Idealno „mesto stanovanja“
Idealno „mesto stanovanja“
KADA navodimo svoju adresu, obično spomenemo državu, grad i ulicu u kojoj živimo. Poređenja radi, u „adresi“ naše planete galaksija Mlečni put je „država“, dok Sunčev sistem — Sunce i planete oko njega — predstavlja Zemljin „grad“. Putanja unutar Sunčevog sistema bila bi njena „ulica“. Zahvaljujući napretku astronomije i fizike, naučnici su saznali mnogo toga o povoljnim karakteristikama sićušnog kutka svemira u kom se nalazi naša planeta.
Krenimo od „grada“, to jest našeg Sunčevog sistema. On se nalazi u jedinom delu galaksije Mlečni put u kom je život moguć. To područje je od središta galaksije udaljeno oko 28 000 svetlosnih godina i ima idealnu koncentraciju hemijskih elemenata neophodnih za život. Dalje od središta galaksije, tih elemenata je nedovoljno, dok je bliže njemu okolina i suviše opasna zbog visokog stepena potencijalno smrtonosnog zračenja i drugih faktora. „Živimo u elitnom kraju“, kaže se u časopisu Scientific American.
Idealna „ulica“
Ništa manje elitna nije ni Zemljina „ulica“, to jest putanja unutar „grada“, Sunčevog sistema. Zemlja je udaljena od Sunca oko 150 miliona kilometara, što je najpovoljnije rastojanje da bi život na njoj postojao. Zahvaljujući tome, temperatura na našoj planeti nije ni previsoka ni preniska. Uz to, njena putanja je skoro kružna, tako da se tokom čitave godine nalazimo na približno istom rastojanju od Sunca.
Pored toga, Sunce je savršena „elektrana“. Njegova veličina je idealna i ono ravnomerno emituje odgovarajuću količinu energije. Sasvim je razumljivo što ga neki nazivaju „izuzetnom zvezdom“.
Najbolji komšija
Ako biste birali „prvog komšiju“ za našu planetu, ne biste mogli naći boljeg od Meseca. Njegov prečnik je tek nešto veći od četvrtine prečnika Zemlje. To znači da je, u poređenju s drugim prirodnim satelitima u Sunčevom sistemu, naš Mesec neuobičajeno velik u odnosu na planetu domaćina. Međutim, ne radi se o slučajnosti.
Kao prvo, Mesec je glavni uzrok smene plime i oseke, koja ima veoma važnu ulogu u ekologiji naše planete. On takođe daje stabilnost Zemljinoj rotacionoj osi. Bez ovog vernog pratioca, koji je kao stvoren za nju, naša planeta bi se kretala nesigurno i teturavo, poput čigre. Možda bi se takoreći čak i prevrnula! To bi dovelo do klimatskih promena, poremetilo bi plimu, oseku i druge cikluse, što bi imalo katastrofalne posledice.
Savršen nagib i rotacija
Zemljin nagib od 23,5 stepeni omogućava smenu godišnjih doba, umerene temperature i postojanje raznolikih klimatskih zona. „Moglo bi se reći da je nagib naše planete ’skrojen baš po meri‘“, kaže se u knjizi Rare Earth—Why Complex Life Is Uncommon in the Universe.
Idealna je i dužina dana i noći, što je rezultat Zemljine rotacije. Ako bi se Zemlja znatno sporije okretala, strana bliža Suncu bila bi spržena, dok bi druga bila okovana ledom. Obratno, ako bi dani bili kraći samo nekoliko sati, brzina rotacije bi prouzrokovala neprestane olujne vetrove i druge štetne pojave.
Nema sumnje da je sve na našoj planeti — od njenog „mesta stanovanja“, preko brzine rotacije, do „prvog komšije“ Meseca — dokaz promišljene delatnosti mudrog Stvoritelja. * Fizičar i evolucionista Pol Dejvis kaže: „Čak su i naučnici koji su ateisti duboko dirnuti obimom, veličanstvenošću, skladom, elegancijom i čistom genijalnošću svemira.“
Da li je ta genijalnost samo puka slučajnost ili ukazuje na svrsishodno planiranje i stvaranje? Razmišljajte o tom pitanju dok budete čitali naredni članak u kom se govori o dva izvanredna štita koji čuvaju našu planetu od štetnih uticaja iz svemira.
[Fusnota]
^ Postojanje života u svemiru ne bi bilo moguće bez četiri fundamentalne sile koje upravljaju celokupnom materijom. To su gravitacija, elektromagnetna sila i jaka i slaba interakcija. Sve one su zadivljujuće precizno podešene. (Videti 2. poglavlje knjige Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe?; izdali Jehovini svedoci.)
[Okvir na 5. strani]
DA LI SE KREĆEMO BRŽE OD METKA?
Dok budete završili s čitanjem ovog okvira, preći ćete hiljade kilometara a to uopšte nećete osetiti! Evo nekih zanimljivih činjenica.
Zemlja ima obim od 40 000 kilometara i za 24 časa se jednom okrene oko svoje ose. Ako bismo se nalazili na ekvatoru ili u njegovoj blizini, kretali bismo se brzinom od oko 1 600 kilometara na sat. (Naravno, polovi se okreću u mestu.)
Pored toga, Zemlja kruži oko Sunca brzinom od 30 kilometara u sekundi, a čitav Sunčev sistem putuje oko središta galaksije Mlečni put prelazeći neverovatnih 249 kilometara u sekundi. Poređenja radi, najbrži meci pređu kilometar i po u sekundi.
[Izvor slike na 4. strani]
Mlečni put: NASA/JPL/Caltech
[Izvor slike na 5. strani]
Zemlja: Based on NASA/Visible Earth imagery