Živa planeta

PLANETA Zemlja vrvi mnoštvom najrazličitijih životnih oblika — pretpostavlja se da na njoj postoji više miliona vrsta organizama. Većina tih stvorenja kojima obiluju tlo, vazduh i voda previše je mala da bi se mogla videti golim okom. Primera radi, u samo jednom gramu tla pronađeno je 10 000 vrsta bakterija, da ne spominjemo ukupan broj mikroba! Neke vrste koje žive u zemlji pronađene su na dubini od tri kilometra!

I atmosfera je prepuna života, što se ne odnosi samo na ptice, leteće sisare i insekte. U zavisnosti od godišnjeg doba u njoj se može naći mnogo polena, spora, semenki i, u nekim područjima, na hiljade vrsta mikroba. „Raznolikost mikroba u vazduhu je isto toliko velika kao i raznolikost mikroba u tlu“, navodi se u časopisu Scientific American.

U međuvremenu, veći deo okeana ostaje tajna jer je naučnicima obično potrebna veoma skupa oprema da bi proučavali vodene dubine. Čak i u koralnim grebenima, koji su relativno pristupačni i dobro istraženi, mogu prebivati milioni još nepoznatih vrsta.

Međutim, ono što znamo jeste da na Zemlji ima toliko životnih oblika da oni menjaju hemijski sastav naše planete, naročito njenu biosferu — prostor naseljen živim bićima. Na primer, kalcijum-karbonat iz školjki i korala pomaže da se očuva ujednačen hemijski sastav vode u okeanima, „slično kao što sredstva za smanjenje kiseline deluju na želudac“, kaže se u izveštaju američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu. Biljke i fitoplankton — jednoćelijske alge koje se nalaze odmah ispod površine jezera i okeana — pomažu da se reguliše nivo ugljen-dioksida i kiseonika u vodi i vazduhu. Na kopnu, bakterije i gljivice razlažu organske materije u tlu, obezbeđujući hranljive sastojke za biljke. Sasvim je razumljivo što se za Zemlju kaže da je živa planeta.

Pa ipak, život na Zemlji ne bi postojao da nema izuzetno preciznog podešavanja na različitim područjima. Neki njegovi aspekti su u potpunosti objašnjeni tek u 20. veku. To precizno podešavanje obuhvata sledeće:

1. Položaj Zemlje u galaksiji Mlečni put i Sunčevom sistemu, kao i njenu putanju, nagib, brzinu rotacije i Mesec

2. Magnetno polje i atmosferu koji služe kao dvostruki štit

3. Obilje vode

4. Prirodne cikluse koji obnavljaju i čiste biosferu

Dok osmatrate ove teme u narednim člancima, razmislite o sledećem: Da li je sve ono čime je naša planeta obdarena rezultat pukog slučaja ili inteligentnog dizajna? Ukoliko je u pitanju ovo drugo, s kojom je svrhom Stvoritelj načinio Zemlju? O tome će biti reči u zaključnom članku ove serije.

[Okvir na 3. strani]

„NE MOŽEMO DOZVOLITI DA BOG KROČI U PODRUČJE NAUKE“

Uprkos dokazima da je svet prirode i suviše dobro osmišljen da bi bio proizvod pukog slučaja, mnogi naučnici odbijaju da veruju u Stvoritelja. To ne znači da naučni principi primoravaju ateiste da „prihvate materijalističko objašnjenje“ postojanja sveta, kaže evolucionista Ričard Levontin. Umesto toga, on kaže da je u pitanju njihova „privrženost... materijalizmu“ * i rešenost da pronađu „materijalističko objašnjenje za sve“. Iznoseći uopšteno gledište naučnika, on dodaje: „Taj materijalizam je apsolutan. Ne možemo dozvoliti da Bog kroči u područje nauke.“

Da li je mudro zastupati ovako dogmatičan stav, naročito kada se uzme u obzir obilje dokaza koji ukazuju na postojanje Stvoritelja? Šta vi mislite o tome? (Rimljanima 1:20).

[Fusnota]