Timoteju 3:16, 17).

Nije uvek lako načiniti promene koje su potrebne da bismo vršili Božju volju, jer moramo da se odupiremo uticaju naših grešnih sklonosti. Jedan od pisaca Biblije opisao je taj unutrašnji sukob kao rat (Rimljanima 7:21-25). On je pobedio u toj borbi jer se nije pouzdao u svoju snagu već u snagu koju daje Bog, čija je nadahnuta Reč „živa i delotvorna“ (Jevrejima 4:12).

Važna je dobra „ishrana“

Da bi naše telo bilo zdravo, neophodna je pravilna ishrana. Takođe su potrebni vreme i trud da se hrana dobro sažvaće kako bi se mogla apsorbovati. Slično tome, da bismo bili duhovno zdravi, moramo duboko razmišljati o onome što je Bog rekao kako bismo to potpuno usvojili umom i srcem (Matej 4:4). Biblija kaže: „Što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što je god dopadljivo, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte... i Bog mira biće s vama“ (Filipljanima 4:8, 9).

Zapazite da moramo stalno razmišljati o Božjim mislima ako želimo da svoje stare karakterne crte zamenimo novima. Potrebno je strpljenje, jer se duhovni napredak ne odvija preko noći (Kološanima 1:9, 10; 3:8-10).

 Osmotrimo primer jedne žene koja je u detinjstvu bila seksualno zlostavljana. Kasnije je koristila drogu, alkohol i duvan, a sada je na izdržavanju doživotne kazne zbog više teških krivičnih dela. Tokom boravka u zatvoru, počela je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i da postupa u skladu s onim što je učila. Do čega je to dovelo? Njena stara ličnost je postepeno ustupila mesto novoj ličnosti, sa osobinama po uzoru na Hristove. Ona više nije rob destruktivnog razmišljanja i poroka. Jedan od njenih omiljenih biblijskih stihova je 2. Korinćanima 3:17, gde piše: „Jehova je Duh, a gde je Jehovin duh, tamo je sloboda.“ Da, iako je još uvek u zatvoru, ona ima slobodu kakvu nije iskusila nikada ranije.

Bog je milosrdan

U Jehovinim očima, niko nije beznadežan slučaj. * Božji Sin Isus Hrist je rekao: „Nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike“ (Luka 5:32). Mora se priznati da je ponekad teško uskladiti život s biblijskim merilima. Ali, oni koji su strpljivi i prihvataju pomoć koju Bog pruža, uključujući i podršku duhovno zrelih hrišćana, uspevaju u tome (Luka 11:9-13; Galatima 5:22, 23). Zato Jehovini svedoci redovno posećuju zatvore širom sveta kako bi besplatno proučavali Bibliju sa iskrenim muškarcima i ženama koji su na odsluženju kazne zbog različitih krivičnih dela. * Osim toga, u mnogim zatvorima Svedoci svake sedmice održavaju hrišćanske sastanke (Jevrejima 10:24, 25).

Iako su neki nekadašnji zločinci prekinuli s takvim načinom života i postali pravi hrišćani, Biblija otvoreno govori o tome da će ’bezakonja biti sve više‘ (Matej 24:12). Kao što ćemo videti u sledećem članku, to predviđanje je deo većeg proročanstva koje sadrži neke veoma dobre vesti.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Milioni ljudi žive u siromaštvu, ali ne pribegavaju kriminalu

[Okvir/Slika na stranama 6, 7]

„PONOVO U ZATVORU ZA MANJE OD DVE GODINE“

Ovo je naslov članka objavljenog u londonskim novinama The Times, koje su izvestile da u Velikoj Britaniji preko 70 posto onih koji su osuđeni zbog provale i krađe ponovo dospe u zatvor za manje od dve godine. Mnoga krivična dela počine narkomani koji očajnički pokušavaju da dođu do novca da bi finansirali svoju skupu zavisnost koja ih ubija.

[Okvir na 7. strani]

„ŠKOLE ZA KRIMINAL“?

„Zatvori su škole za kriminal“, napisao je profesor Džon Brejtvejt za časopis UCLA Law Review. A dr Stanton Samenou u svojoj knjizi Inside the Criminal Mind kaže da „većina kriminalaca uči iz iskustva“, ali ne ono što bi društvo želelo da nauče. On piše: „U zatvoru čovek ima dovoljno vremena i mogućnosti da nauči kako da bude veštiji kriminalac... Neki zaista postanu uspešniji u tome i sve više se upliću u kriminalne aktivnosti dok su istovremeno dovoljno prepredeni da izbegnu hapšenje.“

U jednom od narednih poglavlja dr Samenou kaže: „Zatvor ne menja ličnost kriminalca. Bilo da je na ulici ili u zatvoru, on stiče poznanstva, uči nove tajne zanata i prenosi drugim kriminalcima ono što zna.“ Jedan mlađi prestupnik je rekao: „U zatvoru sam naučio toliko toga da bih mogao da dobijem diplomu učitelja kriminala.“