Robotika na ivici mašte?

POKRENI

Robotika na ivici mašte?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JAPANA

NA ŠTA pomislite kada čujete reč „robot“? Neki zamišljaju prijateljske i dobroćudne saradnike i pomoćnike. Drugi na njih gledaju kao na pretnju — mašine koje poseduju izuzetnu inteligenciju i koje će jednog dana možda gurnuti ljude u drugi plan. Dok za mnoge druge, roboti su više deo naučne fantastike nego svakodnevnog života.

Kako je to danas? Prema procenama jednog istraživanja koje je 2006. sprovela Međunarodna federacija za robotiku, širom sveta koristi se skoro milion industrijskih robota, od čega je skoro polovina u Aziji. Zašto se koriste u tolikoj meri?

Šta sve roboti obavljaju?

Zamislite radnika koji je uvek na radnom mestu, koji se nikad ne žali i može neprekidno da radi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Industrijski roboti rade upravo tako, dok proizvode veliki broj delova za automobile, električne uređaje i tehničku robu. Reč robot potiče od češke reči robota što znači „prinudni rad“, što je prikladan naziv za njih. Procenjuje se da je 2005. u automobilskoj industriji na svakih deset radnika dolazio jedan robot!

Međutim, roboti nisu više vezani isključivo za fabrike. Danas oni sadrže kompjuterske programe za prepoznavanje glasovnih komandi, žiroskope, uređaje za bežičan prenos podataka, svetski radio-navigacioni sistem (GPS) i veliki broj senzora koji registruju toplotu, pritisak, ultrazvuk, hemikalije i zračenje. Budući da imaju veću snagu i širu primenu nego ikada pre, Uslužne delatnosti. U jednoj bolničkoj apoteci u Velikoj Britaniji, jedan robot s mehaničkom rukom za samo nekoliko sekundi pronalazi i izdaje lekove. U Sjedinjenim Državama, poštanska služba ima više robota koji se koriste da sortiraju, podižu i ređaju pošiljke na policama. Postoje i roboti koji imaju savitljive „ruke“ pomoću kojih mogu doći do nepristupačnih mesta — kao što je unutrašnjost avionskih krila — radi provere stanja ili potrebnih popravki.

Roboti kao društvo. U jednom staračkom domu u Japanu, ostarele osobe naizmenično maze jednu slatku, pufnastu fokicu-robota. Ona reaguje na dodir, svetlost, zvuk i toplotu, čak i na način kako se drži. Može da oponaša pravo mladunče foke i da guče, žmirka i mrda svojim udovima. Kažu da ta fokica-robot udovoljava osnovnoj ljudskoj potrebi za društvom i koristi se kao jedan vid terapije.

Zdravstvo. Jedan robot s tri „ruke“ stoji iznad pacijenta. Nekoliko koraka od njega, hirurg gleda kroz vizir džinovske konzole i posmatra trodimenzionalnu sliku pacijentovog srca. Hirurg pomera robotove „ruke“ dok operiše srčani zalistak. Ovako izvedena operacija je manje agresivna jer robot ima izuzetno precizne pokrete, tako da telo doživljava manji šok, manji je gubitak krvi i oporavak je brži.

Domaćinstvo. Samo pritisnite dugme i robot u obliku diska počinje da usisava vašu kuću. Robot se kreće u sve većim krugovima i duž zidova, „učeći“ na taj način raspored u kući. Takođe registruje položaj stepeništa i izbegava ga. Kada završi, automatski se zaustavlja i vraća na priključak za punjenje. Trenutno se koristi preko dva miliona ovakvih usisivača-robota.

Istraživanje svemira. Robot na šest točkova po imenu Spirit (Duh) istražuje površinu Marsa. Pomoću naučnih instrumenata i sprava koje su pričvršćene na njegovu „ruku“, ovaj robot na točkovima istražuje sastav tla i stenja. Koristeći ugrađene kamere, Spirit je napravio više od 88 500 slika Marsa, uključujući i slike reljefa, kratera, oblaka, peščanih oluja i zalazaka sunca. Spirit je jedan od više robota koji trenutno ispituju tu planetu.

