Da li je naša planeta u opasnosti?

GLOBALNO ZAGREVANJE se smatra najvećom opasnošću s kojom se čovečanstvo suočava. Ono što zabrinjava naučnike, kaže se u časopisu Science, „jeste verovatnoća da smo pokrenuli sporu ali nezaustavljivu bujicu promena“. Skeptici dovode u pitanje ovu izjavu. Doduše, mnogi se slažu s tim da je temperatura Zemlje u porastu ali nisu sigurni šta je uzrok tome ni kakve će posledice uslediti. Oni kažu da bi ljudska aktivnost mogla biti jedan, ali ne obavezno i glavni faktor. Otkuda takvo neslaganje?

Jedan razlog je to što su fizički procesi na kojima se zasnivaju globalni klimatski sistemi veoma složeni i ljudi ih još ne razumeju u potpunosti. Osim toga, grupe koje su zainteresovane za očuvanje životne sredine često na svoj način tumače naučne podatke, kao što su podaci koji se koriste da bi se pokazalo zašto su temperature u porastu.

Da li je temperatura zaista u porastu?

Prema jednom nedavnom izveštaju Međunarodnog panela UN za klimatske promene (IPCC), globalno zagrevanje je „neosporno“ i „vrlo je verovatno“ da su tome najviše doprineli ljudi. Neki koji se ne slažu s tim zaključkom, posebno u pogledu ljudskog faktora, nerado priznaju da gradovi možda postaju sve topliji zbog toga što se šire. Osim toga, beton i čelik brzo apsorbuju sunčevu toplotu i sporije se hlade noću. Ali skeptici kažu da temperatura izmerena u gradovima ne prikazuje stanje u seoskim područjima, što može uticati na tačnost statističkih podataka.

S druge strane, Kliford, seoski starešina koji živi na jednom ostrvu nedaleko od obale Aljaske, kaže da jasno zapaža promene. Ljudi iz njegovog sela putuju preko zaleđenog mora na kopno da bi lovili irvase i losove. Međutim, zbog porasta temperature njihov tradicionalni način života više nije moguć. „Struje su se promenile, debljina leda se promenila, a... promenilo se i vreme kada se Čukotsko more ledi“, kaže Kliford. Prema njegovim rečima, ranije je ovo more bilo potpuno zaleđeno do kraja oktobra, ali sada se to dešava tek u drugoj polovini decembra.

Globalno zagrevanje je došlo do izražaja i 2007, kada je Severozapadni prolaz prvi put u istoriji bio potpuno otvoren za plovidbu. „Ono što smo videli ove godine uklapa se u sliku sve dužih perioda tokom kojih se led topi ili ga uopšte nema“, izjavio je jedan uvaženi naučnik za američku Nacionalnu bazu podataka o snegu i ledu.

Efekat staklene bašte — neophodan za život

Kao jedan od razloga za te promene navodi se pojačavanje efekta staklene bašte, prirodne  pojave koja je neophodna za život. Kada sunčeva energija dospe do Zemlje, oko 70 posto se apsorbuje i tako se zagrevaju vazduh, kopno i more. Ako se to ne bi dešavalo, prosečna temperatura na površini Zemlje bila bi oko –18°C. Apsorbovana toplota se postepeno vraća u svemir u vidu infracrvenog zračenja, čime se sprečava prekomerno zagrevanje Zemlje. Ali, kada se usled zagađenja promeni sastav atmosfere, otpušta se manje toplote. To može prouzrokovati porast temperature na našoj planeti.

Neki gasovi, poput ugljen-dioksida, azot-suboksida, metana i vodene pare, doprinose efektu staklene bašte. U atmosferi se koncentracija tih gasova znatno povećala tokom poslednjih 250 godina, otkako je počela industrijska revolucija i porasla potrošnja fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta. Izgleda da je još jedan faktor koji doprinosi povećanju efekta staklene bašte sve veći uzgoj stoke, kod koje se u procesu varenja stvaraju metan i azot-suboksid. Neki istraživači navode i druge uzorke zagrevanja koji su postojali pre nego što su ljudi mogli da utiču na klimu.

Samo još jedna oscilacija?

Oni koji smatraju da ljudi nisu prouzrokovali nedavne klimatske promene navode kao dokaz da je temperatura na Zemlji znatno varirala u prošlosti. Oni ukazuju na takozvana ledena doba kada je Zemlja navodno bila mnogo hladnija nego što je sada. Da bi poduprli ideju o prirodnom zagrevanju, iznose dokaze da je na hladnim područjima, kao što je Grenland, nekada rasla vegetacija koja obično uspeva u toplijim oblastima. Naravno, naučnici priznaju da im je, što dalje idu u prošlost, sve teže da sa sigurnošću procene klimatske uslove koji su tada vladali.

Šta je moglo prouzrokovati velike oscilacije u temperaturi pre nego što su ljudi mogli uticati na to? U moguće uzroke spadaju sunčeve pege i eksplozije na Suncu koje su u uzajamnoj vezi sa oscilacijama u količini energije koju Sunce emituje. Uz to, u  Zemljinoj orbiti dolazi do periodičnih promena, u ciklusima koji traju hiljadama godina i utiču na udaljenost naše planete od Sunca. Treba spomenuti i uticaj vulkanske prašine i promene u okeanskim strujama.

