Morski opal paua

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! S NOVOG ZELANDA

Na dnu okeana, jedan veliki morski puž se polako kreće po stenama i gricka morsku travu koja se njiše na morskoj struji. Njegova neugledna kućica je spolja pokrivena priličnim slojem krečnjačkog taloga i sićušnim morskim stvorenjima. Međutim, unutrašnjost se preliva u duginim bojama, od svetloplave, zelenkaste, ljubičaste i indigo plave pa do nežno žute i ružičaste sa odrazima zlatne i srebrne boje.

OVO zanimljivo stvorenje je paua, abalon koji je jedinstven za Novi Zeland. Paua i njeni srodnici žive u vodi uz stenovitu obalu. Iako se ona veoma ceni zbog blistavih boja unutrašnjeg dela njene kućice, od koje se izrađuje prelepi nakit, mnogi smatraju da je njeno meso prava poslastica. Pored toga, koristi se za uzgajanje predivnih bisera.

Paua predstavlja jednu od preko 100 vrsta abalona, koji žive u priobalnim vodama širom sveta, izuzev Južne Amerike i istočne obale Sjedinjenih Država. Međutim, samo se u hladnim vodama na jugu Tihog okeana može naći blistavo obojena paua (Haliotis iris), vrsta abalona koja nastanjuje Novi Zeland.

Čudo prirode

Unutar pauine kućice, zbog naizmeničnih slojeva belančevina i kalcijuma, nastaju prelepe dugine boje tako da ona podseća na opal. Zato se i naziva morski opal. Kada temperatura vode opadne, paua poput medvedića tone u zimski san. Tada se njena kućica sporije razvija. Jedan poznavalac tih stvorenja smatra da boje njihove kućice zavise od toga šta jedu i od boje trave koju grickaju.

Paue su izbirljive u pogledu svoje ishrane i izbora komšija. One ne žive pored bodljikavih morskih ježeva, koji se na maorskom nazivaju kina, zbog toga što se hrane istom vrstom morskog bilja. Pored toga, morska zvezda je njihov opasan neprijatelj. Nekoliko njih mogu zbrisati celu koloniju paua. To prepredeno stvorenje svojim pipkom zatvara pauine disajne otvore i tako je guši. Zatim, kada se paua odvoji od stene, morska zvezda ima specijalitet na stolu.

Višestruka primena paue

Iako crnomanjasta paua nije naoko lepa, vekovima Maori, starosedeoci Novog Zelanda, koriste njeno meso u ishrani. Jestivi deo paue je veliko mišićno stopalo, kojim se kreće po  stenama na kojima živi. Maori koriste njenu kućicu za ukrase i kao veštački mamac za ribe, kao i za izradu nakita i očiju za likove na svojim rezbarijama.

Danas je pauina popularnost na vrhuncu. Putovanje na Novi Zeland ne bi bilo pravi užitak bez kupovine nakita koji je napravljen od njene kućice.

Danas, ronioci bez ikakve opreme za ronjenje sakupljaju ogromne količine paue. Njen izvoz je posao koji donosi basnoslovnu zaradu. Da bi se ona zaštitila od izumiranja u vodama Novog Zelanda, propisan je maksimalan dozvoljeni ulov u toku godine. Većina mesa se pakuje u konzerve i šalje na azijsko tržište, a nešto mesa se zamrznuto šalje u Singapur i Hongkong, gde se paua smatra retkim specijalitetom. Često se servira sirova u kriškama, kao suši. Uprkos tome što je u vodama Novog Zelanda ima puno, zbog velikog izvoza mnogi stanovnici te ostrvske zemlje nikada nisu probali njeno meso.

Da bi izašli u susret sve većoj međunarodnoj potražnji za pauom, uzgajivači koriste savremeni vid uzgoja vodenih organizama u komercijalne svrhe, takozvanu akvakulturu. Ta metoda je dala rezultate i u uzgoju abalona u Australiji, Japanu i Sjedinjenim Državama. Zahvaljujući toj novoj tehnologiji, paue se mogu uzgajati daleko od svog prirodnog morskog staništa, u bazenima u kojima se reguliše temperatura vode.

 Paue koje se uzgajaju u veštačkim sredinama proždrljive su baš kao i njihovi rođaci u prirodnom staništu. Svake sedmice mogu pojesti količinu hrane koja može biti ravna i polovini njihove težine. Za divno čudo, one su i prave akrobate. Ako se prevrnu, veoma brzo se mogu vratiti u svoj prirodan položaj. Paue koje se uzgajaju nisu zahtevna bića. Jedan stručnjak kaže da su „one ljupka stvorenja za uzgoj zato što su pitome, lepo se ponašaju i nikada se ne opiru!“

Biseri koje stvara paua

Pored toga što služi za izradu nakita i ishranu, paua se takođe može koristiti i za uzgajanje blistavih bisera. Prava je retkost da paua sama formira bisere. Međutim, to se može postići pomoću tehnike koju je 1890-ih osmislio francuski naučnik Luj Butan. Na taj način se dobijaju biseri koji imaju oblik polulopte i koji su istih divnih boja kao i unutrašnjost kućice. U čemu se sastoji ta tehnika?

U pauu se usađuje jezgro budućeg bisera i to obično na tri mesta — dva mesta bočno i jedno pozadi. Paua će postepeno ta jezgra obložiti slojevima sedefa, koji se sastoji od kalcijum-karbonata i konhiolina. Posle najmanje 18 meseci, nakon što jezgro obloži hiljadama slojeva, paua će formirati mali biser. (Videti donji okvir.) Da bi nastao veliki biser, potrebno je šest godina. Skoro svaka 50. paua stvara gotovo savršen biser glatke površine, blještave boje i izuzetnog sjaja.

Istraživači još uvek nisu uspeli da iz paue dobiju okrugao biser. Razlog je što, za razliku od ostrige, paua ima jedan mišić u svom stomaku koji bi izbacio svaku stranu česticu koja bi dospela u njen digestivni trakt. Možda će jednog dana neko otkriti tajnu kako da stvori okrugli biser.

Do tada, možemo uživati u onome što nam pruža ovaj višestruko koristan morski puž — a to su sjajan nakit, ukusno jelo i kućica predivnih boja. Zar nismo zahvalni za to što nam je Bog podario tako divan dar? (Jakov 1:17).

[Okvir/Slika na stranama 24, 25]

„BLINDIRANA“ KUĆICA

Glavni gradivni materijal pauine kućice je kalcijum-karbonat. Od njega je napravljena i školska kreda. Međutim, pauina kućica je čvršća barem 30 puta od krede!

Paua izdvaja kalcijum-karbonat iz morske vode kako bi stvarala veoma tanke pločice sedefa. Zahvaljujući njima, pauina kućica nije samo izuzetno čvrsta već i živopisna i sjajna. Te pločice su međusobno povezane konhiolinom, lepkom koji nastaje od belančevine i šećera. Taj veoma snažan lepak doprinosi i tome da kućica blista poput ogledala.

Naučnici nisu uspeli da naprave isti lepak ili da ponove način na koji paua gradi svoju kućicu. Ona može popraviti bilo koju pukotinu i ima najmanje pet mehanizama kako bi sprečila oštećenje kućice. Zaista je veličanstven način na koji ju je Bog stvorio i osmislio.

[Izvor]

© Humann/gt photo

[Izvori slika na 23. strani]

Gore levo: © K.L. Gowlett-Holmes; gore desno: Marcus Byrne/Photographers Direct

[Izvor slike na 25. strani]

Silverdale Marine Hatchery, New Zealand