Mogu li ljudi obezbediti srećnu budućnost?

Upravo ste se uselili u lepu, novu kuću. Deluje veoma stabilno i baš je onakva kakvu ste oduvek želeli. Budućnost vam se smeši! Ali, za samo nekoliko godina primećujete da kuća ima ozbiljne nedostatke u konstrukciji i mora da se sruši. To vas teško pogađa. Ali niste jedini — i druge kuće u vašem kraju imaju iste nedostatke. Sprovedena je istraga koja pokazuje da su uzrok problema propusti tokom projektovanja i oštećene cigle.

POPUT te kuće, čovečanstvo se suočava s ozbiljnim problemima. Uprkos bezbrojnim društvenim i političkim eksperimentima i zadivljujućim naučno-tehničkim dostignućima, čini se da su temelji društva ozbiljno uzdrmani. U mnogim zemljama su bezakonje i anarhija već postali deo svakodnevice. Da li će beznađe podstaći ljude da reše svoje probleme, da konačno uspostave vlast koja će uspešno ispunjavati svoju ulogu? Osmotrite šta su neke uvažene ličnosti rekle o onome što je čovečanstvo do sada postiglo.

„Pokušali smo sve“

U želji da promene svet nabolje, mnogi mislioci — od grčkog filozofa Platona do nemačkog političkog filozofa i socijaliste Karla Marksa — predlagali su različite oblike vladavine. Šta se time postiglo? U časopisu New Statesman rečeno je sledeće: „Nismo okončali siromaštvo niti smo ostvarili mir u svetu. Baš naprotiv, izgleda da smo postigli suprotno od očekivanog. Ne radi se o tome da nismo pokušavali. Pokušali smo sve — od komunizma do slobodnog tržišta, od Društva naroda do nuklearnog zastrašivanja. Vodili smo previše ratova da bi se moglo poverovati da ćemo uspeti da ih okončamo, a naše siromašne gradske četvrti izgledaju kao da se u njima neprestano vode borbe.“ U nastavku je rečeno: „Na početku [20.] veka oduševljeno smo verovali da će nas naučnici spasti, a na kraju im više nismo verovali ni reč.“

Erik Hobsbom, penzionisani profesor ekonomske i društvene istorije na Londonskom univerzitetu, napisao je 2001. da se politički sistemi čovečanstva „suočavaju s razdobljem u kom je uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i planetu postao ravan uticaju geoloških sila“. Da bi se ovi problemi rešili ili ublažili „biće neophodne mere za koje se podrška skoro sigurno  neće dobiti prebrojavanjem glasova ili ispitivanjem javnog mnjenja. To ne deluje nimalo ohrabrujuće što se tiče dugoročnih izgleda kako demokratije tako i naše planete“.

Procenjujući da se čovečanstvo nalazi na samom rubu katastrofe, Stiven Hoking, čuveni astrofizičar i jedan od najčitanijih pisaca, postavio je sledeće pitanje: „Kako će ljudska rasa opstati narednih 100 godina u svetu u kom vlada haos u politici, društvu i životnoj sredini?“

Zašto je čovečanstvo doživelo takav neuspeh?

Samo Biblija pruža uverljiv odgovor na pitanje zašto je ljudska vlast doživela potpuni neuspeh. Između ostalog, Biblija otvoreno pokazuje kakva je priroda čoveka i njegovog postojanja. Osmotrite, na primer, sledeće četiri temeljne istine:

Svi smo nesavršeni. „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23). Baš kao što zbog oštećenih cigala jedna građevina može izgubiti stabilnost i srušiti se, tako i nasleđena nesavršenost ljudi može narušiti stabilnost društva. Tu spadaju iskvarenost, nepoštenje, pohlepa i zloupotreba vlasti. To nije ništa novo. Pre oko tri hiljade godina, jedan mudri čovek koji je učestvovao u pisanju Biblije, primetio je: „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Propovednik 8:9).

Nosioci izvršne i sudske vlasti svesni su ljudskih mana i slabosti i pokušavaju da ih suzbiju velikim brojem zakona. Ali oni veoma dobro znaju da nijedan zakonodavac ne može naterati ljude da vole jedni druge ili da poštuju zakon.

Ljudi su smrtni. „Ne uzdajte se u velikaše, niti u čoveka zemaljskog, od koga spasenja nema. Duh njegov [ili: „životna sila“] izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:3, 4). Drevni izraelski kralj Solomon, koji se smatra jednim od najmudrijih vladara svih vremena, uvideo je koliko bi njegov naporan rad na kraju mogao biti uzaludan. On je napisao: „Omrzlo mi je sve za šta sam se trudio i naporno radio pod suncem, i što moram ostaviti čoveku koji će doći posle mene. A ko zna da li će on biti mudar ili lud? Ipak, on će postati gospodar svega za šta sam se trudio... I to je ispraznost“ (Propovednik 2:18, 19).

