Jedan čas operskog pevanja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE IZ ITALIJE

PEVAČ stoji uspravno i opušteno, njegova glava je podignuta, pluća ispunjena vazduhom, čelo, usta i usne opušteni. Nakon kratkog muzičkog uvoda, taj tenor počinje da peva ariju koju su slušaoci s nestrpljenjem iščekivali. Čini se da se tonovi nižu bez ikakvog napora, a glas deluje kao da izvire iz nekog sasvim drugog mesta a ne iz tela pevača. Na kraju arije razliva se gromoglasni aplauz.

Opera je pozorišni komad u kom izvođači pevaju uz pratnju orkestra. Da li volite opere? Da li ste ikada imali priliku da odete u operu? Šta mislite, u čemu je tajna predivnog glasa operskog pevača?

 Glas — muzički instrument

Glas je predivan dar od Boga i s pravom je nazvan muzički instrument. Iako mali broj osoba može da peva poput operskog pevača, pevanje je za mnoge sastavni deo života poput uzimanja hrane i spavanja. Bilo da lepo pevate ili ne, nema sumnje da bi bilo interesantno da se pobliže upoznate s načinom na koji taj „instrument“ funkcioniše.

Glas se u suštini stvara u grkljanu koji se nalazi u središnjem delu vašeg grla. To je hrskavičava šuplja cev u kojoj se nalaze dva tanka snopa mišića — glasne žice. Kako se proizvodi zvuk? Tokom normalnog disanja, glasne žice su opuštene i između sebe formiraju prazan prostor u obliku trougla. Kada pevate, kroz grkljan se usmerava više vazduha, prostor između glasnih žica se sužava, glasne žice vibriraju i stvara se zvuk. Što su glasne žice zategnutije dolazi do više vibracija i stvara se viši zvuk. Smanjivanjem pritiska i opuštanjem glasnih žica, prostor između njih se povećava, vibracije se smanjuju a zvuk postaje dublji.

Tehnika i telesna građa

Kao mladić, Enriko Karuzo je imao izvrstan glas ali mu je nedostajalo snage. Vežbanjem je dostigao jačinu. Lep glas je nešto urođeno ali u operskom pevanju je veoma važna i tehnika pevanja. Pevač mora da nauči kako da diše da bi imao dovoljno vazduha. Zatim mora da nauči kako da kontroliše taj vazduh. Kaže se da je Karlo Broski, poznat kao Farineli, pevač iz XVIII veka, mogao da u jednom dahu otpeva 150 tonova.

Operski pevači takođe treba da nauče da poboljšaju svoj glas time što koriste svoje telo kao rezonantnu kutiju. Prema nekim stručnjacima, ključnu ulogu u dobijanju dubljih tonova imaju grudne kosti, dok donja vilica i facijalne kosti doprinose stvaranju viših tonova.

Mnogi misle da je pevanje povezano samo s grlom. Ali, treba s pravom napomenuti da celo telo peva, u tom smislu što pevač svu svoju snagu usmerava na pevanje. Mora se postići savršena ravnoteža napetosti mišića celog tela. Prema tome, opersko pevanje iziskuje priličan fizički napor i trošenje snage, zbog čega su verovatno neki operski pevači krupnije građe. Marija Kalas je bila jedna od najpoznatijih operskih pevačica XX veka, ali mnogi veruju da je drastična dijeta, zbog koje je naglo smršala, pogubno uticala na njen glas.

Razvoj operskog pevanja

Tokom vremena, dolazilo je do promena u stilovima i tehnikama operskog pevanja. Osmotrimo samo dva primera. Kada su se opere preselile iz kapela i drugih manjih zatvorenih prostora u pozorišta i koncertne dvorane, slabije, nežnije pevanje uz malo truda ustupilo je mesto snažnom pevanju u kom se koristilo celo telo. Do toga je došlo i zbog prelaska s manjih orkestara koje je koristio Mocart na mnogo veće koje su koristili na primer Verdi i Vagner. U XVII i XVIII veku kao i delom u XIX veku, opersko izvođenje je u potpunosti zavisilo od umešnosti, to jest sposobnosti pevača. Ali, stil koji se ogledao u drugoj polovini XIX veka i prvoj polovini XX veka bio je potpuno drugačiji. Premda je glas i dalje bio veoma važan deo opere, on je postao samo jedan od njenih bitnijih elemenata.

Uspeh opere je doprineo stvaranju većeg broja kompozicija. Pajselo, Čimaroza, Gluk, Mocart, Doniceti, Rosini, Belini, Vagner, Verdi, Pučini, Bize, Mejerber i Maskanji samo su neki kompozitori koji su napisali nezaboravna dela koja u nama izazivaju najdublje emocije.

Krajnosti u ime muzike

U istoriji operskog pevanja bilo je i mračnih momenata. Setite se kastrata,  koji su više od jednog veka bili najzastupljeniji pevači u italijanskim operama. * Dečaci su bili kastrirani pre nego što su ušli u pubertet da bi zadržali svoj izuzetno visok glas velikog raspona i snage. „Crkva je bila ta“, kaže Gvido Tartoni, „koja je zabranjivala ženama da pevaju u kapelama“ i koja je podupirala postupak kastriranja.

Poznati operski pevači su postali zvezde i neki ljudi su počeli da ih obožavaju. Sahrana Lučana Pavarotija govori u prilog tome. Marija Kalas je bila nazvana božanstvena, a Džoun Saderland čudesna. Međutim, ako je opersko pevanje steklo takvu popularnost, to je dokaz da ono može veoma da utiče na publiku.

Možda ćete nekad čuti kako sopran peva neku čuvenu ariju. Tada zastanite i razmislite o vežbanju i disciplini koji su bili potrebni da bi se razvio takav predivan glas. Možda će vas to podstaći da počnete da razmišljate o operskom pevanju upravo onako kako se izrazio jedan pisac koji je rekao da je to način da se „spoje reči s muzikom i da se poeziji daju krila melodije“.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 12. strani]

NEKE VRSTE GLASOVA

Koloraturni sopran: Vrlo pokretljiv ženski glas koji lako peva brze i visoke tonove. Taj se glas obično daje živahnim i duhovitim likovima.

Lirski sopran: Izražajan ženski glas. Koristi se za sentimentalne ili romantične uloge.

Dramski sopran: Malo dublji ženski glas. Uglavnom se dodeljuje nekom dramatičnom liku.

Mecosopran: Ženski glas koji je izražajniji i dublji od dramskog soprana. Često se dodeljuje starijim ženama ili suparnici soprana.

Kontralt: Redak ženski glas. Koristi se za iste uloge kao i mecosopran.

Tenor: Muški glas sa sličnim karakteristikama kao sopran — laki, lirski i dramski. Pevač često ima ulogu zaljubljenog čoveka ili heroja.

Bariton: Ovaj glas je između tenora i basa. Najčešće se dodeljuje ulozi brata, oca ili suparnika.

Bas: Najdublji muški glas deli se na tri vrste: baso-bufo, ozbiljni i duboki bas. Prvi se dodeljuje živahnim i duhovitim ulogama, drugi romantičnim ulogama a treći ulogama u kojima se izražavaju snažnija osećanja.

[Slika na 10. strani]

Pozornica

[Slika na 10. strani]

Opera

[Izvori slika na 10. strani]

Pozornica: Philip Groshong for The Cincinnati Opera; opera: Courtesy of Tourism Office of Budapest