Ko određuje koja je prava religija?

ISUS je jasno ukazao na to da postoje oblici obožavanja koje Bog ne prihvata. Govorio je o ’lažnim prorocima‘ i uporedio ih s drvećem koje donosi bezvredne plodove i koje se ’seče i baca u vatru‘. Takođe je rekao: „Neće svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode‘, ući u nebesko kraljevstvo“ (Matej 7:15-22).

Govoreći o nekima koji će tvrditi da su njegovi sledbenici, Isus je rekao: „Tada ću im reći: Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje“ (Matej 7:23). Nadalje, obraćajući se verskim vođama svog vremena, Isus je rekao da se na njih odnose sledeće reči koje je Bog uputio otpadničkim Izraelcima: „Uzalud me obožavaju, jer su učenja koja naučavaju ljudske zapovesti“ (Marko 7:6, 7).

Očigledno je da Bog i njegov Sin ne odobravaju sve oblike obožavanja. Prema tome, nije sve što ljudi rade tvrdeći da služe Bogu u skladu s njegovom voljom. Da li to znači da samo jedna religija poučava istini? Zar Bog ne bi mogao da koristi neke religije, a druge da odbaci? Ili, kao druga mogućnost, zar ne bi mogao da prihvata i odbacuje obožavanje pojedinaca koji pripadaju različitim religijama bez obzira na to šta one naučavaju?

Apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem napisao: „Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospoda Isusa Hrista, da svi  jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja“ (1. Korinćanima 1:10). Biblija takođe podstiče hrišćane: „Budite složni u razmišljanju i imajte istu ljubav, budite jednodušni, jednako razmišljajte“ (Filipljanima 2:2).

Tamo gde vlada takvo jedinstvo rezultat je zapravo jedna religija. U skladu s tim, Biblija kaže da postoji „jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje“ (Efešanima 4:4, 5).

Šta nam Biblija otkriva

Sadržaj Božje Reči pokazuje da gornji zaključak ima čvrst biblijski temelj. Istražujući ono što je u njoj zapisano, saznaćete da je Bog u ophođenju sa svojim narodom uvek koristio jednu religiju. Na početku ljudske istorije Bog je kao svoje predstavnike koristio patrijarhe, to jest poglavare porodica. Neki od istaknutih patrijarha bili su Noje, Avram (Avraham), Isak i Jakov (Postanak 8:18-20; 12:1-3; 26:1-4; 28:10-15).

Jakovljevi potomci su postali robovi u Egiptu. Tamo su bili izloženi teškom ugnjetavanju, ali je uprkos tome njihov broj narastao na milione. Bog ih je izbavio iz ropstva i na čudesan način ih proveo kroz Crveno more. Zatim ih je usvojio kao svoj narod i dao im zakone preko Mojsija kao posrednika. Oni su postali drevna nacija Izrael, Božji narod (Izlazak 14:21-28; 19:1-6; 20:1-17).

Vredi zapaziti da Bog nije odobravao obožavanje naroda koji su živeli u blizini Izraela. U stvari, on je kažnjavao svoj narod kada su odstupali od njegovih zakona i prihvatali takvo obožavanje (Levitska 18:21-30; Ponovljeni zakoni 18:9-12).

Šta je trebalo da urade pripadnici drugih naroda koji su želeli da obožavaju pravog Boga? Oni su najpre morali da napuste krivu religiju kojoj su do tada pripadali i da se zatim pridruže Izraelcima u obožavanju Jehove Boga. Mnogi od njih su stekli Božje odobravanje i postali su njegove verne sluge. Među njima su bile žene, kao što su Hananka Rava i Moavka Ruta, zatim muškarci, kao što su Hetejin Urija i Etiopljanin Avdemeleh, i grupe ljudi, kao što su Gavaonjani. * Izraelski kralj Solomon uputio je usrdnu molitvu za sve one koji su se, poput njih, pridružili Božjem narodu u služenju pravom Bogu (2. Letopisa 6:32, 33).

Nakon što je Isus došao na zemlju

Kasnije, nakon što je Isus došao na zemlju, prava religija je utemeljena na njegovim učenjima i Božja namera je bila otkrivena na upečatljiv način. S vremenom su prave Božje sluge bile nazvane hrišćanima (Dela apostolska 11:26). Prema tome, Jevreji koji su želeli da vrše Božju volju morali su da napuste dotadašnja verovanja i običaje. Oni nisu imali mogućnost izbora između dve religije niti su mogli da služe Bogu zasebno, kao pojedinci. Kao što smo videli iz Božje Reči, prave Božje sluge su bile ujedinjene u ’jednoj veri‘ (Efešanima 4:4, 5).

Zamisao da Bog u ophođenju sa čovečanstvom koristi samo jednu religiju nekima može izgledati ekstremno i neprihvatljivo. Pa ipak, taj zaključak je u skladu s Biblijom. To su uvideli mnogi ljudi koji su ranije služili Bogu na neki svoj način. Oni su se pridružili pravim Jehovinim slugama i svaka početna nesigurnost ustupila je mesto velikim blagoslovima i radosti. Na primer, u Bibliji se govori o jednom Etiopljaninu koji je prihvatio hrišćanstvo. Nakon što se krstio, on je „radosno produžio svojim putem“ (Dela apostolska 8:39).

Svako ko danas prihvati pravu religiju i živi u skladu s njom primiće slične blagoslove. Ali, budući da postoji toliko mnogo religija, kako možemo znati koja od njih je prava?

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Šta će se dogoditi sa religijom koja donosi bezvredne plodove?