Pica — omiljena hrana

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

U NARODU postoji priča da se kralj Ferdinand I (1751-1825) prerušio u običnog čoveka i krišom otišao u siromašan kraj u Napulju. Zašto je to uradio? Neki kažu da je to učinio jer je želeo da uživa u hrani koju je kraljica zabranila na dvoru. Bila je to pica.

Da je Ferdinand danas živ, on bi bez problema mogao da zadovolji svoj apetit. Danas u Italiji postoji oko 30 000 picerija u kojima se godišnje napravi 45 pica po stanovniku!

Skroman početak

Prve pice su verovatno pravljene u Napulju oko 1720. U to vreme pica je uglavnom bila „brza hrana“ za siromašne koja se prodavala i jela na ulici. Prodavci bi išli ulicama i glasno nudili ovaj ukusni specijalitet. Pice su bile tople zahvaljujući tome što su se držale u bakarnim posudama zvanim skudo, koje su prodavci nosili na glavi.

Kralj Ferdinand I je svoju ljubav prema ovom jelu na kraju otkrio kraljevskom dvoru. Ubrzo je ovaj ulični specijalitet postao toliko omiljen da su čak i članovi bogatih krugova i kraljevske porodice pohrlili u picerije. Ferdinandov unuk, kralj Ferdinand II, čak je 1832. u vrtu palate Kapodimonte napravio pećnicu na drva kako bi udovoljio svojim aristokratskim gostima.

Da li je pica hranljiva?

Danas je pica omiljena hrana mladih. Ipak, na mestu je reč opreza. Da bi se smatrala zdravom hranom, pica se mora praviti od zdravih sastojaka kod kojih je količina ugljenih hidrata, proteina i masti u ravnoteži i koji su bogati vitaminima, mineralima i aminokiselinama. Preporučljivo je da se u pripremi koristi maslinovo ulje, jer pospešuje stvaranje lipoproteina visoke gustine, opisanih kao „dobar holesterol koji pročišćava arterije“.

Osim toga, ako se pica dobro pripremi, ona će retko kad izazvati probleme s varenjem. To je delimično zbog toga što ugljeni hidrati u brašnu apsorbuju dovoljno vode dok se testo mesi i stoji da uskisne. Štaviše, složeni ugljeni hidrati brzo stvaraju osećaj sitosti, zbog čega se i najveći ljubitelji pice uglavnom neće prejesti.

Sledeći put kada budete uživali u ukusu pice, setite se njenih skromnih početaka. I budite srećni što kralj Ferdinand I svoju ljubav prema ovom specijalitetu nije sačuvao za sebe.

[Okvir/Slika na 27. strani]

◼ Najbolje pice se prave u pećnicama na drva. Dim koji se oslobađa prilikom pečenja daje pici poseban miris, dok tanak sloj pepela s donje strane pruža izvrstan ukus.

◼ Najveća okrugla pica na svetu napravljena je 1990. Ona je u prečniku bila više od 37 metara i težila je preko 12 000 kilograma!

◼ Stari običaj da se testo baca uvis i vrti ukrug nije samo radi predstave. Zahvaljujući centrifugalnoj sili testo poprima oblik diska s blago izdignutom ivicom — što je savršena podloga za picu!

 [Slika na celoj 26. strani]