Vaspitavanje tinejdžera — uloga razboritosti

Zamislite da se nalazite u stranoj zemlji i ne razumete jezik koji se tamo govori. Nema sumnje da bi vam bilo teško, ali ne i nemoguće da se sporazumete s ljudima. Na primer, koristeći džepni rečnik, mogli biste da naučite osnovne izraze. Ili biste mogli da zamolite nekoga ko poznaje taj jezik da vam prevodi. Tako biste mogli da razumete druge a i oni vas.

RODITELJI tinejdžera se mogu osećati slično. Ponašanje mladih može se uporediti sa stranim jezikom — ponekad ga je teško, ali ne i nemoguće razumeti. Ključ je u tome da roditelji pokušaju da shvate šta se zapravo dešava tokom tog uzbudljivog, ali često i zbunjujućeg razdoblja.

Gledati ispod površine

Težnja mladih za nezavisnošću nije uvek znak pobune. Imajte na umu da Biblija kaže da će s vremenom „čovek ostaviti svog oca i svoju majku“ (Postanak 2:24). Da bi se pripremila za veće odgovornosti  odraslog doba, mladoj osobi je potrebno određeno iskustvo u donošenju odluka.

Osmotrimo šta bi mogli biti uzroci ponašanja koje su primetili roditelji citirani u prethodnom članku.

Lija iz Velike Britanije se požalila: „Kada je moj sin ušao u pubertet, iznenada je postao pomalo tvrdoglav i češće je dovodio u pitanje naš autoritet.“

Kada su mala, deca uvek iznova pitaju: „Zašto?“ Međutim, kada dođu u tinejdžerske godine, kratak i jednostavan odgovor možda više nije dovoljan. Zbog čega? Apostol Pavle je napisao: „Kad sam bio dete... rasuđivao [sam] kao dete“ (1. Korinćanima 13:11). Kako se njihova sposobnost rasuđivanja razvija, mladima je potrebno pružiti više objašnjenja, čime im se „moć zapažanja“ izoštrava (Jevrejima 5:14).

Džon iz Gane je rekao: „Naše ćerke su postale nesigurne, posebno kada se radilo o njihovom izgledu.“

Bilo da nagle telesne promene povezane s pubertetom počnu ranije, kasnije ili baš na vreme, mnogi mladi zbog njih poklanjaju preveliku pažnju svom izgledu. Na primer, devojčice te promene mogu prihvatiti sa oduševljenjem ili sa zebnjom, ili pak s mešavinom tih osećanja. Ako dodamo tome pojavu akni i otkriće šminke, lako je razumeti zašto mladi provode više vremena ispred ogledala nego s knjigom u ruci.

Danijel s Filipina je objasnio: „Naša deca su postala tajnovita i želela su više privatnosti. Radije su provodila vreme sa svojim drugarima nego s nama.“

Tajnovitost može biti opasna (Efešanima 5:12). Međutim, privatnost je nešto drugo. I Isus je bio svestan toga da je korisno otići na neko „osamljeno mesto“ (Matej 14:13, Bakotić). Dok odrastaju, i mladima je neophodno da s vremena na vreme budu sami i očekuju da odrasli uvaže tu njihovu potrebu. Izvesna mera privatnosti pomaže im da razmišljaju i donose zaključke — što je važna sposobnost koja će im mnogo značiti kada odrastu.

Slično tome, dok odrastaju, mladi uče i kako da sklapaju prijateljstva. Tačno je da „loše društvo kvari dobre navike“ (1. Korinćanima 15:33). Ipak, istina je i da „pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje“, kao što kaže jedna biblijska izreka (Poslovice 17:17). Dok uči da sklapa i neguje zdrava prijateljstva, mlada osoba stiče dragocenu veštinu koja će joj koristiti celog života.

U bilo kojoj od pomenutih situacija, roditelji treba da budu razboriti kako ne bi pogrešno protumačili ponašanje svoje dece. Naravno, uz razboritost je potrebna i mudrost, sposobnost da se u različitim situacijama postavite na način koji će doneti najbolje rezultate. Kako roditelji tinejdžera to mogu učiniti?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Dok razvijaju sposobnost prosuđivanja, mladima je potrebno pružiti više razloga za pridržavanje porodičnih pravila