Roboti kao spasioci. Ispod gomile istopljenih čeličnih stubova i ruševina betona Svetskog trgovačkog centra u Njujorku, 17 robota veličine košarkaške lopte krenuli su u akciju spasavanja preživelih. Od tada su razvijeni još napredniji modeli, kao što možete videti dole na slici.

Istraživanje okeana. Naučnici koriste jedan vid podmornice-robota da bi istražili jedino područje gde još nije kročila ljudska noga — okean. Ti roboti su bez ljudske posade i kreću se na sopstveni pogon. Takođe mogu da otkriju problem i pruže potrebno servisiranje, provere telekomunikacione kablove, prate kitove i uklone mine iz okeana.

roboti obavljaju poslove za koje se samo pre nekoliko godina smatralo da su nemogući. Osmotrimo neke primere.

Koliko su roboti slični ljudima?

Ljudi su vekovima maštali da naprave humanoida, to jest robota koji bi bio nalik čoveku. Međutim, taj san je dugo bio tehnički neostvariv! „Koliko god da je složeno napraviti superkompjuter, sagraditi neboder ili čak projektovati čitave gradove, to nije ništa u poređenju s dizajniranjem mašina koje bi imale motoriku poput ljudske, veštačko čulo vida, mirisa, sluha i dodira, kao i inteligenciju sličnu ljudskoj“, stoji u časopisu Business Week.

Uzmimo kao primer naizgled jednostavan zadatak da se napravi humanoid koji može da hoda. Nakon 11 godina mukotrpnog istraživanja i rada — i nakon što je potrošeno nebrojeno mnogo miliona dolara — japanski inženjeri su ostvarili taj tehnološki poduhvat u septembru 1997. Od tada su humanoidi usavršeni do te mere da mogu da se penju uz stepenice, trče, plešu, nose stvari na poslužavniku, guraju kolica i čak ustanu nakon što padnu.

Šta se može reći o budućnosti?

Kakva je budućnost za robote? NASA trenutno radi na razvoju „robonauta“, to jest humanoida koji može da obavlja opasne poslove u svemiru. Bil Gejts, predvodnik u razvoju kompjutera, kaže da će „roboti igrati važnu ulogu u pružanju fizičke pomoći i praviti društvo ostarelim osobama“.

Slično tome, jedan izveštaj koji je objavila japanska vlada predviđa da će do 2025. roboti živeti među ljudima i služiti kao staratelji, pomagati u odgajanju dece i obavljati kućne poslove. Istraživači se nadaju da će do 2050. moći da vide kako fudbalski tim sastavljen isključivo od robota pobeđuje fudbalski tim sastavljen od ljudi. Takođe se nadaju da će za nekoliko decenija biti napravljene mašine koje će nadmašiti ljudski mozak.

Takva predviđanja deluju smelo, mada nisu svi optimisti kada je reč o tome da li će se ona i ostvariti. S obzirom na tehničke izazove, Džordan Polak, istraživač na polju veštačke inteligencije, kaže: „Ozbiljno smo potcenili koliko je majka priroda dobar programer.“

Ostaje da se vidi do koje će mere robotika napredovati. Međutim, jedno je sigurno: Jedino ljudi mogu da vole, pokazuju mudrost, pravdu i autoritet. Zašto? Biblija jasno pokazuje da je za razliku od drugih stvorenja samo čovek stvoren po Božjoj slici (Postanak 1:27). Ljudi nisu bezosećajni, programirani automati. Oni su stvorenja koja imaju slobodu izbora, savest i sposobnost da obožavaju Boga. Neka nas ta činjenica podstakne da se približimo svom Stvoritelju, Jehovi Bogu! (Jakov 4:8).

[Izvori slika na 16. strani]

Courtesy Aaron Edsinger

Courtesy OC Robotics

[Izvori slika na 17. strani]

Courtesy AIST

Courtesy iRobot Corp.

[Izvori slika na 18. strani]

Gore: NASA/JPL-Solar System Visualization Team; levo: NASA/JPL/Cornell University

Greg McFall/NOAA/Gray’s Reef National Marine Sanctuary

[Izvor slike na 19. strani]

PROBUDITE SE!