Velika naučna misterija odgonetnuta

POKRENI

Velika naučna misterija odgonetnuta

DOK su 1901. istraživali olupinu broda nadomak grčkog ostrva Antikitera, ronioci su pronašli pravo blago. Ispostavilo se da je to bio drevni rimski trgovački brod koji je između ostalog prevozio mermerne i bronzane statue i srebrni novac iz Pergama. Na osnovu tih novčića, istraživači su procenili da je brod, koji je verovatno plovio za Rim, potonuo između 85. i 60. godine pre n. e.

Od svog otkrića, ovi artefakti se čuvaju u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini, u Grčkoj. Međutim, ni statue ni novčići nisu bili razlog zbog kog su istraživači došli u ovaj muzej 2005. Njihovu pažnju zaokupila je bronzana sprava koja se prvobitno nalazila u drvenom sanduku veličine kutije za cipele. Taj uređaj, poznat kao mehanizam Antikitera, opovrgao je dotadašnje pretpostavke o naučnim dostignućima ranih civilizacija. Za njega je rečeno da je „najkomplikovaniji poznati mehanizam starog sveta“.

O čemu je reč? I zašto je toliko značajan?

Misteriozni predmet

Kada je sanduk izvađen s morskog dna, sprava koja se nalazila u njemu bila je prilično zarđala i prekrivena naslagama školjki. Nakon skoro 2 000 godina u moru, podsećala je na stenu zelenkaste boje. Budući da je sva pažnja bila usmerena na statue, ovaj misteriozni predmet u početku jedva da je bio primećen.

Kada ga je jedan grčki arheolog ispitao 1902, njegov mehanizam je bio u delovima. Sastojao se od zupčanika različite veličine, s precizno zasečenim trouglastim zupcima. Naprava je podsećala na sat, ali pošto se verovalo da se satni mehanizam naširoko koristio tek poslednjih 700 godina, ta pretpostavka je odbačena.

Jedan članak o mehanizmu Antikitera objašnjava da se „ne slažu svi istoričari s verovanjem da su [Grci pre nekih 2 000 godina] posedovali naučno precizne zupčanike — one koji su se pravili od metala i zajedno sačinjavali složen ’zupčani mehanizam‘ koji je vršio prenos po sistemu poluge“. I pored toga, smatralo se da je ovaj uređaj neka vrsta astrolaba, instrumenta koji se obično koristio za određivanje geografske širine na osnovu položaja nebeskih tela.

Pa ipak, mnogi tvrde da su takvi zupčanici jednostavno previše složeni za predmet koji je star 2 000 godina. Zato su zaključili da se prvobitno nije nalazio na brodu koji je potonuo. S druge strane, jedan izučavalac je pretpostavljao da bi taj predmet mogla biti čuvena Arhimedova sfera. Taj uređaj je opisao Ciceron u prvom veku pre n. e. kao neku vrstu planetarijuma — mehanički model koji u malome prikazuje kretanje sunca, meseca i pet planeta vidljivih golim okom. Međutim, pošto nije bilo čvrstih dokaza u prilog nekoj drugoj teoriji, prevagnula je teorija o astrolabu.

Pogled izbliza

Godine 1958, ovaj mehanizam je proučio Derek de Sola Prajs, koji je najpre stekao diplomu fizičara a zatim postao i profesor istorije. On je verovao da su se pomoću ovog uređaja mogli odrediti prošli ili budući astronomski događaji, kao što je naredno pojavljivanje punog meseca. Razumeo je da su natpisi na brojčaniku predstavljali kalendarsku podelu na dane, mesece i znake zodijaka. Pretpostavljao je da su nekada postojale kazaljke koje su pokazivale položaj nebeskih tela u određenom trenutku.

Prajs je zaključio da je najveći zupčanik predstavljao kretanje sunca i da je jedan krug odgovarao jednoj solarnoj godini. Ako je drugi zupčanik, povezan s prvim, predstavljao kretanje meseca, onda je matematički odnos između broja zubaca ta dva zupčanika bio podešen u skladu s tadašnjim idejama drevnih Grka o kretanju meseca.

Godine 1971, Prajs je uradio rendgenski snimak mehanizma. Rezultati su potvrdili njegovu teoriju. Uređaj je bio složen astronomski računar. Prajs je napravio skicu njegovih hipotetičkih funkcija i objavio je svoja otkrića 1974. Napisao je: „Ne postoji ništa nalik ovom instrumentu... Na osnovu svega što znamo o nauci i tehnici helenističkog doba trebalo bi da zaključimo da ovakav uređaj ne može postojati.“ U to vreme, Prajsov rad nije dobio zasluženo priznanje. Međutim, drugi su nastavili njegova istraživanja.

