Gledište Biblije

Da li je ispravno koristiti počasne titule?

DOK su hrišćani prvog veka obavljali svakodnevne poslove i propovedali dobru vest o Božjem Kraljevstvu, dolazili su u kontakt s mnogim državnim službenicima — kako na nižim, tako i na visokim položajima. Isusovi sledbenici među sobom nisu koristili titule da bi istakli nečiji položaj ili status. Međutim, u to vreme je bilo uobičajeno korišćenje titula u obraćanju osobama koje su bile na nekom položaju. Rimski car je nosio titulu „Njegovo veličanstvo“ (Dela apostolska 25:21).

Kako su Isusovi učenici gledali na korišćenje počasnih titula kada su se pojavljivali pred državnim službenicima? I kako mi treba da gledamo na to?

Iskazivanje časti, ali ne i odobravanje postupaka

Apostol Pavle je savetovao suvernike da ’svakome daju što mu pripada, ko traži čast — čast‘ (Rimljanima 13:7). To je obuhvatalo i korišćenje titula u obraćanju predstavnicima vlasti. Danas se titule kao što je „Vaše visočanstvo“ često koriste u obraćanju onima koji su na visokom položaju. Međutim, neki se mogu pitati: ’Kako mogu nekoga da oslovim na taj način ako sumnjam da je njegovo ponašanje časno i uzvišeno?‘

Premda mnogi državni službenici savesno obavljaju svoje dužnosti, ne može se za sve njih reći da ulivaju poverenje. Pa ipak, Biblija nas podstiče da se podložimo kraljevima i namesnicima „radi Gospoda“ (1. Petrova 2:13, 14). Dakle, to što neko uz Božje dopuštenje zauzima određeni položaj jeste razlog da mu iskažemo poštovanje i odamo dužnu čast (Rimljanima 13:1).

Ovde nije reč o privatnom životu osoba koje su na vlasti. Njihovo ponašanje ne treba dovoditi u vezu s tim da li treba da im iskazujemo čast. To što se nekoj osobi na položaju obraćamo koristeći počasnu titulu ne znači da prećutno odobravamo njene postupke. To potvrđuje i jedan događaj iz života apostola Pavla.

 Pavle je koristio titule

Apostol Pavle je na osnovu lažnih optužbi bio uhapšen u Jerusalimu i odveden pred Feliksa, namesnika Judeje. Feliks svakako nije bio čovek uzornog ponašanja. Rimski istoričar Tacit je napisao da je Feliks „smatrao da može nekažnjeno počiniti bilo kakvo zlodelo“. On je više bio zainteresovan za primanje mita nego za izvršenje pravde. I pored svega toga, Pavle je tokom svog dvogodišnjeg zatočeništva pokazivao poštovanje prema njemu i oni su često razgovarali — Feliks se nadao da će mu Pavle dati novac, što se nikada nije desilo, a Pavle je koristio te prilike da mu propoveda (Dela apostolska 24:26).

Nakon što je Fest nasledio Feliksa na položaju namesnika, saslušao je Pavlov slučaj u Cezareji. Da bi stekao naklonost jevrejskih vođa, Fest je predložio da se Pavlu sudi u Jerusalimu. Međutim, Pavle je znao da mu tamo neće biti pravedno suđeno, pa se pozvao na prava koja je imao kao rimski građanin, rekavši: „Prizivam se na cara!“ (Dela apostolska 25:11).

Fest nije znao kako će optužbe protiv Pavla objasniti caru. Pomoć mu je stigla kada mu je u posetu došao kralj Agripa i zainteresovao se za taj slučaj. Sutradan je kralj, u pratnji vojnih zapovednika i uglednih ljudi iz grada, došao u velikoj raskoši i ušao u dvoranu (Dela apostolska 25:13-23).

Kada je pozvan da govori, Pavle se u svojim uvodnim rečima obratio Agripi koristeći titulu „kralj“, priznavši da je dobar poznavalac običaja i spornih pitanja među Judejcima (Dela apostolska 26:2, 3). U to vreme se naširoko pričalo da je Agripa u skandaloznoj, rodoskrvnoj vezi sa svojom sestrom. Zato je Pavle morao znati da ga prati glas da je moralno iskvaren. Pa ipak, on mu je kao kralju ukazao čast.

U jednom trenutku, dok je Pavle govorio u svoju odbranu, Fest je uzviknuo: „Ti si poludeo, Pavle!“ To Pavla nije izbacilo iz ravnoteže, već je odgovorio mirno, obraćajući mu se sa „uzvišeni Feste“ (Dela apostolska 26:24, 25). Ukazao mu je čast koja mu je pripadala zbog njegovog položaja. Ovi primeri pokreću jedno pitanje: Postoji li granica u iskazivanju časti?

Relativno iskazivanje časti

Vlasti imaju relativan autoritet, što se vidi iz Rimljanima 13:1: „Svaku vlast koja postoji Bog je postavio na njen položaj.“ Zato je i čast koja pripada predstavnicima vlasti takođe relativna. Isus je postavio granicu za iskazivanje časti drugima kada je rekao svojim učenicima: „Ne dozvolite da vas zovu učiteljima, jer jedan je vaš učitelj, a vi ste svi braća. I nikoga na zemlji ne zovite ocem, jer jedan je vaš Otac — onaj koji je na nebesima. Ne dozvolite ni da vas zovu vođama, jer je vaš Vođa jedan — Hrist“ (Matej 23:8-10).

Dakle, granica u iskazivanju časti jeste tamo gde prestaje svetovno a počinje religiozno. U slučaju da neki državni službenik prisvoji titulu religiozne prirode, Pavlov savet da mu se iskaže čast neće se odnositi na korišćenje te titule. Onaj ko primenjuje biblijske savete pokazivaće poštovanje prema tim osobama. Međutim, zbog svoje savesti oblikovane na temelju Biblije, neće im se obraćati koristeći religiozne titule, jer zna da treba ’davati Bogu Božje‘ (Matej 22:21).

DA LI STE SE PITALI?

◼ Kako su Isusovi učenici gledali na svetovne vlasti? (Rimljanima 13:7)

◼ Da li je apostol Pavle koristio počasne titule u obraćanju državnim službenicima? (Dela apostolska 25:11; 26:2, 25)

◼ Za koje titule je Isus rekao da ih ne treba koristiti? (Matej 23:8-10)

[Slika na stranama 20 21]

Kako se Pavle obratio Agripi?