U FEBRUARU 1987, jedan 85-godišnji čovek je odlučio da prekine s redovnom dijalizom koja ga je održavala na životu. Umro je mirno u svom domu dve sedmice kasnije. Uz njega je do kraja bio njegov sin jedinac.

Ti poslednji trenuci koje su proveli zajedno pružili su im priliku da razmišljaju o temi o kojoj su i ranije razgovarali: Da li je moguće ponovo živeti? Otac, koji je bio visokoobrazovan čovek, sumnjao je u to. Na njega je uticalo učenje o evoluciji i bio je ogorčen zbog religioznog licemerja. Izjašnjavao se kao agnostik — smatrao je da je nemoguće znati da li Bog postoji.

U želji da pruži utehu i nadu, sin mu je ukazao na dokaze da je moguće ponovo živeti. Dok mu se smrt bližila, otac je priznao da bi voleo da živi ponovo, s obnovljenom snagom i zdravljem.

Nema sumnje da bi skoro svi ljudi voleli da se vrate u život, s obnovljenim zdravljem i snagom, u svetu u kom vlada mir. Ljudi nisu kao životinje za koje se u Bibliji kaže da su „nerazumne“ ili „stvorenja vođena instinktom“ (2. Petrova 2:12, New International Version). Mi sahranjujemo umrle. Razmišljamo o budućnosti. Ne želimo da ostarimo, razbolimo se i umremo, ali to niko od ljudi ne može izbeći.

Kada razmišljamo o smrti, bilo o svojoj ili o smrti voljene osobe, osećamo se bespomoćno i tužno. Međutim, Biblija nas sledećim rečima podstiče da se hrabro suočimo sa smrću: „Bolje je ići u kuću gde je žalost nego u kuću gde je gozba.“ U nastavku se kaže: „Ko je živ, neka to primi k srcu“ (Propovednik 7:2). Zašto smrt treba primiti k srcu, to jest duboko razmišljati o njoj?

Jedan razlog je to što imamo urođenu želju da živimo i da se radujemo životu u miru i sigurnosti. Užasavamo se smrti, to jest nepostojanja. Teško je, ako ne i skoro nemoguće, pomiriti se s tim. Biblija objašnjava zašto je tako: „[Bog] je i večnost stavio ljudima u srce“ (Propovednik 3:11). Mi želimo da živimo a ne da umremo. Razmislite o sledećem: Da li bi ta želja bila toliko snažna da naš Stvoritelj nije prvobitno nameravao da ljudi žive večno? Da li je moguće ponovo živeti, u potpunom zdravlju i sreći koji će zauvek trajati?

Prošle godine je u časopisu koji izdaje američko Udruženje penzionera objavljen članak pod naslovom „Život posle smrti“. U njemu su izneseni rezultati ankete koja je sprovedena među velikim brojem ljudi starijih od 50 godina. Ustanovljeno je da se „skoro tri četvrtine (73 posto) ispitanika slaže sa izjavom ’Verujem u život posle smrti.‘“ S druge strane, u izveštaju je navedeno da se skoro jedna četvrtina složila sa izjavom „Verujem da je smrt kraj svemu.“ Ali, da li ljudi zaista žele da veruju u to?

U istom članku citirano je ono što je rekao Tom, jedan katolik iz Njujorka: „Znate šta, oni [sveštenici] govore o životu posle smrti. Ja samo kažem — pa dobro, ljudi pričaju mnogo toga. Moraš sam da odlučiš u šta ćeš verovati. Ja  idem na misu. Živim tako kao da postoji život posle smrti, ali ne verujem u to. A ako je to istina, još bolje.“

Poput Toma, mnogi sumnjaju da je moguće ponovo živeti. Isto je bilo i sa čovekom kog smo spomenuli u uvodu. On je često govorio svom sinu: „Vera u Boga je za one koji ne mogu da se pomire s činjenicom da smrt postoji.“ Pa ipak, kao što su on i drugi skeptici morali da priznaju, vera u svemoćnog Stvoritelja pomaže nam da razumemo zadivljujuće pojave koje su inače neshvatljive.

Na primer, samo tri sedmice nakon začeća, počinju da se razvijaju moždane ćelije embriona u materici. One se razvijaju veoma brzo — ponekad i do četvrt miliona u minuti! Devet meseci kasnije rađa se beba čiji mozak ima začuđujuću sposobnost učenja. Molekularni biolog Džejms Votson je rekao da je ljudski mozak „najsloženija stvar koju smo do sada otkrili u svemiru“.

Da li i vi, poput većine ljudi, osećate strahopoštovanje kad razmišljate o takvim čudesnim stvarima? Da li vam je to razmišljanje pomoglo da dođete do odgovora na pitanje koje je jedan čovek postavio u dalekoj prošlosti: „Kad čovek umre, može li se u život vratiti?“ On je s pouzdanjem rekao Bogu: „Pozvaćeš me, i ja ću ti se odazvati. Uželećeš se dela ruku svojih“ (Jov 14:14, 15).

Sigurno je da vredi ispitati dokaze koji pružaju temelj za veru u to da je moguće ponovo živeti.