Zašto smo ovde

BIBLIJA pokazuje da naš Stvoritelj, Jehova Bog, sve čini sa određenom namerom. Primera radi, stvorio je kružni tok vode koji omogućava postojanje života na Zemlji. Biblija ga tačno opisuje poetskim rečima: „Sve reke teku u more, a more se ipak ne prepuni. Odakle reke teku, tamo se i vraćaju da bi ponovo tekle“ (Propovednik 1:7).

Pouzdanost Božjih obećanja je u Bibliji upoređena s tim kružnim tokom. Kao što nam je danas poznato, voda iz okeana, mora i jezera isparava pod uticajem sunčeve toplote i kasnije se vraća na zemlju u vidu padavina. Ukazujući na taj prirodni ciklus, Jehova kaže: „Tako će se ispuniti i reč koja izlazi iz mojih usta. Neće se vratiti k meni prazna, nego  će učiniti ono što želim i izvršiće ono zbog čega sam je poslao“ (Isaija 55:10, 11).

Čista voda koja se vraća na zemlju putem padavina omogućava postojanje života na našoj planeti. Slično tome, „reč koja izlazi iz [Božjih] usta“ omogućava da naše duhovne potrebe budu zadovoljene. Kao što je Isus Hrist rekao: „Čovek ne sme da živi samo od hleba, nego treba da živi i od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4).

Sticanje znanja o Bogu pomaže nam da svoj život dovedemo u sklad s njegovom namerom. Međutim, da bismo to učinili, najpre moramo razumeti šta je Božja namera. Na primer, zašto je Bog stvorio zemlju? Kako smo mi uključeni u njegovu nameru sa zemljom? Osmotrimo ta pitanja.

Božja namera za zemlju

Pošto Bog ljudima želi najbolje, on je prvom čoveku i ženi, Adamu i Evi, podario rajski dom, Eden. Zatim ih je uputio da imaju potomstvo, rekavši: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite, i vladajte nad morskim ribama i stvorenjima koja lete po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji“ (Postanak 1:26-28; 2:8, 9, 15).

Koji zaključak možemo izvući iz ovih reči? Zar nije očigledno da je Bog želeo da cela zemlja postane rajski dom za čovečanstvo? U njegovoj Reči se kaže: „Nebesa — nebesa Jehovi pripadaju, a zemlju je dao sinovima ljudskim“ (Psalam 115:16).

Međutim, da bi ljudi doživeli ispunjenje Božje namere i dobili večni život na zemlji, treba da iskazuju čast Jehovi tako što će mu biti poslušni. Ali, da li je Adam to činio? Ne, on je zgrešio time što je bio neposlušan Bogu. Do čega je to dovelo? Čitavo Adamovo potomstvo, pa i mi danas, nasledilo je greh i smrt, baš kao što Biblija kaže: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

Usled toga, svi ljudi umiru i naša planeta još uvek nije postala raj. S obzirom na to, da li je moguće da se Božja namera za zemlju promenila?

Ne. Prisetite se da je Bog rekao: ’Reč koja izlazi iz mojih usta neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti ono što želim i izvršiće ono zbog čega sam je poslao.‘ Osim toga, obećao je: „Učiniću sve što želim“ (Isaija 45:18; 46:10; 55:11). A ono što Bog želi — njegova namera — jeste da cela zemlja bude raj nastanjen ljudima koji će mu u svu večnost radosno služiti, kao što je u početku i nameravao (Psalam 37:29; Isaija 35:5, 6; 65:21-24; Otkrivenje 21:3, 4).

Kako će se Božja namera ispuniti?

Pokazujući svoju nenadmašnu mudrost i ljubav, Jehova se pobrinuo da ljudi budu oslobođeni od nasleđenog greha i  njegovih posledica — nesavršenosti i smrti. To je učinio tako što je omogućio rođenje jednog čoveka koji, za razliku od svih ostalih ljudi, nije nasledio greh od Adama. Na taj način je bila obezbeđena otkupnina, koja ljudima odanim Bogu otvara put da dobiju večni život (Matej 20:28; Efešanima 1:7; 1. Timoteju 2:5, 6). Kako je otkupnina plaćena?

Jehovin anđeo Gavrilo je devici po imenu Marija objavio da će uskoro na čudesan način dobiti sina. Objasnio joj je kako će se to desiti iako ona ’nije imala odnose s muškarcem‘. Bog je izvršio čudo tako što je život svog prvorođenog Sina preneo s neba u Marijinu matericu. Ona je tada zatrudnela pod uticajem Božjeg svetog duha (Luka 1:26-35).

