Čudesni kukuruz

ČASOPIS Probudite se! zamolio je jednog čoveka po imenu Harlan da s našim čitaocima podeli nešto od svog znanja o kukuruzu. Sve donedavno Harlan ga je uzgajao na području jezera Finger u Njujorku. Uvek vrlo rado objašnjava prijateljima i gostima neke čudesne odlike kukuruza. Takođe ćemo osmotriti i druga obeležja ove neverovatne biljke. Na primer, odakle potiče? Kako se proširila po svetu? Na koje se sve načine koristi? Hajde da sada poklonimo pažnju onome što je Harlan rekao o nekim čudesnim odlikama kukuruza.

Biljka koja „govori“

„Za mene je kukuruz spoj umetnosti i matematike. Sve na njemu, od listova pa do svakog zrna na klipu, izgleda lepo i sledi precizan raspored. Štaviše, dok ta biljka raste ona vam ’govori‘ da li je žedna ili neishranjena, poput beba koje plaču kada im nešto treba. Slično drugim biljkama, na osnovu boje i oblika lista može se videti šta je potrebno kukuruzu. Kao i kod beba, tajna je u tome da prepoznate značenje tih znakova.

„Listovi purpurne boje mogu biti znak da biljci nedostaje fosfat.  Drugi znakovi mogu ukazivati na manjak magnezijuma, azota ili kalijum-karbonata. Zemljoradnik takođe može raspoznati po izgledu kukuruza da li je oboleo ili su ga oštetili neki hemijski preparati.

„Poput svih zemljoradnika koji uzgajaju kukuruz, ja ga sejem u proleće kada temperatura zemljišta omogućava semenu da proklija. Nakon četiri do šest meseci, kada moj usev u potpunosti poraste, visok je dva metra.

„Kukuruz raste u fazama koje se mogu odrediti brojem njegovih listova. U fazi kada ima pet listova, njegove hemijske i ’matematičke‘ sposobnosti zaista stupaju na scenu. Najpre koren detaljno analizira zemljište. Na osnovu tih prikupljenih informacija utvrđuje se ’program rasta‘ u kom se određuje najpovoljnija debljina klipa. Ona se meri brojem redova u kojima rastu zrna na klipu. Još jedna analiza zemljišta, u fazi između 12 i 17 listova, pomaže biljci da utvrdi najpovoljniji broj zrna na klipu. Ukratko, svaka biljka na neki način proračunava kako da najbolje iskoristi određenu vrstu tla. Još jedan dodatni dokaz da je kukuruz delo vrsnog Tvorca, može se naći u pojedinostima vezanim za oprašivanje.“

Metlice, prašnici i svila

„Kukuruz je jednodoma biljka, što znači da svaka stabljika ima i muške i ženske cvasti. Iz vrha svake biljke pomalja se dugačka i tanka muška cvast, takozvana metlica. Svaka od njih ima oko 6 000 prašnika u obliku kesica. Prašnici svake biljke oslobađaju na milione polenovih zrnaca. Vetar raznosi polen koji na susednim biljkama oprašuje plodnicu unutar nerazvijenih klipova, u kojoj se nalaze semeni zameci. Oni se nalaze na sigurnom unutar omotača koji se zove komušina.

„Da li znate kako polen prolazi kroz taj zaštitni omotač do semenog zametka? Pomoću kukuruzne svile. Nju čine meka, beličasta vlakna koja se njišu na vrhu neoljuštenog klipa, to jest ženske cvasti kukuruza. Svaki klip ima na stotine tih vlakana svile. Ona nastaju iz plodnice u kojoj se nalaze semeni zameci. Svako vlakno vodi do jednog zametka. S druge strane, od svakog semenog zametka nastaje jedno zrno kukuruza.

„Završeci vlakana svile, koji vire iz klipova i njišu se na povetarcu ispunjenim polenom, imaju fine dlačice, to jest stigme, za koje prianjaju polenova zrnca iz vazduha. Čim zrnce polena bude uhvaćeno, što se može desiti bilo gde duž spoljašnjeg dela vlakna, ono proklija i niz vlakno svile spušta jednu žilicu, poput korena, da bi oplodilo semeni zametak.

„Ako na klipu nedostaju neka zrna to ukazuje da su neka vlakna svile ostala neoprašena, možda zbog toga što nisu izrasla na vreme. Do toga može dovesti suvo zemljište. Međutim, ukoliko zemljoradnik prepoznaje simptome, on može uraditi nešto kako bi rešio problem i poboljšao prinos, ako ne ove, onda bar naredne sezone. Da bih poboljšao svoje useve, ja sam jedne godine sejao kukuruz, a druge soju. Soja je mahunarka koja zemljište obogaćuje azotom i koju kukuruzni plamenac — jedna proždrljiva gusenica — ne može da jede. *

„Uvek uživam dok posmatram kako njiva postepeno zeleni i zatim obilno rađa žitarice koje služe za ishranu — i sve to bez buke i zagađenja — jednostavno prelepo. Stvarno sam uveren da je kukuruz — kao i sve  druge biljke — čudo stvaranja. I ono što sam saznao o njemu predstavlja samo kap u moru znanja.“

Da li je ono što je Harlan rekao zagolicalo vašu radoznalost u pogledu drugih odlika ove čudesne biljke? Osmotrite njeno poreklo i put kojim je došla do nas, kao i mnoge načine na koje se koristi.

