Da li presušuju izvori vode?
Da li presušuju izvori vode?
Jedna poslovica kaže: „Ako nestane vode, nestaje i života.“ Neki stručnjaci bi rekli da te reči više zvuče kao proročanstvo nego kao poslovica. Svake godine oko dva miliona ljudi, od čega su 90 posto deca, umre zbog loših higijenskih uslova i zagađene vode.
KAKO vi dolazite do vode? Da li samo odvrnete slavinu i ona jednostavno poteče? Ili, kao što je to slučaj u nekim zemljama sveta, morate prevaliti dugačak put, zatim čekati u redu i onda težak tovar s dragocenom tečnošću nositi do kuće? Da li nekoliko sati svakog dana morate odvojiti samo da biste došli do dovoljno vode za pranje i kuvanje? U mnogim zemljama ima tako malo vode i tako je teško doći do nje. U svojoj knjizi o solucijama za problem snabdevanja vodom, Dajana Rejns Vord primećuje da 40 posto svetske populacije „nema vodu u kući već je donosi iz bunara, reka, jezera i bara“ (Water Wars — Drought, Flood, Folly, and the Politics of Thirst). U nekim zemljama, žene mogu provesti čak i do šest sati dnevno samo donoseći vodu za svoju porodicu, tegleći posude koje, kada su pune, mogu biti teške preko 20 kilograma.
Više od jedne trećine svetskog stanovništva ozbiljno je ugroženo zbog toga što nema dovoljno vode i prikladnih sanitarnih čvorova. Problem je naročito ozbiljan u Africi, gde od 10 osoba, 6 nemaju čak ni normalan toalet. Zbog toga se „iz ljudskog izmeta prenose bakterije, virusi i paraziti koji... zagađuju izvore vode, zemljište i hranu“, kao što se navodi u jednom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. Takvo zagađenje, kaže se dalje u izveštaju, „predstavlja glavni uzrok dijareje, drugog po redu uzročnika smrti kod dece u zemljama u razvoju, i vodi do ozbiljnih oboljenja kao što su kolera, šistozomijaza i trahom“.
Za vodu se kaže da je tečnost zlata vredna i „gorivo“ 21. veka. Pa ipak, ljudi rasipaju tu dragocenu tečnost do te mere da u velikim svetskim rekama gotovo ponestaje vode. Pošto navodnjavanje i isparavanje vode iz rečnih korita odnose svoj danak, presušuju glavne svetske reke, kao što su Kolorado u Sjedinjenim Državama, Jangcekjang u Kini, Ind u Pakistanu, Gang u Indiji i Nil u Egiptu. Šta se čini kako bi se izašlo iz ove krize? Gde leži pravo rešenje?
[Okvir/Slika na 3. strani]
SMANJENJE VODENIH POVRŠINA
◼ „Aralsko jezero u srednjoj Aziji bilo je 1960. četvrto po veličini jezero u svetu. Do 2007, ono je spalo na svega 10 posto svoje prvobitne veličine“ (Scientific American)
◼ Velika jezera u Sjedinjenim Državama i Kanadi — Iri, Hjuron, Mičigen, Ontario i Gornje jezero — smanjuju se „alarmantnom brzinom“ (The Globe and Mail)
◼ Nekada se u fabrici za preradu pirinča u australijskom gradu Denilikinu prerađivalo dovoljno pirinča za 20 miliona ljudi. Međutim, danas je proizvodnja pirinča opala za 98 posto, a fabrika je u decembru 2007. zatvorena. Razlog? „Šest dugih godina suše“ (The New York Times)
[Slika]
Brod u suvom koritu Aralskog jezera
[Izvor]
© Marcus Rose/Insight/Panos Pictures
[Okvir/Mape na 4. strani]
„POTPUNO ISUŠIVANJE REKA I POTOKA“
„Afričko jezero Čad, nekada jasno vidljivo iz svemira, astronauti sada teško mogu locirati. Jezero se graniči s državama [Kamerun], Čad, Niger, Nigerija... Od 1960-ih, ono se smanjilo za 95 posto. Sve intenzivnije navodnjavanje u tom području isušuje reke i potoke koji se ulivaju u jezero. Zbog toga jezero Čad može uskoro potpuno nestati, a njegova lokacija postati nepoznanica budućim generacijama“ (Plan B 2.0—Rescuing a Planet Under Stress and a Civilization in Trouble, Lester Braun)
[Mapa]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
■ Voda
☒ Vegetacija
□ Suvo tlo
1963.
NIGER
ČAD
Jezero Čad
NIGERIJA
KAMERUN
2007.
NIGER
ČAD
Jezero Čad
NIGERIJA
KAMERUN
[Izvor]
NASA/U.S. Geological Survey