U zemlji termalnih izvora

PRE više od 2 000 godina Kelti su u blizini nekoliko mineralnih izvora osnovali naselje koje su nazvali Ak-Ink, što znači „obilne vode“. To mesto je zapravo današnja Budimpešta — glavni grad Mađarske i jedan od najstarijih gradova u Evropi. Njegovi prvi stanovnici voleli su da se s vremena na vreme kupaju u toplim izvorima, što je delovalo kao osveženje i ublažavalo je bolove.

U prvom veku nove ere, ovaj deo Evrope je dospeo pod rimsku vlast. Rimljani su proširili postojeće naselje i podigli vojno utvrđenje koje su nazvali Akvinkum. Veruje se da to ime vodi poreklo ili od keltske reči za vodu ili od latinskog izraza akva kvinkve, što znači „pet voda“. Rimljani su izgradili akvadukte, kanalizacione sisteme i privatna i javna kupališta. Prema tome, budimpeštanska kupališta imaju dugu istoriju.

Nakon pada Rimskog carstva, prošlo je nekoliko stotina godina dok ova kupališta nisu ponovo postala omiljeno stecište ljudi. U XV veku pisci su hvalili termalne izvore u blizini mađarske prestonice, što je doprinelo popularnosti ovog grada. Priča se da je kralj Matija Korvin, koji je vladao Mađarskom od 1458. do 1490, naložio da se njegova omiljena banja, Rac, poveže natkrivenim prolazom s kraljevskim dvorcem. Tako se do banje moglo doći u svako doba, bez obzira na vremenske prilike.

Tokom XVI i XVII veka Turci su zauzeli veliki deo Mađarske, pa i njen glavni grad. Oni su napravili parna kupatila i kupatila s toplom vodom, koja su se koristila za islamsko ceremonijalno kupanje i bila su važan deo društvenog života Turaka. Unutar njihovih velelepnih kupatila koja su bila pokrivena kupolom nalazio se bazen okružen stepenicama. Voda u njima dosezala je otprilike do ramena. Oko bazena su se nalazile kade i mesta za odmaranje  i koristili su ih naizmenično muškarci i žene. Neka od tih kupatila su još uvek u upotrebi.

U jednom putopisu iz 1673. kaže se da su banje na području današnje Budimpešte među najboljima u Evropi zbog „njihovih bogatih termalnih izvora i lekovitih svojstava, kao i zbog veličine i lepote banjskih objekata“. U XIX veku je ponuda tih banja obogaćena kada su uvedena finska parna kupatila, to jest saune. Tako su s vremenom u budimpeštanskim banjama počele da se koriste saune, parne kupke i bazeni s hladnom vodom.

Geološke odlike područja

U Budimpešti postoje 123 termalna izvora i 400 izvora s gorkom vodom iz kojih svakog dana izbije oko 70 miliona litara vode. Odakle dolazi sva ta voda? Odgovor ima veze s geološkim odlikama ovog područja.

Kroz Budimpeštu protiče reka Dunav koja razdvaja brežuljke Budima, na desnoj obali, od ravničarskog područja na levoj obali, gde se nalazi Pešta. U jednom periodu u dalekoj prošlosti, tu se nalazilo more iza kog su ostale naslage krečnjaka i dolomita. Te stene su bile prekrivene slojevima gline, lapora, peska i uglja.

Kroz pukotine na površini Zemlje padavine dospevaju duboko u tlo, gde usijane stene bogate mineralima zagrevaju vodu. Ona zatim pod pritiskom izbija na površinu u mlazevima i s parom, bilo duž pukotina ili kroz izvore.

Ovakve geološke karakteristike ne postoje samo u Budimpešti već i širom Mađarske. Zato se na mnogim mestima u ovoj zemlji mogu naći vode bogate mineralima i prelepe banje za koje neki veruju da imaju medicinska i lekovita svojstva. *

Topli izvori su se oduvek cenili u mnogim delovima sveta. Njihovo otkriće u pustinji Sir, između Mrtvog mora i Akabskog zaliva, bilo je zapaženo i u vreme biblijskih patrijarha (Postanak 36:24).

Čovek ima još mnogo toga da nauči o složenosti naše planete. Kako je Bog utemeljio zemlju i stvorio sve čudesne stvari na njoj? Dok razmišljaju o takvim pitanjima, pobožne osobe osećaju strahopoštovanje pred nedokučivom mudrošću Stvoritelja (Jov 38:4-6; Rimljanima 1:20).

[Fusnota]

[Slika na stranama 24, 25]

Bazen s toplom vodom u hotelu Gelert

[Slika na 24. strani]

Banja Rudaš koju su izgradili Turci

[Slika na stranama 24, 25]

Banja Sečenji tokom zime

[Izvor slike na 24. strani]

Sve fotografije: Courtesy of Tourism Office of Budapest