Čovečanstvo nema sposobnost da uspešno vlada sobom. „Put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti. Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Otkrivajući nam Božju nameru, Biblija pokazuje da ljudi, čak i da su savršeni, nemaju pravo da sami vladaju sobom niti sposobnost da to uspešno čine. Primera radi, zašto je ljudima krajnje  odbojna pomisao na to da im neki drugi čovek ili grupa ljudi govori šta da rade ili da im određuje moralna i etička merila? Odgovor glasi: Mi smo stvoreni da u životu tražimo vođstvo višeg autoriteta. Taj autoritet je Bog (Isaija 33:22; Dela apostolska 4:19; 5:29).

Na ljude utiče nevidljivi vladar. „Ceo svet je u vlasti Zloga“ — Satane Đavola (1. Jovanova 5:19). Ako bi uprava jedne kompanije bila krajnje nepoštena — i niko joj ne bi mogao stati na put — šta bi jedan prosečan radnik mogao da učini da popravi situaciju? Skoro ništa. Isto važi i za rešavanje problema koje prouzrokuju skriveni vladari ovog sveta — nevidljiva, zla duhovna bića pod Sataninom vlašću. Biblija ih opisuje kao ’poglavarstva, vlasti, svetske vladare tame‘ i kao ’zle duhovne sile na nebesima‘ (Efešanima 6:12).

Međutim, Biblija ne kaže samo da su ljudi nesavršeni i da postoje nevidljivi svetski vladari. Ona takođe sadrži dobru vest o sigurnom rešenju svih naših problema i time nam pruža čvrstu nadu.

Pomoć od Boga

Da smo prepušteni sami sebi, nikad ne bismo mogli da nađemo rešenje za te probleme. Koliko god da je pametan, moćan ili bogat, nijedan čovek nema moć da promeni ni jednu jedinu od četiri činjenice koje su spomenute u ovom članku. * Ali, kao što ćemo videti u sledećem članku, Stvoritelj nas nije zaboravio niti nas je napustio. U stvari, kao zakoniti Vrhovni Vladar zemlje, on će ukloniti svaku prepreku koja leži na putu našoj sreći (1. Jovanova 4:8). Što je još važnije, on će to uskoro učiniti. Kako to znamo?

Kao što je objašnjeno u prošlomesečnom izdanju ovog časopisa, svetski događaji i društveni uslovi pružaju obilje dokaza da smo zašli duboko u ’poslednje dane‘ koji prethode kraju sadašnjeg poretka (2. Timoteju 3:1; Matej 24:3-7). Taj kraj neće nastupiti u vidu nuklearnog holokausta niti usled sudara s nekim asteroidom ili na neki drugi način, čime bi bez razlike bili uništeni i dobri i zli ljudi. Sasvim suprotno, to će biti rezultat akcije koju će Bog preduzeti isključivo protiv zlih, uključujući i one koji po svaku cenu nastoje da sačuvaju ljudsku vlast (Psalam 37:10; 2. Petrova 3:7). U isto vreme, Bog će okončati svu patnju koju su prouzrokovali oni koji mu se protive * (2. Solunjanima 1:6-9).

Prema tome, Stvoritelj će rešiti probleme čovečanstva tako što će potpunu vlast nad zemljom poveriti „Božjem kraljevstvu“ (Luka 4:43). Kao što ćemo sada videti, Božje kraljevstvo nam pomaže da budućnost vidimo u sasvim drugačijem svetlu.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 5. strani]

OŠTEĆENE „CIGLE“ LJUDSKOG DRUŠTVA

◼ Svi smo nesavršeni.

◼ Ljudi su smrtni.

◼ Čovečanstvo nema sposobnost da uspešno vlada sobom.

◼ Na ljude utiče nevidljivi vladar.

[Okvir na 6. strani]

LJUDI NEĆE UNIŠTITI ZEMLJU!

Biblija pruža obilje dokaza da Stvoritelj namerava da naša planeta postane bezbedan, miran dom za bogobojazne ljude. Razmislite o sledećim stihovima:

„Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, nikad se ona poljuljati neće, u svu večnost“ (Psalam 104:5)

„Učvrstio si zemlju, i ona stoji“ (Psalam 119:90)

„Jedan naraštaj odlazi, drugi naraštaj dolazi, a zemlja ostaje zauvek“ (Propovednik 1:4)

„Zemlja [će] biti puna znanja o Jehovi kao što je more puno vode“ (Isaija 11:9)

„[Jehova je] oblikovao i načinio zemlju, onaj koji ju je učvrstio i koji je nije stvorio uzalud, već ju je oblikovao da bude nastanjena“ (Isaija 45:18)