Voz bez točkova

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ HONG KONGA

IPRE nego što kroče u novi sjajni voz aerodinamičnog oblika, putnici u Šangaju primećuju da će se voziti sasvim drugačijom železnicom. Taj utisak se pojačava dok voz skoro nečujno kreće sa svoje supermoderne stanice, klizeći brzo i glatko dok ne dostigne brzinu od preko 430 kilometara na sat, što ga čini najbržim putničkim vozom na svetu. On za samo osam minuta preveze putnike do međunarodnog aerodroma Pudong, koji je udaljen 30 kilometara. Ali, postoji još nešto po čemu je jedinstven — nema točkove!

Putnike na liniji Šangaj-Pudong prevozi maglev, jedini putnički voz čiji se princip rada zasniva na magnetnoj levitaciji. Maglev nema metalne točkove već se u potpunosti oslanja na magnetno polje. Umesto vozača, u njemu se nalaze kompjuterski uređaji koji u svakom trenutku registruju njegov tačan položaj i šalju te podatke u centralnu kontrolnu stanicu. Tamo operateri, koristeći kompjutere, s velikom preciznošću prate kretanje voza.

Maglev nasuprot standardnim vozovima

Konstruktori ovog jedinstvenog voza i njegove pruge morali su da savladaju brojne izazove. Primera radi, dok je voz u pokretu, od pruge ga deli samo uzak vazdušni prostor. Da bi pruga dobro funkcionisala, trebalo je premostiti poteškoće koje bi se mogle javiti zbog toga što se Šangaj nalazi na močvarnom tlu. Zato su inženjeri morali  da dodaju posebne spojeve koji mogu da se podešavaju. Takođe su morali da obrate pažnju na male deformacije betonskih stubova nosača, kao što su širenje ili skupljanje usled temperaturnih promena.

Uprkos tome, ova tehnologija ima višestruke prednosti. Na primer, maglev vozovi ne zagađuju vazduh izduvnim gasovima i nemaju motor ni točkove koji bi stvarali buku. Troškovi održavanja pruge i opreme su niski. U putničkom saobraćaju, za prevoz istog broja ljudi na istu udaljenost maglev troši tri puta manje energije od automobila i pet puta manje od aviona. U stvari, energija koju ovaj voz koristi da bi lebdeo manja je od energije koju troši njegov sistem za klimatizaciju! Osim toga, on može da savladava strmije uspone i oštrije krivine nego njegov „kolega“ na točkovima, tako da se prilikom izgradnje pruge minimalno narušava izgled okoline.

S obzirom na sve ove prednosti, možda je neobično što nije izgrađeno više ovakvih pruga. Jedan faktor su veliki početni troškovi. Kineska vlada je privremeno odložila izgradnju linije između Šangaja i Pekinga zbog toga što bi to koštalo duplo više od izgradnje obične pruge za brze vozove. Uz to, maglev ne može da se uklopi u postojeću železničku mrežu u Kini.

Prilikom izgradnje šangajske maglev linije korišćena je nemačka tehnologija. Istraživanja na ovom polju nastavljaju se u Nemačkoj, Japanu i u drugim delovima sveta. U decembru 2003. japanski eksperimentalni maglev voz postigao je najveću do sada zabeleženu brzinu — 581 kilometar na sat. Međutim, za sada je šangajski maglev jedini voz ove vrste u putničkom saobraćaju.

Na povratku iz Pudonga u Šangaj, putnici netremice gledaju u digitalne merače brzine koji se nalaze u svakom vagonu, čekajući trenutak kada će pokazati najveću brzinu. Tokom svoje prve vožnje mnogi skoro da i ne vide krajolik, pa putuju ponovo. Dok se pred njihovim očima munjevitom brzinom smenjuju prizori, jasno im je zašto je maglev dobio nadimak „avion bez krila“.

[Okvir/Dijagrami na 24. strani]

KAKO FUNKCIONIŠE MAGNETNA LEVITACIJA?

Ispod bočnih strana svakog vagona, celom njihovom dužinom, nalaze se elektronski podešeni elektromagneti (1) koji, udruženi s magnetima ugrađenim u prugu (2), podižu voz sve dok se te dve grupe magneta ne razdvoje skoro centimetar. Ostali magneti (3) omogućavaju da vozilo ostane na putanji. Kalemovi (4) u pruzi stvaraju magnetno polje koje pokreće voz.

Da bi se uštedela električna energija, centralna kontrolna stanica šalje struju samo u onaj deo pruge (5) kojim voz prolazi. Više električne energije se šalje u delove pruge gde voz mora da poveća brzinu ili da savlada neki uspon. Kada voz treba da uspori ili da se kreće u suprotnom smeru, menja se smer magnetnog polja kalemova koji su ugrađeni u prugu.

DA LI JE BEZBEDAN?

Premda se maglev kreće izuzetno velikom brzinom, njegova donja strana (6) je konstruisana tako da izgleda kao da „grli“ prugu, pa praktično ne postoji mogućnost da voz iskoči iz koloseka. Putnici ne moraju da vezuju sigurnosne pojaseve i mogu slobodno da se kreću po vozu, čak i kada je on u punoj brzini. U slučaju gubitka energije, posebne kočnice, koje se napajaju iz baterija u vozilu, stvaraju suprotno magnetno polje koje usporava voz do brzine od 10 kilometara na sat. Voz se zatim polako spušta na prugu i lagano klizi dok se ne zaustavi.

Da li snažni magneti u vozu predstavljaju zdravstveni rizik, na primer za putnike sa ugrađenim pejsmejkerima? Ispitivanja su pokazala da nema razloga za brigu. U stvari, spoljašnje magnetno polje magleva je slabije od onog koje okružuje neke standardne vozove.

[Slike na stranama 24, 25]

Preko 430 kilometara na sat!

[Izvor slike na 24. strani]

Strane 24 i 25: Sve fotografije i dijagrami: © Fritz Stoiber Productions/Courtesy Transrapid International GmbH & Co. KG