Portoriko — bogatstva obasjana suncem

DANA 19. novembra 1493, Kristofer Kolumbo je s flotilom španskih brodova pristao u zalivu jednog bujnog karipskog ostrva. Dok je bio tamo, ostrvo je nazvao San Huan Batista (Sveti Jovan Krstitelj). Tu se zadržao samo kratko da obnovi zalihe, a zatim je otplovio na svoje drugo istraživačko putovanje.

Zlatnožute plaže oivičene palmama i bujna tropska vegetacija nisu zaokupile pažnju ovog istraživača. Kolumbo je tragao za većim ostrvima i bogatstvom koje je po svaku cenu želeo da pronađe.

Ponse de Leon, Španac za koga neki kažu da je pratio Kolumba na tom putovanju, nameravao je da se vrati na ovo ostrvo, koje su urođenici zvali Boriken. Čuvši za zlatan nakit koji su meštani posedovali, verovao je da se u brdima krije zlato. Petnaest godina kasnije, došao je kako bi se uverio u to. Španci su 1521. osnovali svoje glavno utvrđenje na severnoj obali ostrva. Nadajući se da će tu naći ogromno bogatstvo, Ponse de Leon je novoosnovani grad nazvao Portoriko, što znači „bogata luka“. *

Pokazalo se da je njegov optimizam bio neopravdan. Male zalihe zlata u Portoriku brzo su iscrpljene, a pojavili su se brojni politički problemi. Na kraju je Ponse de Leon napustio ostrvo i otišao u današnju Floridu.

Premda na ostrvu nije bilo mnogo rudnog bogatstva, Španci su ubrzo shvatili da je glavna luka Portorika ipak veoma dragocena. Tokom XVI veka pretvorili su prestonicu ostrva u sigurno pristanište za španske galije koje su prevozile zlatne poluge iz Amerike u Španiju. Uskoro je San Huan postao poznat kao „najsnažnije špansko uporište u Americi“.

Jaki zidovi, visine 13 metara i debljine do 6 metara, kao i dve ogromne tvrđave, svedoče o izuzetnom trudu koji su stanovnici San Huana uložili kako bi zaštitili svoj grad. Danas je San Huan jedna od omiljenih karipskih luka za turiste. Dok se šetaju duž gradskih zidina i posmatraju drevne građevine, posetioci mogu zamisliti kako je izgledao život u doba kolonizacije.

Poseta starom San Huanu

Utvrđeni grad, poznat kao stari San Huan, veoma se razlikuje od užurbane, savremene metropole koja ga okružuje. Stari San Huan liči na brod usred okeana. Praktično je opkoljen morem, a njegov „pramac“, to jest rt prkosno se pruža ka Atlantiku. Na tom strateškom položaju nalazi se El Moro, španska tvrđava koja je štitila ulazak u luku. Iza El Moroa, pružaju se bedemi sa obe strane uzanog rta. Oko kilometar i po ka istoku nalazi se druga ogromna tvrđava po imenu San Kristobal, koja je branila „krmu“ od mogućih napada sa kopna. Između te dve tvrđave prostire se stari San Huan, koji je 1983. UNESKO proglasio delom svetske baštine.

Očuvanju izgleda starog grada poklanja se velika pažnja. Meštani boje svoje kuće u žive, pastelne boje, ukrašavaju balkone od kovanog gvožđa raznobojnim cvećem i sade tropsko rastinje u dvorištima.  Plavetno-sivo kamenje kojim su popločane uske ulice San Huana potiče iz španskih rudnika gvožđa. Od šljake iz tih rudnika pravljeno je kamenje za kaldrmu, koje se koristilo kao balast na španskim brodovima koji su plovili ka Portoriku.

Sa bedema San Kristobala stari španski topovi još uvek budno motre na luku. Umesto španskih galija natovarenih zlatom, u luku često pristižu ogromni brodovi za krstarenje prepuni turista. Opuštena atmosfera i druželjubivost ostrvljana doprinose popularnosti ove turističke destinacije. U starom gradu pešaci i dan-danas imaju prvenstvo prolaza, tako da ležerni vozači obično strpljivo čekaju dok se turisti fotografišu po ulicama.

Četiri ekosistema koja zaslužuju zaštitu

Premda trećina stanovnika ostrva živi na području San Huana, na Portoriku ima još mnogo drugih zanimljivosti. Iako je ostrvo relativno malo, njegova raznolika klima i prirodne odlike čine ga idealnim staništem za mnoge biljne i životinjske vrste. Pomenućemo samo četiri jedinstvena  ekosistema za čije se očuvanje zalažu vlasti Portorika.

Nacionalni park El Junke predstavlja rezervat za zaštitu jedne od nekoliko tropskih kišnih šuma koje još postoje na Karibima. Vodopadi krase njegove padine. Narandžasto cveće bromelije oživljava zelenilo maglovitih šuma, dok se ogromno drveće paprati bori za prostor s lijanama i palminim drvećem. Premda spada u ugrožene vrste, portorikanski papagaj još uvek opstaje u ovom staništu, a koki — malecka šumska žaba koja predstavlja maskotu Portorika — unosi ritam u šumu svojim ujednačenim, melodičnim oglašavanjem.

