Zašto smo ovde?

Šta je smisao života?

OVIM pitanjima o kojima ljudi često razmišljaju, mnogi bi dodali još jedno: Da li je životni vek od samo 70 ili 80 godina sve što možemo očekivati? (Psalam 90:9, 10).

Takva pitanja verovatno ne postavljamo ni u jedno drugo vreme s tako snažnim osećanjima kao onda kada shvatimo koliko je naš život zapravo kratak. Naravno, ne moramo se naći u životnoj opasnosti da bismo se pitali zašto smo ovde. To pitanje nam može doći u misli i kada doživimo neko razočaranje. Pored toga, neki se to zapitaju dok razmišljaju o svom načinu života.

Dejv je imao dobro plaćen posao, lep stan i mnogo prijatelja u čijem je društvu uživao. On priča: „Kasno jedne večeri, vraćao sam se pešice kući s neke zabave. Iznenada mi je prošlo kroz glavu: ’Da li je ovo sve? Da li ću živeti još neko vreme i zatim umreti ili postoji još nešto?‘ Shvatio sam koliko je moj život u to vreme bio besmislen i to saznanje me je pogodilo.“

U svojoj knjizi Man’s Search for Meaning, Viktor Frankl koji je preživeo holokaust zapazio je da su se neki od preživelih suočili s tim pitanjem nakon što su oslobođeni iz koncentracionih logora. Kada su se vratili kući, neki od njih su saznali da su izgubili svoje voljene. Frankl je napisao: „Teško onome ko konačno dočeka ostvarenje svojih snova, a zatim otkrije da je sve sasvim drugačije nego što je zamišljao!“

Ko želi da zna odgovor

Bez obzira na životno doba, svi žele da znaju odgovor na pitanje zašto smo ovde. Biblija govori o ljudima koji su se pitali šta je svrha njihovog života. Nakon što  je izgubio svoje bogatstvo i decu, a zatim oboleo od mučne bolesti, Jov je pitao: „Zašto nisam mrtav još od utrobe majke svoje? Zašto nisam izdahnuo kad sam izašao iz utrobe njene?“ (Jov 3:11).

Prorok Ilija se slično osećao. Misleći da osim njega više niko ne služi Bogu, jadikovao je: „Dosta mi je! Jehova, uzmi moju dušu“ (1. Kraljevima 19:4). Takva osećanja nisu ništa neuobičajeno. U Bibliji se kaže da je Ilija bio „čovek koji je imao ista osećanja kao i mi“ (Jakov 5:17, fusnota).

Uspešno putovanje kroz život

Život se često upoređuje s putovanjem. Kao što biste mogli da pođete na put bez konačnog odredišta na umu, tako biste mogli i da idete kroz život ne uviđajući njegovu pravu svrhu. Ako tako činite, u opasnosti ste da upadnete u „zamku prezaposlenosti“, kako se izrazio pisac Stiven Kavej. On je pisao o ljudima koji „postižu prazne pobede i ostvaruju uspehe žrtvujući stvari za koje iznenada uvide da su bile daleko vrednije od samih uspeha“.

Zar se ne biste složili da je na putu besmisleno povećavati brzinu ako se krećemo u pogrešnom smeru? Slično tome, traženje smisla života u što većem broju obaveza i aktivnosti doneće samo prazninu, a ne istinsko zadovoljstvo.

Želja da razumemo zašto smo ovde prevazilazi kulturne i starosne razlike. Ona proističe iz nečega što je duboko u nama — iz duhovnih potreba koje mogu ostati neispunjene i onda kada su naše materijalne potrebe zadovoljene. Osmotrite šta su neki činili da bi ispunili te potrebe u svojoj potrazi za svrhom života.

[Istaknuti tekst na 4. strani]

Traženje smisla života u što većem broju obaveza i aktivnosti doneće samo prazninu, a ne istinsko zadovoljstvo

[Slika na 3. strani]

Jov se pitao zašto je rođen

[Slika na 4. strani]

Ilija je „imao ista osećanja kao i mi“