Muzika Božji dar našem srcu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

MUZIKA ima moć. Može da nas smiri, rastuži ili obraduje. Pomoću nje možemo da izrazimo i radost i tugu. Praktično u svakoj kulturi — u prošlosti a i danas — ona utiče na um i srce. Da, muzika je zaista dar od Boga (Postanak 4:21).

Još od samog rođenja slušali smo neku vrstu muzike. Možda nam je majka pevala uspavanke da lakše zaspimo. Dok smo bili tinejdžeri, verovatno smo birali muziku koja je delovala na naše najdublje emocije. Čak i kao odrasle osobe, mnogi od nas uživaju u prijatnoj muzici dok su na putu ili kod kuće na kraju napornog dana.

U nekoj pesmi se možda govori o istorijskim ili kulturnim odlikama jedne zemlje. Drevni Izraelci su u mnogim posebnim prilikama pevali (Izlazak 15:1-21; Sudije 5:1-31). Prorok Mojsije je sastavio pesmu u kojoj se govorilo o istorijskim događajima i u kojoj se nalazila dirljiva opomena za narod (Ponovljeni zakoni 32:1-43). Nema sumnje da su te pesme doprinosile boljem pamćenju.

I vi možete pevati!

Možda mislite: ’Ja nemam sluh.‘ Ali, razmislite o svom glasu. Zahvaljujući mnogim svojstvima tog urođenog instrumenta, maltene svako može pevati, sa ili bez pratnje drugih instrumenata. Sve što treba da uradite jeste da otvorite usta i zapevate. I kada to činite, ne brinite što nećete osvojiti neku nagradu ili priznanje. Vežbajte i bićete sve bolji.

„Glas je direktno povezan s našim najdubljim emocijama i on je najbolji instrument koji ih može izraziti“, rečeno je u španskom časopisu Psychologies. „[Pevanje] je nešto posebno“, kaže sopran Ainoa Arteta. „Podstakla bih sve koji osećaju potrebu za tim, da se slobodno i spontano izraze kroz pevanje.“

Budući da muzika može snažno da utiče na naše srce, treba da budemo izbirljivi. Prelepa melodija može da prikrije ružne reči u nekoj pesmi u kojoj se opravdava ili čak veliča mržnja, nemoral ili nasilje — što su stvari u kojima osoba koja želi da ugodi Bogu ne nalazi nikakvo zadovoljstvo (Efešanima 4:17-19; 5:3, 4). „Više od svega što se čuva“, kaže Božja Reč, „čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život“ (Poslovice 4:23). Da, izbor muzike je nešto vrlo važno. *

Muzika kao lek

U knjizi Principles and Practice of Stress Management rečeno je da je „jedan od razloga zbog kog muzika postoji u praktično svakoj kulturi taj što ona ima moć da obnovi i sačuva nečije zdravlje i dobro raspoloženje“. U jednoj drugoj knjizi se kaže da dok pevamo naše celo telo treperi. Te lagane vibracije opuštaju i relaksiraju organizam što doprinosi ublažavanju bola.

Zbog toga, neki lekari preporučuju pacijentima koji su pod stresom da slušaju umirujuću muziku koja ih može oraspoložiti. U nekim bolnicama se muzika čak pušta u odeljenjima za intenzivnu negu. Nedonoščadi i operisanim pacijentima takođe prija muzika. Prema knjizi Principles and Practice of Stress Management, istraživanja su pokazala da slušanje  umirujuće muzike „tokom operacije znatno smanjuje nivo hormona stresa“.

Muzika takođe može da ublaži stres kod trudnica jer im pomaže da lakše podnesu kontrakcije i sam porođaj. Zubari ponekad puštaju laganu muziku da bi stvorili prijatniju atmosferu za svoje pacijente koji su pod stresom. Ali muzika i pesma čine mnogo više. One nam pomažu i da ojačamo svoj odnos s Bogom.

’Pesmom ću Boga hvaliti‘

Da li ste znali da je otprilike jedna desetina Biblije napisana u stihu? Najupečatljiviji primeri su Psalmi, Pesma nad pesmama i Tužbalice. Naravno, većina od oko tri stotine ukazivanja na pesme povezano je sa obožavanjem Boga. „Jehova je snaga moja... pesmom ću ga hvaliti“, pisao je izraelski kralj David koji je bio talentovan muzičar i kompozitor (Psalam 28:7).

U stvari, David je organizovao da 4 000 muškaraca iz Levijevog plemena služe kao svirači i pevači u Jerusalimu. Od toga dvesta osamdeset i osam su bili „uvežbani i vešti u pevanju pesama u čast Jehovi“ (1. Letopisa 23:4, 5; 25:7). Nema sumnje da su oni mnogo i naporno vežbali. Zaista, muzika je bila toliko važna u služenju Bogu da su pevači bili oslobođeni bilo kakvih drugih hramskih dužnosti da bi se mogli u potpunosti koncentrisati na svoj zadatak (1. Letopisa 9:33).

U noći pre nego što je umro, Isus je sa svojim učenicima pevao hvalospeve Bogu poput onih zapisanih u Psalmima 113 do 118. Do Isusovog vremena ti psalmi — nazvani „Halel psalmi“ — pevali su se tokom proslave Pashe (Matej 26:26-30). Taj naziv je nastao zbog stalnog ponavljanja uzvika „Halelujah“ što znači „Slavite Jah!“ „Jah“ je skraćeni, pesnički oblik imena Svevišnjeg Boga Jehove (Psalam 83:18).

Pevanje je takođe postalo sastavni deo obožavanja Boga među hrišćanima. U knjizi The History of Music stoji: „Pevanje u privatnosti ili tokom zajedničkog obožavanja Boga bilo je uobičajeno među ranim hrišćanima. Za Jevrejske obraćenike, to je samo bio prelaz sa običaja kojih su se držali u sinagogi... Pored psalama iz hebrejskog dela Svetog pisma... u toj novoj religiji su se neprestano komponovali novi hvalospevi.“ Isto je i danas, Jehovini svedoci uživaju dok pevaju pesme kojima hvale Boga, bilo kod kuće ili na svojim sastancima.

Budući da nam muzika omogućava da izrazimo praktično svaku vrstu emocija i da snažno utiče na srce, um i telo, treba da s dubokim poštovanjem koristimo taj „savršen poklon odozgo“ (Jakov 1:17). Da, koristimo ga mudro i u što većoj meri.

[Fusnota]