U FILMU koji se prikazivao pre više godina, u jednoj sceni se vidi mladić koji stoji pored groba voljene osobe. „Mama je uvek govorila da je umiranje sastavni deo života“, kaže on. Zatim se u prvom planu pojavljuje nadgrobni spomenik, a mladić dodaje: „Želeo bih da to nije tako.“

Njegove reči odražavaju osećanja milijardi ljudi koje je smrt rastavila od voljenih osoba. Kakav užasan neprijatelj! Međutim, Bog obećava: „Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt“ (1. Korinćanima 15:26). Ali zašto umiremo, kada je očigledno da bismo mogli da živimo večno? Kako će smrt biti uništena?

Biblija o našem Stvoritelju, Jehovi Bogu, kaže: „Delo je njegovo savršeno“ (Ponovljeni zakoni 32:4; Psalam 83:18). Prvi čovek Adam je bio savršeno stvoren  i mogao je da živi večno u Edenu, rajskom vrtu na zemlji (Postanak 2:7-9). Zašto je Adam izgubio taj rajski dom koji mu je Bog podario, i zatim ostario i umro?

Odgovor je jednostavan — Adam je prekršio zapovest da ne jede plod s jednog drveta. Bog ga je jasno upozorio kakva će kazna uslediti ako to učini: „Sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:16, 17). Adam se pridružio svojoj ženi Evi u kršenju te zapovesti, pa ih je Bog isterao iz Edena. Vredi zapaziti zbog čega je On odmah preduzeo tako nešto. Biblija kaže: „Da [Adam] ne bi ispružio svoju ruku pa i sa drveta života [u vrtu] uzeo plod, pojeo ga i živeo večno“ (Postanak 3:1-6, 22).

Ako su Adam i Eva umrli zbog svoje neposlušnosti, zašto i njihovi potomci stare i umiru? Zato što su svi oni od Adama nasledili greh, a posledica greha je nesavršenost i smrt. Biblija kaže: „Preko jednog čoveka [Adama] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

Kao što smo ranije videli, ’smrt će biti uništena‘ — zauvek uklonjena! (1. Korinćanima 15:26). Ali kako? Biblija nam to otkriva sledećim rečima: ’Jednim činom opravdanja sve vrste ljudi su proglašene pravednima i dobijaju život‘ (Rimljanima 5:18). Na koji način je ljudima omogućeno da budu pravedni pred Bogom i dobiju večni život?

Bog im je to omogućio tako što se pobrinuo da se otkloni greh koji su svi ljudi nasledili od prvog čoveka, Adama. Biblija kaže: „Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23). Govoreći o tome šta je Bog učinio da bi ljudi mogli biti proglašeni pravednima i dobiti život, Isus je rekao: „Bog je toliko voleo svet [čovečanstvo] da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16).

Razmislite o dubini ljubavi koju su prema nama pokazali Bog i njegov Sin Isus Hrist, koji je toliko propatio za nas. Apostol Pavle je napisao: ’Sin Božji me je voleo i predao sebe za mene‘ (Galatima 2:20). Međutim, zašto je Isus jedini čovek koji je mogao da „svoj život da kao otkupninu“ i tako nas spase od posledica greha koje vode do smrti? (Matej 20:28).

Samo je Isus mogao dati svoj život kao otkupninu zato što je on jedini čovek koji nije nasledio greh od Adama. Kako je to moguće? Isusov život je s neba na čudesan način bio prenesen u matericu Marije, koja je bila devica. Tako je, u skladu sa onim što je anđeo rekao Mariji, njeno dete bilo „sveto, Božji Sin“ (Luka 1:34, 35). Zbog toga se za Isusa kaže da je „poslednji Adam“ i zato on nije nasledio greh od ’prvog čoveka, Adama‘ (1. Korinćanima 15:45). Pošto je bio bez greha, Isus je mogao dati sebe kao  „odgovarajuću otkupninu“ — njegov život je bio iste vrednosti kao život koji je u početku imao savršeni, bezgrešni prvi čovek (1. Timoteju 2:6).

Time što je obezbedio otkupninu, Bog nam je omogućio da dobijemo ono što je Adam izgubio — beskrajan život u raju na zemlji. Međutim, neizmeran broj ljudi dobiće taj blagoslov tek kada budu vraćeni u život. Kakva predivna nada! Ali, da li je to i suviše dobro da bi bilo istinito?

Treba li sumnjati u to da Jehova, Bog koji je stvorio život, ima moć da ponovo stvori osobu koja je nekada živela? Razmislite o sposobnosti začeća kojom je Bog obdario prvu ženu. „Adam je legao sa svojom ženom Evom“ i oko devet meseci kasnije, na svet je došla njihova mala, verna kopija (Postanak 4:1). Ono što se dešavalo u Evinoj materici dok su se razvijali svi delovi bebinog tela još uvek se opisuje kao čudo koje prevazilazi ljudsku moć shvatanja! (Psalam 139:13-16).

Pošto se svakog dana rodi na stotine hiljada beba, rođenje je postalo nešto sasvim uobičajeno. Međutim, mnogi još uvek smatraju da je nemoguće vratiti u život osobu koja je umrla. Kada je ljudima koji su oplakivali smrt jedne devojčice Isus rekao da dete nije umrlo, nego spava, „oni su mu se podsmevali“. Ali Isus se obratio umrloj devojčici, rekavši: „’Ustani!‘ Devojčica je odmah ustala i počela da hoda.“ U nastavku se kaže: ’I svi okupljeni su bili van sebe od ushićenja‘ (Marko 5:39-43; Luka 8:51-56).

Kada je Isus zapovedio da se grob njegovog dragog prijatelja Lazara otvori, Lazareva sestra Marta se usprotivila: „Sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan otkako je umro.“ Međutim, nakon što je Isus vratio Lazara u život, zavladala je neopisiva radost! (Jovan 11:38-44). Mnogi su čuli za Isusova čuda. Jovan Krstitelj, koji je tada bio u zatvoru, saznao je od svojih učenika šta sve Isus čini. Oni su mu rekli: „Mrtvi ustaju“ (Luka 7:22).

Zašto je Isus činio takva čuda, kada znamo da su se ljudi koje je uskrsnuo kasnije razboleli i ponovo umrli? On je time dokazao da se ono što je Adam izgubio — večni život na rajskoj zemlji — može vratiti i da će biti vraćeno. Uskrsenja koja je Isus vršio pokazala su kako će doći do toga da milioni ljudi na kraju ’poseduju zemlju i zauvek žive na njoj‘ (Psalam 37:29).

Divno je što možemo biti među onima koji imaju veličanstvenu nadu u večni život, ukoliko budemo odani Bogu. Biblija kaže da takva odanost „obećava život — sadašnji i budući“. Taj ’budući život‘ se takođe naziva ’pravim životom‘ (1. Timoteju 4:8; 6:19).

Osmotrimo kako će izgledati taj pravi život koji će ljudi imati u pravednom novom svetu.