Zašto su mnogi izgubili svaku nadu
Zašto su mnogi izgubili svaku nadu
Širom sveta, uznemiravajući događaji prouzrokuju strah od budućnosti. U sve više gradova, ljude na svakom koraku prati budno oko video-kamera. Zbog straha od terorista, mnogi prometni aerodromi su počeli da liče na kasarne. Sve više kradljivaca i pedofila koriste Internet da bi pronašli žrtve koje će naivno upasti u njihovu klopku. Što se tiče životne sredine, zagađenje, nestajanje šuma, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta i globalno zagrevanje ugrožavaju život na našoj planeti.
OVI problemi na koje niko nije ni pomišljao pre dve ili tri generacije, sada su poprimili svetske razmere. Sasvim je razumljivo što se mnogi ljudi pitaju šta se događa sa svetom i kakav život predstoji njima i njihovoj deci. Da li dolazi vreme kada ćemo se plašiti da uđemo u autobus, voz ili avion? Budući da cene rastu a prirodna bogatstva se sve više eksploatišu, da li će buduće generacije moći da priušte sebi dobro lečenje, kvalitetnu hranu i dovoljno goriva?
„Budućnost izgleda veoma, veoma zastrašujuće“, rekao je jedan kanadski ministar zdravlja govoreći o porastu troškova zdravstvene zaštite. Zvona za uzbunu oglašavaju se i kada se radi o hrani i gorivu. Zašto? Da bi manje zavisile od fosilnih goriva, neke zemlje ulažu velika sredstva u razvoj biogoriva kao što je etanol, koji se dobija iz biljaka. Zbog toga se sada, prvi put u istoriji, obradivo zemljište ne koristi samo za gajenje useva već i za proizvodnju automobilskog goriva. To dovodi do inflacije koja se već primećuje po porastu cena hrane.
U međuvremenu, sve veći jaz između bogatih i siromašnih stvara zategnutost u društvenim odnosima. „U prvoj deceniji 21. veka, vidimo ogroman napredak u poboljšanju kvaliteta života, ali i krajnje siromaštvo“, navodi se u jednom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. „Prosečan životni vek je u nekim od najsiromašnijih zemalja upola manji od životnog veka u najbogatijim zemljama.“ Glavni uzrok su bolest i društveno i ekonomsko rasulo koje vlada u politički nestabilnim državama.
Dodajte svemu ovome i globalno zagrevanje koje može prouzrokovati intenzivnije širenje pustinja, kao i ekstremnije vremenske prilike, i nećete biti iznenađeni što mnoge dobro informisane ljude plaši pomisao na sutrašnjicu. U časopisu Bulletin of the Atomic Scientists, na čijoj se naslovnoj strani nalazi takozvani Sat sudnjeg dana, izražen je strah od sumorne budućnosti „s obzirom na to da naučnici i dalje zapažaju sve štetniji uticaj [globalnog zagrevanja] na složene ekosisteme Zemlje“.
Da li je sutrašnjica zaista tako sumorna kao što izgleda? Da li naša nada u bolju budućnost zavisi isključivo od ljudi koji imaju vodeću ulogu u ekonomiji, politici, religiji i nauci? ’Šta nam drugo preostaje?‘, kažu neki. ’Sami smo sebe doveli u nevolju, sami moramo i da se izvučemo iz nje.‘ Drugi smatraju da ljudi jednostavno nisu u stanju da reše te probleme i da nam samo Bog može omogućiti bezbednu i sigurnu budućnost. Ako je tako, kako možemo biti sigurni da je Bog zainteresovan za nas i da će sprečiti ljude da sami sebe unište? Odgovori na ova pitanja biće pruženi u člancima koji slede.
[Istaknuti tekst na 3. strani]
Da li naša nada u bolju budućnost zavisi isključivo od ljudi koji imaju vodeću ulogu u ekonomiji, politici, religiji i nauci?