Gojaznost dece — kako rešiti problem?

GOJAZNOST dece je u mnogim zemljama dostigla epidemijske razmere. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, širom sveta 22 miliona dece ispod pet godina ima prekomernu telesnu težinu.

Istraživanje sprovedeno u Španiji otkrilo je da svako treće dete ima prekomernu težinu ili je gojazno. Za samo deset godina (1985-1995) u Australiji je utrostručen broj gojazne dece. U Sjedinjenim Državama se u poslednje tri decenije broj gojazne dece između 6 i 11 godina povećao više od tri puta.

Gojaznost kod dece takođe je raširena i u zemljama u razvoju. Prema Međunarodnoj operativnoj grupi za gojaznost, u nekim delovima Afrike više dece je gojazno nego neishranjeno. Meksiko se 2007. našao na drugom mestu u svetu po gojaznosti dece, odmah iza Sjedinjenih Država. Smatra se da je samo u glavnom gradu Meksika 70 posto dece i tinejdžera prekomerno uhranjeno ili gojazno. Dečji hirurg dr Fransisko Gonzales upozorava da je ovo možda „prva generacija koja će umreti pre svojih roditelja zbog posledica gojaznosti“.

Koje su posledice? Između ostalog, to su dijabetes, visok krvni pritisak i srčana oboljenja. Nekada se smatralo da ovi zdravstveni problemi uglavnom pogađaju odrasle. Prema Medicinskom institutu u Sjedinjenim Državama, 30 posto dečaka i 40 posto devojčica koji su 2000. rođeni u toj zemlji u opasnosti su da će nekada u životu oboleti od dijabetesa tipa 2 koji je povezan s gojaznošću.

Istraživanja ukazuju na jedan zabrinjavajući trend među decom. Sve veća gojaznost vodi do sve učestalije pojave visokog krvnog pritiska. „Ako se rastuća tendencija ka visokom krvnom pritisku ne spreči, to bi moglo voditi do ekspanzije broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti kod mladih i odraslih“, upozorava dr Rebeka Din-Zitham s Medicinskog fakulteta Morhaus u Atlanti, u Džordžiji.

Uzroci gojaznosti

Šta je uzrok ove globalne epidemije gojaznosti dece? Premda postoje nasledne predispozicije, alarmantan porast u poslednjim decenijama pokazuje da genetski faktori nisu jedini uzrok. Stiven O’Rahili, profesor kliničke biohemije i medicine na Kembričkom univerzitetu u Engleskoj, izjavio je: „Genetski faktori ne objašnjavaju rastući problem gojaznosti. Naši geni se nisu mogli promeniti za 30 godina.“

Govoreći o uzrocima gojaznosti, Klinika Mejo iz Sjedinjenih Država izveštava: „Iako u izvesnoj meri geni i hormoni mogu uticati na pojavu gojaznosti, većina dece ima višak kilograma zato što previše jede a premalo vežba.“ Razmotrimo dva primera koja ilustruju današnje izmenjene navike ishrane.

Kao prvo, s obzirom na to da zaposleni roditelji imaju sve manje vremena i snage za pripremanje obroka, brza hrana postaje  pravilo a ne izuzetak. Restorani brze hrane niču širom sveta. Jedno istraživanje je pokazalo da skoro trećina dece u Sjedinjenim Državama uzrasta između 4 i 19 godina svakodnevno jede brzu hranu. Takva hrana obično sadrži visok procenat šećera i masti i servira se u preterano velikim porcijama.

Kao drugo, bezalkoholni napici gotovo da su zamenili mleko i vodu. Na primer, Meksikanci godišnje troše više na bezalkoholne napitke, naročito kolu, nego na deset osnovnih namirnica zajedno. Prema knjizi Overcoming Childhood Obesity, osoba koja konzumira svega 600 mililitara bezalkoholnih napitaka na dan može se ugojiti i do 11 kilograma godišnje!

Što se tiče smanjene fizičke aktivnosti, jedna studija koju je sproveo Univerzitet u Glazgovu u Škotskoj otkrila je da je trogodišnje dete u proseku „u manjoj ili većoj meri fizički aktivno“ samo 20 minuta dnevno. Govoreći o toj studiji, dr Džejms Hil, profesor pedijatrije i medicine na Univerzitetu Kolorado, rekao je: „Sedelački život koji je sve više zastupljen među decom u [Velikoj Britaniji] nije retkost i može se videti u većini zemalja širom sveta.“

Kako rešiti problem?

Nutricionisti ne preporučuju strogu dijetu jer to može štetno uticati na razvoj i zdravlje deteta. Umesto toga, Klinika Mejo kaže: „Jedan od najboljih načina da se vaša deca izbore s viškom kilograma jeste da se poboljša ishrana i da se cela porodica više bavi fizičkom aktivnošću.“ (Videti propratni okvir.)

Neka vaša porodica bude odlučna da neguje zdrave navike. Ako to činite, to će ostati način života vaše dece i kada odrastu.

[Okvir/Slika na 28. strani]

ŠTA RODITELJI MOGU UČINITI?

1. Kupujte i servirajte više voća i povrća nego gotovih jela.

2. Ograničite konzumiranje bezalkoholnih napitaka i gaziranih pića, kao i visokokaloričnih zaslađenih grickalica. Umesto toga, ponudite vodu ili mleko s malim procentom mlečne masti i zdrave grickalice.

3. Koristite metode pripremanja hrane koje zahtevaju manje masnoće. Umesto prženja praktikujte kuvanje na pari, pečenje u rerni i na žaru.

4. Poslužujte manje porcije.

5. Ne koristite hranu kao nagradu ili podmićivanje.

6. Ne dozvolite deci da preskaču doručak jer to može voditi do prejedanja kasnije u toku dana.

7. Jedite za stolom. Ako jedete ispred televizora ili kompjutera, više ćete pojesti i nećete imati osećaj kada je dosta.

8. Podstičite decu da se bave fizičkim aktivnostima kao što su vožnja bicikla, igranje loptom i preskakanje konopca.

9. Ograničite vreme koje deca provode u gledanju televizije, korišćenju kompjutera ili igranju video-igrica.

10. Planirajte porodične izlete kao što su poseta zoološkom vrtu, odlazak na plivanje ili igranje u parku.

11. Odredite koje će kućne poslove deca obavljati.

12. Budite primer u zdravoj ishrani i vežbanju.

[Izvor]

Izvori: Nacionalni institut za zdravlje i Klinika Mejo