Klimatski modeli

Ako je temperatura Zemlje u porastu — bez obzira na uzrok ili uzroke — kako će se to odraziti na ljude i životnu sredinu? Teško je dati precizne prognoze. Međutim, u naše vreme naučnici koriste savremene kompjutere pomoću kojih prave digitalne simulacije klimatskog sistema. Pri izradi tih modela, oni uzimaju u obzir fizičke zakone, podatke o klimi i prirodne pojave koje utiču na klimu.

Pomoću tih simulacija, naučnici izvode eksperimente koji se ne bi mogli izvesti na drugi način. Primera radi, oni mogu da „promene“ količinu sunčeve energije koja stiže do Zemlje da bi videli kako to utiče na led u polarnim oblastima, temperaturu vazduha i mora, brzinu isparavanja, atmosferski pritisak, stvaranje oblaka, vetar i padavine. Mogu da „izazovu“ vulkanske erupcije i ispitaju uticaj vulkanske prašine na vremenske prilike. Takođe mogu da ispitaju posledice porasta stanovništva, nestajanja šuma, korišćenja zemljišta, promena u emisiji gasova koji doprinose efektu staklene bašte i tako dalje. Naučnici se nadaju da će njihovi modeli s vremenom postati tačniji i pouzdaniji.

Koliko su precizni sadašnji modeli? Naravno, to najvećim delom zavisi od tačnosti i količine podataka koji se unose u kompjutere. Zbog toga se klimatski modeli razlikuju — oni variraju od umerenih procena do predviđanja katastrofalnih događaja. Pa ipak, „[prirodni] klimatski sistem bi mogao da nas iznenadi“, kaže se u časopisu Science. Tako nešto se već desilo, a jedan primer je neuobičajeno brzo topljenje leda na Arktiku, koje je iznenadilo mnoge klimatologe. Ali ako bi zakonodavci imali makar i samo grubu predstavu o posledicama onoga što ljudi rade ili propuštaju da urade, već sada bi mogli da donesu odluke koje bi umanjile buduće probleme.

S tim na umu, stručnjaci Međunarodnog panela za klimatske promene ispitali su šest kompjuterskih scenarija. Neki od njih uključuju neograničenu proizvodnju gasova koji doprinose efektu staklene bašte, drugi umerene restrikcije u njihovoj proizvodnji, a neki drastična ograničenja u tom pogledu. Svaki od tih scenarija bi se drugačije odrazio na klimu i životnu sredinu. U svetlu tih predviđanja, analitičari predlažu preduzimanje različitih mera. Među njima su zakonska ograničenja korišćenja fosilnih goriva, kazne za prekršioce, korišćenje nuklearne energije u većoj meri i uvođenje tehnologija koje nanose manju štetu okolini.

Da li su ti modeli pouzdani?

Pri izradi sadašnjih prognoza „previše se pojednostavljuju klimatski procesi o kojima se ne zna dovoljno“ i „jednostavno se ignorišu drugi [procesi]“, kažu kritičari. Oni takođe ukazuju na nedoslednosti u kompjuterskim simulacijama. Jedan naučnik koji je  učestvovao u diskusijama Međunarodnog panela za klimatske promene rekao je: „Procena i razumevanje izuzetno složenog klimatskog sistema zadatak je pred kojim se neki od nas osećaju toliko nedoraslo da sumnjamo u našu sposobnost da dokučimo šta se dešava i zašto.“ *

Naravno, neki bi mogli reći da nesigurnost u pogledu uzroka problema nije opravdanje da se ništa ne preduzme i da bi se time naša budućnost stavila na kocku. „Kako bismo to objasnili našoj deci?“, kažu oni. Bilo da su klimatski modeli tačni ili ne, sve ukazuje na to da je naša planeta u opasnosti. Njeni životovažni biološki sistemi ugroženi su usled zagađenja, krčenja šuma, širenja gradova i izumiranja biljnih i životinjskih vrsta, da navedemo samo neke činioce koje niko ne može osporiti.

U svetlu onoga što znamo, možemo li očekivati da će čovečanstvo potpuno promeniti svoj način života kako bi naš predivan dom bio spasen, a i mi s njim? Nadalje, ako ljudske aktivnosti prouzrokuju globalno zagrevanje, moguće je da imamo samo godine, a ne vekove da sprovedemo neophodne promene. Na kraju krajeva, preduzimanje takvih promena značilo bi otklanjanje osnovnih uzroka problema na našoj planeti — ljudske pohlepe, sebičnosti, neupućenosti, nesposobnosti državnih vlasti i ravnodušnosti. Može li se to ostvariti ili je nerealno očekivati tako nešto? Ako je to samo san, da li smo ostavljeni bez nade? O tom pitanju će biti reči u narednom članku.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 5. strani]

KAKO BISTE IZMERILI TEMPERATURU ZEMLJE?

