Predivan zaliv

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

IZMEĐU Meksika i Kalifornijskog poluostrva nalazi se Kalifornijski zaliv (ispod), prvobitno poznat kao Kortesovo more. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu proglasila je veći deo tih nenastanjenih obala i stenovitih ostrva delom svetske kulturne baštine. Zbog čega je to područje tako posebno?

Kalifornijski zaliv je dug više od 1 000 kilometara i u proseku 153 kilometra širok. Okolina i sam zaliv su prelepi i puni života. Razlika u nivou vode uzrokovana plimom i osekom spada u najveće na svetu i iznosi do 9 metara na severnom delu zaliva. Zbog obilja sunčeve svetlosti i priliva vode koja je bogata hranljivim materijama ovde ima veoma mnogo planktona, kao i životinjskih i biljnih vrsta. Ti činioci i čista voda tog područja podstakli su Žak-Iv Kustoa, istraživača okeana, da taj zaliv nazove akvarijumom sveta.

U njemu ima više od 890 vrsta riba, a oko 90 su karakteristične samo za ovo područje zbog čega je zaliv poput prirodne laboratorije za proučavanje morskog života. Nažalost, mnoge vrste su ugrožene, uključujući i neuhvatljivog delfina po imenu vakita, što na španskom znači „mala krava“.

Taj najmanji član porodice delfina naraste približno 150 centimetara. Boja njegove kože varira od tamnosive do svetlosmeđe, a oko očiju ima crne šare. To je mali i stidljivi stvor koji se retko viđa i o kome se vrlo malo zna, a može se naći samo u plitkim, mutnim vodama zaliva u blizini ušća reke Kolorado. U stvari, otkriven je tek 1958. godine kada su na kalifornijskoj obali pronađene tri lobanje tih životinja.

 Budući da ih ima samo nekoliko stotina, nalazi se na listi veoma ugroženih životinja. Ali i pored toga, tamošnji ribari svake godine uhvate u svoje mreže priličan broj tih malih delfina. Da bi zasigurali opstanak tog retkog sisara, u Meksiku je osnovan prirodni rezervat koji delimično obuhvata njihovo stanište. Ostali stanovnici i posetioci zaliva su sivi i grbavi kit, đavolja raža, kožasta morska kornjača, kalifornijski morski lav, marlini, iglan i tune.

U dubinama južnog dela zaliva, naučnici su otkrili interesantne životne oblike koje je malo ljudi ikada videlo. To je zbog toga što oni žive u otvoru Guajmas koji je dubok oko 2 000 metara. U njemu ima izuzetno mnogo termalnih izvora koji omogućavaju život stvorenjima koja ne zavise od sunčeve svetlosti već od sumpor-vodonika. Jedno od tih podvodnih stvorenja je riftia, crv s resicama grimizne boje koji nema usta i creva. Ti crvi žive u grupama i stoje uspravno. Jednim krajem su vezani za okeansko dno i, poput štapića u rukama dirigenta, njišu se između hladnih okeanskih struja i toplih struja iz otvora na dnu. Svaki crv živi u simbiozi s bakterijom kojoj je on domaćin. Grimizne resice u stvari služe kao respiratorni organ.

Ovaj zaliv pred sobom ima svetlu budućnost iako je opstanak njegovih biljnih i životinjskih vrsta trenutno ugrožen. Kako je to moguće? Zahvaljujući brizi Stvoritelja. U stvari, on brine za celu planetu i zbog toga će uskoro preduzeti mere da bi je zaštitio od daljnjeg zagađenja i da bi je obnovio tako da može da služi njegovoj prvobitnoj nameri (Postanak 1:26-28; Otkrivenje 11:18). Teško je i zamisliti kako će tada izgledati Kalifornijski zaliv. Zaista, reč „predivan“ može to donekle dočarati.

[Slika na 25. strani]

Perajasti kit

[Slika na 25. strani]

Riftia

[Izvori slika na 24. strani]

Satelitski snimak: NASA/The Visible Earth (http://visibleearth.nasa.gov/); greben: © Dirscherl Reinhard/age fotostock

[Izvori slika na 25. strani]

Plaža: Mexico Tourism Board; kit: © Mark Jones/age fotostock; riftia: © Woods Hole Oceanographic Institution