Najnovija saznanja

Godine 2005, tim istraživača pomenutih u uvodu ispitao je ovaj mehanizam koristeći najsavremeniji vid skeniranja kompjuterskom tomografijom kako bi dobio trodimenzionalne rendgenske snimke visoke rezolucije. Zahvaljujući tim ispitivanjima došlo se do novih saznanja o funkcionisanju ovog mehanizma. Kada bi se povukla ručica, najmanje 30 međusobno povezanih zupčanika pokrenulo bi tri brojčanika na prednjoj i zadnjoj strani sanduka. Na taj način su se mogli predvideti astronomski ciklusi, kao što su pomračenja, u odnosu na Olimpijske i druge Panhelenske igre koje su se održavale svake četvrte godine. Te igre su obično služile kao osnova za merenje vremena.

Zašto su te informacije bile toliko važne? Iz više razloga. Astronomija je bila važna drevnim narodima zbog toga što su se na osnovu sunca i meseca pravili kalendari po kojima su poljoprivrednici znali kada je vreme za setvu. Moreplovci su koristili zvezde za navigaciju. Mnogi elementi grčkog društva bili su tesno povezani sa astronomskim pojavama. A postoji još jedan razlog zbog kog su te informacije bile značajne.

„Predviđanje pomračenja bilo je veoma važno za drevne Vavilonce jer su ih smatrali lošim predznakom“, napisao je Martin Alen, koji je učestvovao u Projektu za istraživanje mehanizma Antikitera. „Zaista se ovaj mehanizam mogao smatrati političkim sredstvom koje su vlasti koristile kako bi držale u podložnosti svoje podanike. Čak se pretpostavlja da se o ovim mehanizmima tako malo zna zbog toga što su čuvani kao vojna ili politička tajna.“

U svakom slučaju, ovaj mehanizam je dokaz da su drevna grčka astronomija i matematika, koje su se većim delom temeljile na dugoj vavilonskoj tradiciji, bile mnogo naprednije nego što možemo da zamislimo. Časopis Nature opisuje to na sledeći način: „Drevni mehanizam Antikitera ne samo što ruši ranije pretpostavke o tehnološkom napretku kroz vekove već nam pruža nova saznanja o samoj istoriji.“

[Okvir na 26. strani]

KO JE KONSTRUKTOR?

Mehanizam Antikitera sigurno nije jedina naprava te vrste. „Ne nazire se nijedna greška“, piše Martin Alen. „Svi delovi mehanizma imaju svoju namenu. Nema suvišnih rupa niti tragova obrade metala koji bi ukazivali na to da je zanatlija prepravljao svoj model dok je izrađivao ovaj mehanizam. To nas vodi do zaključka da je on pre toga izradio još mnogo takvih uređaja.“ Dakle, ko je konstruktor? I šta se desilo s drugim njegovim tvorevinama?

Najnovijim istraživanjima odgonetnuti su nazivi meseci na brojčaniku koji se koristio za predviđanje pomračenja. Nazivi su korintskog porekla. Istraživači su na osnovu toga zaključili da je ovaj uređaj napravljen i korišćen samo u određenim kulturnim krugovima. Naučni časopis Nature navodi: „Najverovatnije su ga koristili stanovnici korintskih kolonija u severozapadnoj Grčkoj ili u Sirakuzi na Siciliji. Ako je ovo drugo slučaj, to bi moglo značiti da upotreba ovog uređaja seže do Arhimedovog vremena.“

Zašto nije opstalo više sličnih uređaja? „Bronza je skupocen metal vrlo pogodan za reciklažu“, piše Alen. „Zato su bronzani predmeti iz starog doba vrlo retki. Zapravo, mnogi istorijski značajni predmeti od bronze pronađeni su pod vodom, gde su bili nepristupačni onima koji bi ih preradili.“ Jedan istraživač kaže: „Imamo samo ovaj [primerak] jer je bio van domašaja ljudi koji su prerađivali metal.“

[Dijagram/Slike na 25. strani]

Rekonstrukcija unutrašnjosti mehanizma Antikitera

1. Brojčanik na prednjoj strani pokazuje mesečeve mene i položaj sunca i meseca. Takođe prikazuje podelu na dane i mesece prema solarnom kalendaru i kretanje sunca (i vidljivih planeta) u odnosu na sazvežđa zodijaka

2. Gornji brojčanik na zadnjoj strani pokazuje odnos između lunarnih meseci, solarnih godina i vremena održavanja Panhelenskih igara

3. Donji brojčanik na zadnjoj strani pokazuje pomračenja sunca i meseca

[Slike]

Prednja strana

Zadnja strana

[Izvor]

[Slika na 26. strani]

Mogući izgled spoljašnjosti zadnje ploče

[Izvor]

[Izvor slike na 24. strani]

PROBUDITE SE!