Da biste stekli predstavu o složenosti tog poduhvata, razmislite o tome kako biste izmerili temperaturu u jednoj velikoj prostoriji. Primera radi, gde biste stavili termometar? Pošto topao vazduh ide uvis, blizu plafona je verovatno toplije nego blizu poda. Na temperaturu će takođe uticati i to da li je termometar pored prozora, izložen svetlosti ili se nalazi u senci. Razlici može doprineti i boja, budući da tamne površine apsorbuju više toplote.

Prema tome, jedno merenje najverovatnije neće biti dovoljno. Morali biste da merite temperaturu na više mesta i da zatim izračunate prosek. Uz to, temperatura se može menjati iz dana u dan i u zavisnosti od godišnjeg doba. Zato, da biste dobili pravi prosek, morali biste da je merite mnogo puta tokom dužeg perioda. Zamislite koliko je onda komplikovano izmeriti temperaturu na površini Zemlje, u atmosferi i okeanima! Pa ipak, takvi podaci su od presudnog značaja za tačnu procenu klimatskih promena.

[Izvor]

NASA photo

[Okvir na 6. strani]

DA LI JE NUKLEARNA ENERGIJA REŠENJE?

Potrošnja energije u svetu dostiže rekordne razmere. Pošto se sagorevanjem nafte i uglja oslobađaju gasovi koji doprinose efektu staklene bašte, neke države razmatraju korišćenje nuklearne energije kao čistije alternative. Ali i tu se javljaju izvesni problemi.

Novine International Herald Tribune izveštavaju da se u Francuskoj, koja je jedna od vodećih zemalja po korišćenju nuklearne energije, godišnje troši do 19 milijardi kubnih metara vode za rashlađivanje nuklearnih reaktora. Tokom toplotnog talasa 2003, pretila je opasnost da vruća voda koja je ispuštana iz francuskih reaktora podigne temperaturu vode u rekama do nivoa koji bi ugrozio biljni i životinjski svet. Zbog toga su neke elektrane morale da budu zatvorene. Veruje se da će se ta situacija pogoršavati ako temperatura na Zemlji nastavi da raste.

„Ako želimo da koristimo nuklearnu energiju, moraćemo da rešimo problem klimatskih promena“, rekao je nuklearni inženjer Dejvid Lokbaum iz Udruženja zabrinutih naučnika.

[Okvir/Mapa na 7. strani]

KATASTROFE PROUZROKOVANE VREMENSKIM NEPOGODAMA 2007.

Tokom 2007. godine bilo je više katastrofa prouzrokovanih vremenskim nepogodama nego ikada ranije. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja uputila je 14 apela za hitnu humanitarnu pomoć — što je za 4 više od rekordnog broja koji je zabeležen 2005. Ovde su navedene samo neke katastrofe koje su se desile 2007. Naravno, treba imati na umu da pojedinačni događaji ne ukazuju obavezno na dugoročnu tendenciju.

◼ Velika Britanija: Više od 350 000 ljudi bilo je pogođeno najtežim poplavama u zadnjih preko 60 godina. U Engleskoj i Velsu je u periodu od maja do jula zabeležena najveća količina padavina od 1766, kada se započelo s vođenjem evidencije.

◼ Zapadna Afrika: Poplave su pogodile 800 000 ljudi u 14 zemalja.

◼ Lesoto: Usevi su propali zbog visokih temperatura i suše. Verovatno će biti potrebna humanitarna pomoć za oko 553 000 ljudi.

◼ Sudan: Jake kiše su ostavile 150 000 ljudi bez krova nad glavom. Najmanje 500 000 ljudi je dobilo humanitarnu pomoć.

◼ Madagaskar: Nakon što su se cikloni i jake kiše sručili na ostrvo, 33 000 ljudi je moralo da napusti svoje domove. Bez useva je ostalo 260 000 ljudi.

◼ Severna Koreja: Prema procenama, 960 000 ljudi je ozbiljno pogođeno poplavama, odronima zemlje i bujicama blata.

◼ Bangladeš: Poplave su pogodile 8,5 miliona ljudi, a više od 3 000 je poginulo. Stradalo je i 1,25 miliona grla stoke. Oštećeno je ili uništeno skoro 1,5 miliona kuća.

◼ Indija: Poplave su pogodile 30 miliona ljudi.

◼ Pakistan: Cikloni su prouzrokovali kiše zbog kojih je 377 000 ljudi ostalo bez doma, a stotine su poginule.

◼ Bolivija: Više od 350 000 stanovnika bilo je pogođeno poplavama, a 25 000 se iselilo s tog područja.

◼ Meksiko: U jednom području je najmanje 500 000 stanovnika ostalo bez krova na glavom, a više od milion je doživelo druge posledice.

◼ Dominikanska Republika: Dugotrajne obilne padavine prouzrokovale su poplave i odrone zemlje, zbog čega je 65 000 ljudi ostalo bez doma.

◼ Sjedinjene Države: Usled suše, širom južne Kalifornije su izbili požari, pa je 500 000 ljudi moralo da napusti to područje.

[Izvor]

Based on NASA/Visible Earth imagery