Isus se rodio oko devet meseci kasnije i bio je savršen, sličan prvom čoveku Adamu. Kao savršen čovek, umro je žrtvenom smrću kada je došlo vreme za to. Time je Isus postao ’drugi Adam‘ i postavio je temelj da svi koji su verni Bogu budu otkupljeni od greha i smrti (1. Korinćanima 15:45, 47).

Nema sumnje da treba da se odazovemo na veliku ljubav koju nam je Bog pokazao. Kao što Biblija kaže, „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Na mestu je da se zapitamo: Kako Božja ljubav utiče na nas? Zar ne budi u nama zahvalnost za njegov dar? Zapazite šta su rekli neki koji osećaju takvu zahvalnost.

Smisaon život

Deniz, koju smo spomenuli u prethodnom članku, uvidela je da je njen život  dobio pravac i smisao zahvaljujući tome što iskazuje čast Bogu slušajući njegove zakone i smernice. Ona priča: „Iz Biblije sam saznala da je Bog, osim što ima dalekosežnu nameru za čovečanstvo, onima koji mu služe poverio jedan poseban zadatak. Ne mogu da zamislim išta što bi mi donelo više zadovoljstva u životu od toga da slobodnu volju koju mi je Bog podario koristim da ga slavim živeći u skladu s njegovom namerom.“

I mi možemo postupiti na sličan način tako što ćemo saznati šta je Božja volja i zatim je vršiti. Doduše, još nismo dobili sve blagoslove na temelju otkupne žrtve koja će nam omogućiti da u pravednom novom svetu dostignemo savršenstvo. Ali u međuvremenu, važno je da zadovoljimo duhovne potrebe koje je Bog usadio u svakog od nas.

Dejv, o kome je bilo reči u prvom članku ove serije, pronašao je način da zadovolji svoju duhovnu glad. Dobio je odgovore na pitanja o smislu života. „Kada se osvrnem na prošlost“, kaže on, „uviđam da je pre nego što sam saznao šta je Božja namera moj život bio niz beskorisnih poduhvata. U to vreme nisam bio svestan toga, ali osećao sam prazninu jer moje duhovne potrebe nisu bile zadovoljene. Sada to ne osećam. Razumem zašto sam ovde i čemu treba da posvetim svoj život.“

Za razliku od mišljenja nesavršenih ljudi, Božje gledište o smislu života koje nalazimo u Bibliji sadrži pravi odgovor i donosi nam unutrašnje zadovoljstvo. Ovde smo jer nas je Jehova stvorio s namerom — da slavimo njegovo ime, budemo u prisnom odnosu s njim i tako zadovoljimo svoje duhovne potrebe. I danas, i u svu večnost možemo se radovati ispunjenju nadahnute objave: „Srećan je narod čiji je Bog Jehova!“ (Psalam 144:15).

[Okvir/Slika na 8. strani]

POSTOJANJE PATNJE — ZAGONETKA

Patnja je jedna od najvećih prepreka razumevanju toga zašto smo ovde. Viktor Frankl je rekao: „Ako život uopšte ima smisao, onda i patnja mora imati neku svrhu. Patnja je neizbežna, kao i smrt.“

Biblija nam otkriva zašto postoje patnja i smrt. Njih ne prouzrokuje Bog. To su posledice katastrofalne odluke prvog ljudskog para da budu nezavisni od svog Stvoritelja. Tu grešnu sklonost nasledili su svi njihovi potomci i ona je osnovni uzrok ljudske patnje.

Premda odgovor na pitanje zašto smo ovde ne rešava sve životne probleme, omogućava nam da ih uspešno prebrodimo. Osim toga, pruža nam nadu za budućnost, kada će Bog zauvek izbrisati patnju i smrt.

[Dijagram/Slika na 7. strani]

Pouzdanost Božjih obećanja je u Bibliji upoređena sa čudesnim kružnim tokom vode

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Kiša ← Isparavanje ← Isparavanje

↓ ↑

↓ ↑

Jezera, reke ↑

↓

→ → Okeani

[Slika na stranama 8, 9]

Zašto možemo biti sigurni u to da će jednog dana zemlja biti raj u kom će živeti srećni, zdravi ljudi?

[Slika na 9. strani]

’Ne mogu da zamislim išta što bi mi donelo više zadovoljstva u životu od korišćenja moje slobodne volje da služim Bogu‘ (Deniz)