Moja mala ružičasta knjiga

Ispričala Sintija Njuel

KADA mi je bilo sedam godina, u školskom autobusu u Šrivportu, u Luizijani, jedna devojčica mi je ponudila malu ružičastu knjigu s naslovom Slušati Velikog Učitelja. Rekla mi je da knjiga može biti moja za 50 centi. Tako je došla kod mene kući i zajedno smo izbrojale novac.

Jako sam volela tu knjigu. Ubrzo nakon što sam je dobila, razbolela sam se i morala sam da budem smeštena u bolnicu. Da bi me utešili, članovi porodice su mi čitali moju omiljenu knjigu. Međutim, kako sam odrastala sve manje sam je čitala, pošto je namenjena uglavnom za decu. Ta knjiga mi je pružila važne pouke, ali sam želela da saznam više. Odlučila sam da svake nedelje prisustvujem religioznoj službi različitih crkvi kako bih dobila odgovore na svoja biblijska pitanja. Međutim, nisam pronašla zadovoljavajuće odgovore.

U vreme kada sam išla u srednju školu, religija mi nije više bila toliko važna, iako sam i dalje jako želela da saznam više o Bibliji i redovno sam je čitala. Jednog dana sam primetila da jedna učenica nije učestvovala u polaganju patriotske zakletve. Pitala sam je zašto ne učestvuje, a ona je rekla: „Pošto sam već obećala Jehovi da ću mu verno služiti, kako onda to mogu obećati i državi?“ To je zvučalo zaista logično. ’Ali ko je Jehova?‘, pitala sam se.

Na svako pitanje koje sam joj postavila, odgovorila mi je na temelju Biblije. Pitala sam se: ’Kako sve to zna? Isto smo godište, a ona ipak toliko toga zna o Bibliji!‘ Objasnila mi je: „Poučavam se o Bibliji u Dvorani Kraljevstva.“ Odmah sam prihvatila njen poziv da prisustvujem sastanku Jehovinih svedoka te nedelje. Iako sam ranije odlazila u sve crkve u gradu, nekako sam propustila da odem u Dvoranu Kraljevstva Jehovinih svedoka. Te nedelje sam shvatila da sam pronašla mesto gde se naučava biblijska istina.

Nakon sastanka, otišla sam do pulta s literaturom, i na poslednjoj polici ugledala svoju omiljenu knjigu! Prošlo je deset godina nakon što sam je dobila od devojčice spomenute na početku, tako da sam zaboravila ko mi ju je dao. Ali, sada sam se setila te devojčice. Bila je to Nensi —  devojka koja me je pozvala na taj sastanak!

Nakon toga, svake sedmice sam proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima i brzo sam duhovno napredovala. Mnogo toga sam već naučila iz svoje male ružičaste knjige, tako da mi je ono što sam saznavala iz Biblije bilo potpuno logično. Uskoro sam predala svoj život Jehovi Bogu i krstila se 1985, kada sam imala 18 godina. U međuvremenu, Nensi se preselila  na Floridu i mi smo izgubile svaki kontakt.

Nekoliko godina kasnije, udala sam se za Drua. Godine 1991, u jednom gradiću na istoku Teksasa, počela sam s mužem da služim kao pionir, provodeći dosta vremena u službi propovedanja. Ali šta se za to vreme dešavalo s Nensi? Nisam imala nikakvu informaciju o njoj. Međutim, jedne večeri dok sam čitala Stražarsku kulu od 1. decembra 1992, uzviknula sam: „Evo Nensi! Pronašla sam je!“ Bila je na fotografiji tadašnjeg razreda Galada — biblijske škole Jehovinih svedoka za misionare. Njen muž, Nik Simoneli, i ona poslati su u Ekvador da služe kao misionari.

Godine 2006, muž i ja smo podneli molbu da služimo kao dobrovoljci na međunarodnim građevinskim projektima Jehovinih svedoka. Bili smo oduševljeni kada smo saznali da će naš prvi takav projekat biti proširenje podružnice Jehovinih svedoka u Ekvadoru. Mog prvog dana u ekvadorskoj podružnici ugledala sam Nensi. Desilo se da je baš taj dan došla u podružnicu. Srdačno smo se zagrlile. Bile smo ponovo zajedno — 32 godine nakon što mi je dala malu ružičastu knjigu! Veoma sam zahvalna Jehovi za tu knjigu i za devojčicu koja mi ju je ponudila!

[Okvir/Slike na 23. strani]

ONE SU UTICALE NA ŽIVOTE MILIONA LJUDI

Nakon 32 godine štampanja knjige Slušati Velikog Učitelja, 2003. izdato je jedno revidirano izdanje pod nazivom Uči od Velikog Učitelja. Do danas su ove knjige, koje govore o Isusovim učenjima, štampane u više od 65 miliona primeraka na preko 100 jezika. I vi možete dobiti knjigu Uči od Velikog Učitelja od Jehovinih svedoka iz vašeg kraja.

[Slike na 23. strani]

Umetnute slike: Kada smo se poznavale kao devojčice

Sintija

Nensi

Godinama kasnije, u ekvadorskoj podružnici