Zašto su mreže prazne

„Bilo je dobrih i loših godina, ali ribolov nikada nije bio u krizi kao što je sada“, kaže 65-godišnji Džordž koji se bavi ribolovom na severoistočnoj obali Engleske. „Iscrpljene su sve zalihe — i losos, i bela riba, i bakalar, i jastog — baš sve.“

DŽORDŽ nije jedini koji je zabrinut zbog toga; slični uznemiravajući izveštaji stižu sa svih „sedam mora“. Agustin iz Perua, kapetan ribarskog broda težine 350 tona, kaže: „Nestašica sardela počela je pre nekih 12 godina. U Peruu je bilo ribe u izobilju preko cele godine, ali sada često mesecima nemamo posla. Nikada nismo lovili ribu dalje od 25 kilometara od obale, ali sada moramo da isplovljavamo i do 300 kilometara kako bismo pronašli ulov.“

Antonio, koji živi u Galiciji u Španiji, kaže: „Ribolovom se bavim više od 20 godina. Video sam kako se morske zalihe postepeno iscrpljuju. Riba ne može da se reprodukuje tako brzo koliko mi lovimo.“

Premda se prekomerno eksploatisanje okeana ne može fotografisati kao krčenje kišnih šuma, šteta je podjednako velika. Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu nedavno je upozorila: „Situacija je ozbiljna i zastrašujuća s obzirom na to da se već oko 75 posto svetskih ribolovnih područja eksploatiše u punoj meri ili prekomerno, ili su već sasvim iscrpljena.“

Riba je glavni izvor proteina životinjskog porekla za petinu stanovništva naše planete. Dakle, ugrožena je jedna od najvažnijih namirnica. Riba nije podjednako zastupljena svuda u morima. Zapravo, kada je u pitanju živi svet, veći deo otvorenog okeana  je poput pustinje. Najbogatija ribolovna područja nalaze se u priobalnom delu i u zonama gde je voda bogata hranljivim sastojcima. Tim sastojcima se hrani fitoplankton, koji je prva karika u morskom lancu ishrane. Na koji način ribari uništavaju lovišta od kojih zavisi sam njihov opstanak? Na to će nam odgovoriti istorijat jednog posebnog ribolovnog područja.

Grand Benks — početak pustošenja

Nešto poput zlatne groznice počelo je kada je moreplovac i istraživač italijanskog porekla Džon Kabot * krenuo iz Engleske preko Atlantika i otkrio ribolovno područje u Grand Benksu, to jest plitkim vodama priobalnog područja Njufaundlenda u Kanadi. To je bilo samo pet godina nakon istorijskog putovanja Kristofera Kolumba 1492. Uskoro je na stotine ribolovaca hrabro zaplovilo Atlantskim okeanom prema Grand Benksu. Nijedan Evropljanin nikada nije video vode toliko bogate bakalarom.

Bakalar se cenio kao zlato. Zbog svog belog, nemasnog mesa još uvek je omiljen na svetskom tržištu. Atlantski bakalar je obično težak između 1,4 i 9 kilograma, ali u Grand Benksu mogli su se naći i primerci veličine čoveka. Tokom narednih vekova, kada su počele da se koriste povlačne mreže i užad sa hiljadama udica, ulov je bio sve veći i veći.

Uticaj industrijskog ribolova

U 19. veku su neki Evropljani izrazili zabrinutost zbog eksploatacije ribe, posebno kada je u pitanju haringa. Međutim, predsednik Britanskog kraljevskog društva, profesor Tomas Haksli, na Međunarodnoj izložbi ribolova 1883. u Londonu izjavio je: „Ribe ima toliko mnogo da je količina koju ulovimo praktično beznačajna... Zato verujem da su lovišta bakalara... i verovatno sva druga lovišta u ovom velikom moru neiscrpna.“

Skoro niko nije sumnjao u Hakslijevo mišljenje čak i nakon što su u Grand Benksu počeli da se koriste ribarski brodovi na parni pogon. Potražnja za bakalarom se povećavala, posebno nakon 1925. kada je Klarens Berdsaj iz Masačusetsa u SAD osmislio metodu brzog smrzavanja ribe. Kada su počeli da koriste motorne ribarske brodove, ribari su imali još veći ulov. Ali, velika eksploatacija će tek uslediti.

Godine 1951. u Grand Benks je iz Velike Britanije pristigao ribarski brod neobičnog izgleda. Bio je dugačak 85 metara i nosivosti 2 600 tona. To je bio prvi ribarski brod s komorom za smrzavanje ribe. Na krmi je imao postolje na koje su se dizalicama dovlačile ogromne mreže, a na donjoj palubi su se nalazila postrojenja za filetiranje i smrzavanje ribe. Koristeći radare i sonare, taj brod je nedeljama mogao loviti čitava jata riba, kako danju tako i noću.

