Kada sunce ne izlazi

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FINSKE

 „SUNCE izlazi, sunce zalazi i onda žuri na mesto odakle izlazi“, kaže Biblija (Propovednik 1:5). Međutim, od sredine novembra do kraja januara izlazak i zalazak sunca nije očigledan u mnogim područjima iznad Severnog polarnika. Duge, mračne noći arktičke zime jesu nešto s čim ljudi u tim krajevima moraju da žive.

U manjoj meri, duge noći su takođe uobičajene u područjima južno od Severnog polarnika. Na primer, u Sankt Peterburgu u Rusiji, Helsinkiju u Finskoj, Stokholmu u Švedskoj i Oslu u Norveškoj — gradovima koji su manje od 800 kilometara udaljeni od Severnog polarnika — obdanica usred zime traje svega oko šest sati.

„Priča da su arktičke zime potpuno mračne nije tačna“, kaže Ari, koji je odrastao u Kiruni, u švedskoj Laponiji. Veći deo dana može se opisati rečju „sumrak“. Paula, umetnica koja živi u finskoj Laponiji, kaže: „Kada je Laponija prekrivena snegom, sve se preliva u pastelnim nijansama plave i ljubičaste boje.“

Mračne zime negativno utiču na neke ljude. „Smena godišnjih doba i klimatske promene snažno utiču na mene“, napisao je Jan Sibelijus, čuveni finski kompozitor. Dodao je: „U zimsko doba, kada je dan kratak, uvek doživljavam periode depresije.“ Sibelijus nikako nije bio jedina žrtva takozvane „zimske depresije“. Čak je i grčki lekar Hipokrat (oko 460-oko 377. pre n. e.) verovao da smena godišnjih doba utiče na raspoloženje.

Međutim, tek je 1980-ih zimska depresija definisana kao poseban poremećaj. Studije su pokazale da među severnim narodima mali procenat stanovništva pati od sezonskog afektivnog poremećaja. Blaži oblik ovog poremećaja je čak tri do četiri puta uobičajeniji. Smatra se da je u određenoj meri pogođeno na stotine hiljada ljudi.

Andrej, koji živi u Sankt Peterburgu, kaže: „Stalno se osećam pospano.“ Aniku iz Finske obuzima tuga kada se približava zima. Ona kaže: „Ponekad mrak čini da se osećam klaustrofobično, pošto ne mogu nigde da pobegnem od njega.“

Stručnjaci preporučuju brojne metode za suočavanje sa zimskom depresijom. Na primer, neki savetuju da se tokom dana što više boravi na dnevnoj svetlosti. Oni koji se zimi bave fizičkim aktivnostima na otvorenom takođe kažu da im to pomaže da se izbore sa ovom vrstom depresije.

Jarmo, koji je provodio zime i u severnoj i u južnoj Finskoj, kaže: „U najsumornijem periodu više koristimo sveće i češće su nam upaljena svetla u kući.“ Nekima je pomoglo lečenje svetlošću (fototerapija). Drugi prave predah od mračne zime tako što odlaze na odmor u neku južniju zemlju. Međutim, neki upozoravaju da posle takvog odmora povratak u sumornu zimu može učiniti da se osoba oseća još tužnije.

Ishrana je takođe veoma važna. Pošto sunčeva svetlost pomaže da se u telu proizvede vitamin D, nedovoljno izlaganje suncu izaziva nedostatak tog vitamina. Zato neki preporučuju da se zimi poveća unos namirnica koje sadrže vitamin D, kao što su riba, džigerica i mlečni proizvodi.

Isti činioci koji uzrokuju mračne zime takođe će uzrokovati i sunčane periode. Dok se Zemlja kreće po svojoj orbiti, njen severni pol se postepeno okreće ka Suncu. Sunčeva svetlost počinje da dominira većim delom dana. Tada nastupa arktičko leto, godišnje doba u kom se može uživati u sunčevoj svetlosti čak i usred noći!

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Veći deo dana može se opisati rečju „sumrak“

[Slika na 26. strani]

Podne tokom arktičke zime

[Izvor]

Dr. Hinrich Bäsemann/Naturfoto-Online

[Slika na 26. strani]

Nedostatak sunčeve svetlosti kod mnogih uzrokuje depresiju