Iz Meksika u svet!

Uzgajanje kukuruza je počelo u Americi, najverovatnije u Meksiku, odakle se i proširilo. Peruanci iz vremena pre Inka obožavali su jednu boginju kukuruza koja je bila ukrašena krunom od klipova te biljke. Ti klipovi su na njenoj glavi stajali poput žbica na točku. Prirodnjak Džozef Kastnar kaže da su Indijanci „obožavali [kukuruz] kao dar bogova, nešto od čega je stvoren i sam čovek... Uzgoj kukuruza je bio veoma jeftin — samo jedna stabljika pružala je čoveku dovoljno hrane za jedan dan“. Ipak, domoroci su u svoju ishranu uvrstili i pasulj — što se u Južnoj Americi održalo sve do danas.

Evropljani su saznali za kukuruz 1492. nakon što je istraživač Kristifor Kolumbo dospeo na Karibe. Kolumbov sin Ferdinand je napisao da je njegov otac video žitaricu „koju zovu kukuruz, a koja je veoma ukusna i može se kuvati, peći ili mleti u brašno.“ Kolumbo je poneo seme kukuruza kući i „do sredine XVI veka“, piše Kastnar, „[kukuruz] je uzgajan ne samo u Španiji već i u Bugarskoj i Turskoj. Trgovci robljem su odneli kukuruz u Afriku... Posada sa broda portugalskog moreplovca Magelana donela je kukuruzno seme na tlo Filipina i Azije.“ Kukuruz je u Srbiju dospeo negde u sedamdesetim godinama XVI veka. Tako je ta biljka počela da osvaja svet.

Danas je u svetu uzgoj kukuruza odmah iza uzgoja pšenice. Pirinač je na trećem mestu. Ove tri žitarice predstavljaju osnovne životne namirnice za većinu čovečanstva. Takođe se koriste i kao stočna hrana.

Kao i kod drugih biljaka iz familije trava, i kod kukuruza postoji velika raznolikost. Zaista, samo u Sjedinjenim Državama postoji 1 000 vrsta, uključujući i hibridne sorte. Visina biljaka se kreće od oko 60 centimetara do zapanjujućih 6 metara! Postoje razlike i u dužini klipova. Neki su dugi samo 5 centimetara, a drugi neverovatnih 60 centimetara. Jedna knjiga o južnoameričkoj kuhinji kaže da neke vrste tamošnjeg kukuruza imaju ogromne klipove čija su zrna pljosnata i duga 2,5 centimetra i skoro isto toliko široka.

Kukuruz postoji i u mnogim bojama. Pored žute, klipovi mogu biti crveni, plavi, ružičasti ili crni. U nekim slučajevima, zrna različite boje mogu stvoriti utisak da klipovi imaju prstenove, pege ili čak pruge. Naravno, takvi šareni klipovi kukuruza ponekad ne završe u loncu, već postanu neobični ukrasi.

Višestruko korisna biljka

Različite sorte kukuruza svrstane su u šest velikih grupa: zuban, tvrdunac, meki kukuruz, šećerac, voštani kukuruz i kokičar. Šećerac spada u slabije uzgajanu kulturu. Njegov sladak ukus potiče od jednog metaboličkog poremećaja zbog kog se manje šećera nego što je normalno pretvara u skrob. Više od 60 posto svetskog roda kukuruza koristi se kao stočna hrana, a samo manje od 20 posto je za ljudsku ishranu. Ostatak se koristi u industriji ili kao seme. Naravno, taj procentualni odnos se razlikuje od zemlje do zemlje.

Kukuruz se koristi na mnoge načine. Ta biljka ili njeni delovi mogu se naći u bilo čemu — od lepila do majoneza i od piva do pelena. Kukuruz se čak koristi i u proizvodnji goriva za dobijanje etanola, oko čega se još vode polemike. Nema sumnje da se još puno toga može reći o ovoj neverovatnoj i višestruko korisnoj biljci.

[Fusnota]

[Okvir na 11. strani]

Hibridni kukuruz

U mnogim zemljama, zemljoradnici obično uzgajaju hibridne sorte kukuruza zbog njihovog dobrog prinosa. Hibridne sorte, uglavnom zubana, razvijene su namernim ukrštanjem srodnih biljaka koje imaju poželjne osobine. Međutim, nedostatak ovog postupka je u tome što zemljoradnici moraju da kupuju seme za svaku setvu. Zašto? Biljke koje rastu iz semena hibridnog kukuruza nemaju isti kvalitet i imaju manje prinose.

[Slike na 10. strani]

Širom sveta postoji na stotine sorti kukuruza

[Izvori]

Courtesy Sam Fentress

Courtesy Jenny Mealing/flickr.com