Pogled u svet

◼ „U 20. veku je 100 miliona ljudi umrlo od posledica korišćenja duvana“ (SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, ŠVAJCARSKA)

◼ „U periodu od 1996. do 2003. godine, u [Velikoj Britaniji] skoro 9 000 pacijenata je imalo operaciju srca. Za razliku od onih koji nisu primili transfuziju, kod pacijenata koji su primili transfuziju crvenih krvnih zrnaca postojao je tri puta veći rizik od smrti u periodu od godinu dana nakon operacije i skoro šest puta veći rizik od smrti 30 dana nakon operacije“ (NEW SCIENTIST, VELIKA BRITANIJA)

Vreme mira?

„Božić je jedan od naših najvećih praznika“, ali je takođe i „vreme nesloge“, rečeno je u švedskom časopisu Vi Föräldrar, koji je namenjen roditeljima. U stvari, u vreme Božića porodice se „svađaju i prepiru više nego u bilo koje drugo doba godine“. Preko 1 100 roditelja male dece bilo je pozvano da za pomenuti časopis ispriča šta se u njihovoj porodici dešava u vreme tog praznika. Oko 88 posto je odgovorilo da se prepiru oko toga „gde će i kako proslaviti Božić“. Mnogi se nerviraju zato što bake i deke kvare decu obasipajući ih slatkišima i nepotrebnim poklonima.

Više usrećuje davanje

„Novac vas čini srećnim — ako ga delite s drugima“. To je bio naslov jednog članka u kanadskim novinama The Globe and Mail. Iako je većina ispitanika smatrala da će im trošenje novca na sebe doneti više sreće, pokazalo se da su srećniji oni koji su koristili novac da pomognu drugima, bez obzira na iznos. Rezultati mnogih istraživanja pokazuju da „bogatstvo ne garantuje sreću“, kaže se u tim novinama. „Kada ljudi jednom steknu dovoljno novca da podmire svoje osnovne potrebe, zarađivanje više od toga ne uvećava njihovu sreću.“

Može se kupiti i preko Interneta!

Vlada SAD pokrenula je istragu da utvrdi da li bi potencijalni neprijatelji mogli preko Interneta „nabaviti vojnu opremu“, kaže se u časopisu New Scientist. „Vladini službenici su bili zapanjeni kada se ispostavilo koliko je to jednostavno.“ Putem nekih poznatih sajtova, bez ikakvih poteškoća su kupili „vojničke pancire, polovno zaštitno odelo u slučaju nuklearno-biološko-hemijskog napada“, delove za borbene mlaznjake i „nekoliko sličnih proizvoda“. Još nije otkriveno kako su prodavci došli do te opreme, ali protiv nekoliko njih je „pokrenuta krivična istraga“, kaže se u časopisu.

Drevni superlepak

U antičko doba, rimske paradne kacige su ukrašavane srebrnim lovorovim lišćem. Pri tom se koristilo vezivno sredstvo koje je slično današnjem superlepku. Frenk Viler, glavni restaurator u Rajnskom muzeju u Bonu, otkrio je taj lepak sasvim slučajno. Koristeći finu testericu, uzimao je mali metalni uzorak sa gvozdene kacige iz prvog veka pre n. e. Ta kaciga je najmanje 1 500 godina ležala na dnu reke Rajne. „Srebrno lovorovo lišće se usled toplote testerice odvojilo od kacige ostavljajući tragove lepka u vidu niti“, objašnjava on. Analize su pokazale da je taj snažni lepak bio napravljen od bitumena, smole drveta i goveđe masti.