„TAČAN datum Hristovog rođenja nije poznat“, kaže Encyclopedia of Early Christianity. Pa ipak, milioni širom sveta koji se izjašnjavaju kao hrišćani slave rođenje Isusa 25. decembra. * Međutim, taj datum se ne pojavljuje nigde u Bibliji. Da li je Isus zaista tada rođen?

Iako Biblija ne otkriva tačan datum Isusovog rođenja, ona pruža dokaze da on nije rođen u zimu. Takođe, na osnovu nekih svetovnih izvora možemo saznati zašto je 25. decembar prihvaćen kao datum proslave Isusovog rođenja.

Isus se rodio u judejskom gradu Vitlejemu. U Jevanđelju po Luki se kaže: „U tom kraju bili su i pastiri koji su boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada“ (Luka 2:4-8). To nije bilo ništa neobično. „Tokom većeg dela godine, stada su bila na otvorenom“, navodi se u knjizi Daily Life in the Time of Jesus. Ali, da li bi pastiri ostali napolju sa svojim stadima i tokom hladnih zimskih noći? U knjizi se dalje navodi: „[Stada] su provodila zimu u zatvorenom prostoru i već iz toga se može zaključiti da tradicionalni datum obeležavanja Božića zimi ne može biti tačan pošto Jevanđelje kaže da su pastiri bili na poljima.“

U prilog tome govori još jedan detalj iz Lukinog jevanđelja: „U to vreme izašla je naredba cara Avgusta da se popiše sve stanovništvo. Bio je to prvi popis koji je izvršen dok je Kvirinije upravljao Sirijom. Svi su išli na popis, svako u svoj grad“ (Luka 2:1-3).

Avgust je verovatno naredio taj popis stanovništva kako bi prikupio podatke koji su mu bili potrebni za naplatu poreza i regrutaciju vojnika. Iako je bila u poodmakloj  trudnoći, Marija je, iz poslušnosti toj naredbi, zajedno sa svojim mužem Josifom krenula na put dug 150 kilometara od Nazareta do Vitlejema. Razmislite o tome. Da li bi Avgust — vladar koji je izbegavao sukobe s lokalnim vlastima — tražio od Jevreja, koji su se već bunili protiv rimskih vlasti, da se upute na tako dalek put usred zime?

Zanimljivo je da većina istoričara i biblista ne prihvata 25. decembar kao datum Isusovog rođenja. Nema sumnje da ćete informacije o tome pronaći u mnogim enciklopedijama. Our Sunday Visitor’s Catholic Encyclopedia kaže: „Većina njih se slaže da Isus nije rođen 25. decembra.“

Nekoliko stotina godina nakon Isusove smrti, 25. decembar je izabran kao datum njegovog rođenja. Zašto? Mnogi istoričari smatraju da je vreme božićnih praznika zapravo period u kom su se nekad slavili paganski praznici.

Na primer, Encyclopædia Britannica navodi: „Jedno rašireno objašnjenje o poreklu tog datuma jeste to da je hrišćanstvo prihvatilo 25. decembar zato što se tada slavio dies solis invicti nati (dan rođenja nepobedivog sunca), veoma popularan praznik u Rimskom carstvu kojim se obeležavala kratkodnevica kao simbol ponovnog rođenja sunca, odlaska zime i povratka proleća i leta.“

The Encyclopedia Americana kaže: „Nije sasvim jasno zašto je 25. decembar utvrđen kao Božić, ali uglavnom se smatra da je taj dan izabran da bi odgovarao paganskim praznicima koji su se održavali u vreme kratkodnevice, nakon koje su dani postajali sve duži, čime se slavilo ’ponovno rođenje sunca‘... U to vreme održavale su se i rimske Saturnalije (praznik koji je bio posvećen Saturnu, bogu poljoprivrede, i obnovljenoj snazi sunca).“ Te proslave su obično bile obeležene razvratnim ponašanjem prisutnih, koji su se neobuzdano i razuzdano veselili. Zanimljivo je što i danas u mnogim mestima takvo ponašanje karakteriše proslavu božićnih praznika.

Neki smatraju da bez obzira na to kada se Isus zaista rodio, hrišćani ipak treba da obeležavaju njegovo rođenje. Oni misle da se tom proslavom, ukoliko se održava na dostojanstven način, prikladno iskazuje čast Hristu.

Isusovo rođenje je zaista važan događaj u biblijskom izveštaju. Biblija kaže da se tom prilikom mnoštvo anđela odjednom pojavilo i klicalo od radosti hvaleći Boga, govoreći: „Slava Bogu na visinama, a na zemlji mir među ljudima koji su mu po volji“ (Luka 2:13, 14). Međutim, važno je zapaziti da nigde u Bibliji nema čak ni nagoveštaja da Isusov dan rođenja treba slaviti. Nasuprot tome, Biblija jasno nalaže da se obeležava njegova smrt, što Jehovini svedoci čine jednom godišnje (Luka 22:19). To je jedan način na koji mu se iskazuje čast.

Poslednje noći svog života na zemlji, Isus je rekao: „Vi ste moji prijatelji ako činite ono što vam ja zapovedam“ (Jovan 15:14). Takođe je rekao: „Ako me volite, držaćete se mojih zapovesti“ (Jovan 14:15). Zaista, ne postoji bolji način da iskažemo čast Isusu od toga da se upoznamo s njegovim učenjima i da ih sledimo.