Druge zemlje su zapazile ekonomski potencijal i ubrzo je na stotine sličnih brodova plovilo morem, izvlačeći i do 200 tona ribe na sat. Nosivost nekih brodova bila je i do  8 000 tona, a njihove mreže su bile toliko velike da su mogle obuhvatiti džambo-džet.

Završni udarac

„Krajem 1970-ih“, kaže se u knjizi Ocean’s End, „većina je još uvek verovala u zabludu da je bogatstvo okeana neiscrpno.“ Tokom 1980-ih sve više je rastao broj ogromnih ribarskih brodova u Grand Benksu. Stručnjaci su upozoravali da je bakalar na ivici istrebljenja. Međutim, sada je na desetine hiljada ljudi zavisilo od ribarstva u tom području, a političari su se ustezali da donesu odluku koja neće biti dobro prihvaćena. Konačno, naučnici su 1992. ukazali na to da je u proteklih 30 godina populacija bakalara smanjena za neverovatnih 98,9 procenata. Lov bakalara u Grand Benksu bio je zabranjen. Ali već je bilo prekasno. Petsto godina nakon otkrića, jedno od najbogatijih svetskih lovišta bilo je potpuno iscrpljeno.

Ribari su se nadali da će se bakalar uskoro ponovo pojaviti. Ali životni vek ove vrste ribe je preko 20 godina i zato sporo dostiže zrelost. U godinama nakon 1992. još uvek nije došlo do očekivane obnove.

Svetska kriza ribolova

Ono što se desilo u Grand Benksu jeste otrežnjavajući primer svetskog problema u ribarskoj industriji. Britanski ministar za zaštitu životne sredine izjavio je 2002. da je „potpuno iscrpljeno 60 posto svetskih zaliha ribe“. Tuna, sabljarka, ajkule i kamena riba samo su neke od brojnih ugroženih vrsta.

Mnoge bogate zemlje već su uništile svoja ribolovna područja i sada su u potrazi za novim lovištima u dalekim zemljama. Na primer, neka od najplodnijih područja nalaze se na obalama Afrike. Mnogi afrički državnici su prinuđeni da izdaju dozvole za ribolov, budući da je to glavni izvor stranog kapitala od kojeg zavisi državni budžet. Ne iznenađuje što je lokalno stanovništvo nezadovoljno zbog takve eksploatacije.

Zašto se prekomerna eksploatacija nastavlja?

Posmatraču sa strane, rešenje izgleda jednostavno — zaustaviti prekomernu eksploataciju. Ali nije tako jednostavno. Komercijalni ribolov zahteva ogromna ulaganja u opremu. Zato se svako nada da će se drugi povući kako bi on mogao da nastavi s poslom. Na kraju, obično niko ne prekine s ribolovom. Štaviše, država je često najveći investitor, što dodatno otežava problem. U časopisu Issues in Science and Technology stoji: „Većina zemalja smatra da je apel [Ujedinjenih nacija] da se zaštite ribolovna područja obrazac ponašanja koji druge zemlje treba da slede, a one same mogu da krše.“

Sportski ribolov takođe doprinosi problemu. Izveštavajući o jednom istraživanju sprovedenom u Sjedinjenim Državama, časopis New Scientist navodi: „Rekreativni ribolov odgovoran je za 64 posto ulova ugroženih vrsta ribe u Meksičkom zalivu.“ Pošto i sportski i komercijalni ribolovci imaju snažan uticaj u društvu, političari radije čine ono što im donosi popularnost nego da zaštite zalihe ribe.

Mogu li se svetska ribolovna područja zaštititi? U svojoj knjizi The Living Ocean Bojs Torn-Miler kaže: „Ne može se učiniti ništa naročito kako bi se zaštitile ugrožene vrste u okeanima sve dok ljudi drastično ne promene svoje stavove.“ Na sreću, naš Stvoritelj, Jehova Bog, uspostavio je Kraljevstvo zahvaljujući kome će u budućnosti cela zemlja biti bezbedno mesto za život (Danilo 2:44; Matej 6:10).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Usled prekomernog eksploatisanja okeana nastaje podjednako velika šteta kao i usled krčenja kišnih šuma

[Istaknuti tekst na 22. strani]

„Oko 75 posto svetskih ribolovnih područja eksploatiše [se] u punoj meri ili prekomerno, ili su već sasvim iscrpljena “ (Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu)

 [Istaknuti tekst na 23. strani]

Riba je glavni izvor proteina životinjskog porekla za petinu stanovništva naše planete

[Slika na 23. strani]

Kambodža

[Slika na 23. strani]

Komercijalni ribolov, Aljaska

[Slika na 23. strani]

Demokratska Republika Kongo

[Izvor slike na 20. strani]

© Janis Miglavs/DanitaDelimont.com

[Izvori slika na 22. strani]

Slika gore: © Mikkel Ostergaard/Panos Pictures; u sredini: © Steven Kazlowski/SeaPics.com; dole: © Tim Dirven/Panos Pictures