Iz daljine, obronci El Junkea izgledaju kao da su prekriveni srebrnim velom. Tu boju duguju lišću drveta jarume, vrste koja se proširila nakon što je pre nekoliko godina uragan Hugo opustošio ostrvo. Novo rastinje je dobar znak. „Šuma se bez mnogo pomoći brzo obnavlja od prirodnih katastrofa“, objašnjava jedan biolog. „Prava opasnost dolazi od ljudi.“ U parku ima 225 vrsta drveća, 100 vrsta paprati i 50 vrsta orhideja. Zbog bogatstva biljnih vrsta, El Junke je proglašen rezervatom biosfere Ujedinjenih nacija.

Rezervat biosfere Guanika. Prema nekim procenama, na svetu opstaje svega još 1 procenat tropskih suvih šuma. Međutim, upravo jedna takva šuma se nalazi na samo nekoliko sati vožnje od El Junkea. Neki botaničari opisuju Guaniku kao „možda najbolji primer vegetacije suptropskih suvih šuma na svetu“. To je dom za većinu portorikanskih endemičnih vrsta ptica, kao i za 750 biljnih vrsta, od kojih je 7 posto ugroženo. Neobično cveće privlači  kolibrije i mnoge leptire. Sa šumom se graniči pojas netaknute obale, gde zelene morske kornjače i kožaste kornjače polažu jaja.

Mangrove i koralni grebeni. U rezervatu Guanika takođe se nalazi pojas mangrove šume duž obale. „U našem rezervatu, mangrovo drveće je zdravo jer nema industrijskog i poljoprivrednog otpada“, objašnjava jedan šumar. „A mangrove pružaju idealne uslove za mrešćenje mnogih vrsta riba koje nastanjuju koralne grebene.“ Još jedna jedinstvena turistička atrakcija koja zavisi od netaknute mangrove šume jesu luminiscentni zalivi, kojih u Portoriku ima nekoliko. (Videti  okvir ispod.)

Na koralnim grebenima u blizini obale nije dozvoljeno ribarenje, a nekoliko sprudova i podvodnih grebena proglašeno je nacionalnim parkovima. Ovi podvodni vrtovi predstavljaju predivan prizor za ronioce, koji se često oči u oči susreću s kornjačama i morskim kravama kao i mnoštvom raznovrsnih i raznobojnih riba.

Iako ovo ostrvo nije impresioniralo Kolumba i premda je razočaralo konkistadore koji su tragali za blagom, ono oduševljava današnje posetioce. Za njih Portoriko obiluje prirodnim bogatstvom.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 16. strani]

JEDINSTVENA OPSERVATORIJA

Mesto koje vredi posetiti jeste i opservatorija Aresibo, koja se nalazi 80 kilometara zapadno od San Huana. Ona se može pohvaliti najvećim radio-teleskopom na svetu, s reflektorom u obliku posude koji u prečniku ima 305 metara. Veličina ovog teleskopa omogućava astronomima da posmatraju objekte koji se ne mogu videti drugim teleskopima.

[Izvor]

Courtesy Arecibo Observatory/ David Parker/Science Photo Library

[Okvir/Slika na 17. strani]

 „KUPANJE U ZVEZDAMA“

Na ostrvu Vijekes, nedaleko od Portorika, nalazi se mala uvala poznata kao bioluminiscentni zaliv. Zaliv je dobio naziv po tome što se smatra da ima najveću koncentraciju fosforescentnih vodenih stvorenja na svetu. Kad god se ova majušna stvorenja — poznata kao dinoflagelate — uznemire, ona isijavaju zelenkastoplavu svetlost. Zahvaljujući toj njihovoj odlici, nastaje jedan od najneobičnijih i najimpresivnijih prizora u prirodi.

Prvo što posetioci koji u ovu lagunu dolaze noću mogu da zapaze jesu tragovi svetlosti koji ostaju za uplašenim ribama dok beže od broda. Ribe u mračnoj vodi ostavljaju svetleći, zeleni trag koji podseća na trag zvezda padalica. Kada plivači uđu u vodu, svaki njihov pokret se vidi u mraku. Kada podignu ruke iz vode, kapljice padaju poput treperavih zvezda. „To je kao kupanje u zvezdama!“, uzviknuo je jedan posetilac.

[Slika na 15. strani]

El Moro

[Slika na 15. strani]

Pogled na stari grad sa San Kristobala

[Slika na 15. strani]

Stari San Huan

[Slika na 16. strani]

Drvo paprati u kišnoj šumi El Junkea

[Slika na stranama 16, 17]

Obala u Guaniki

[Izvor]

©Heeb Christian/age fotostock

[Slika na 17. strani]

Portorikanski papagaji

[Slika na 17. strani]

Koralni greben

[Izvor slike na 14. strani]

Passport Stock/age fotostock

[Izvor slike na 15. strani]

Sve fotografije: Passport Stock/age fotostock

[Izvori slika na 17. strani]

Papagaji: U.S. Geological Survey/Photo by James W. Wiley; koralni greben: © Stuart Westmorland 2005; plivač: Steve Simonsen