Čovek koji je sastavio kartu sveta

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BELGIJE

Početkom 1544. godine, Gerardus Merkator se našao u hladnoj, mračnoj zatvorskoj ćeliji. Bio je gotovo siguran da će umreti. Zašto se to dogodilo najistaknutijem kartografu XVI veka? Da bismo otkrili razlog, osmotrimo pobliže njegov život i vreme u kom je živeo.

MERKATOR je rođen 1512. godine u Rupelmondeu, maloj luci blizu Antverpena, u Belgiji. Obrazovanje je stekao na univerzitetu u Luvenu. Nakon diplomiranja, izučavao je Aristotelova učenja, ali ubrzo je počelo da ga muči to što ih nije mogao uskladiti sa učenjima Biblije. Merkator je napisao: „Kada sam shvatio da se Mojsijev zapis o postanku sveta umnogome razlikuje od učenja Aristotela i ostalih filozofa, u meni su se razvile sumnje u pouzdanost filozofa uopšte i počeo sam da istražujem tajne prirode.“

Pošto nije želeo da postane filozof, Merkator je napustio studije. Međutim, potraga za dokazima koji potvrđuju biblijski izveštaj o stvaranju zaokupljala je njegovu pažnju do kraja života.

Okretanje geografiji

Godine 1534, Merkator je počeo da studira matematiku, astronomiju i geografiju kod matematičara Geme Frizijusa. Pored toga, naučio je i veštinu graviranja, verovatno od Gaspara van der Hajdena, gravera i izrađivača globusa. Početkom XVI veka, kartografi su koristili nezgrapna gotička slova, ili crno pismo, zbog čega nije moglo stati mnogo podataka na kartama. Međutim, Merkator je uveo novi oblik kosog pisanja koji je potekao iz Italije, nazvan italik, i on se pokazao korisnim u pravljenju mapa.

Zajedno sa Frizijusom i Van der Hajdenom Merkator je 1536. radio na graviranju pri izradi Zemljinog globusa. Njegov odličan kurzivan rukopis doprineo je uspehu tog projekta. Prema Nikolasu Krejnu, savremenom Merkatorovom biografu, drugi kartograf bi „za označavanje 50 lokacija u Americi morao koristiti zidnu mapu čija je širina jednaka visini čoveka, dok je Merkator uspeo da unese 60 mesta na sferi prečnika dve šake!“

Kartograf je rođen

Do 1537, Merkator je dovršio prvi samostalni projekat — kartu Svete zemlje, kako bi omogućio „bolje razumevanje Starog i Novog zaveta“. U XVI veku, karte Svete zemlje bile su prilično netačne, a neke  su sadržavale manje od 30 imena mesta — i mnoga od njih su bila pogrešno ucrtana. Međutim, na Merkatorovoj mapi je bilo označeno više od 400 mesta! Osim toga, na njoj je prikazan pravac kojim su Izraelci išli tokom svog putovanja kroz pustinju nakon izlaska iz Egipta. Zbog svoje tačnosti, ova mapa je bila veoma cenjena među Merkatorovim savremenicima.

Podstaknut svojim uspehom, Merkator je 1538. objavio kartu sveta. Do tada su kartografi malo toga znali o Severnoj Americi, nazivajući je nepoznatom dalekom zemljom. Iako je geografsko ime „Amerika“ već postojalo, Merkator je bio prvi koji je upotrebio to ime za Severnu i Južnu Ameriku.

Merkator je živeo u vreme kada su se istraživali svetski okeani i otkrivale mnoge nove zemlje. Pošto su od moreplovaca dobijali protivrečne podatke, posao kartografa je bio gotovo neizvodljiv, jer su morali da nagađaju o podacima koji su nedostajali. Pa ipak, Merkator je 1541. ostvario svoj cilj napravivši „mapu sveta koja je bila potpunija od svih koje su do tada izrađene“.

Optužen za jeres

U Luvenu, gde je Merkator živeo, bilo je mnogo luterana. Do 1536, bio je simpatizer luteranstva, a izgleda da je njegova žena kasnije postala član te religije. U februaru 1544, Merkator je bio uhapšen zajedno s još 42 stanovnika Luvena pod optužbom da je pisao „sumnjiva pisma“. Međutim, moguće je da je objavljivanje njegove mape Svete zemlje izazvalo sumnju Tapera i Latomusa, dvojice teologa sa univerziteta u Luvenu. Obojica su vodila  suđenje prevodiocu Biblije Vilijamu Tindejlu, koji je bio pogubljen u Belgiji 1536. Možda su Taper i Latomus bili zabrinuti da će Merkatorova mapa Svete zemlje, poput Tindejlovog prevoda Biblije, podstaći ljude da čitaju Bibliju. Šta god da je bio razlog, Merkator je bio zatvoren u zamku u Rupelmondeu, svom rodnom gradu.

Antoaneta van Rusmels, jedna od onih kojima se sudilo, posvedočila je da Merkator nikad nije bio prisutan kada su protestanti čitali Bibliju u grupama. Međutim, pošto je ona posećivala takva okupljanja, živa je sahranjena da bi polako umrla od gušenja. Nakon sedam meseci zatvora Merkator je bio oslobođen, ali sva njegova imovina je bila zaplenjena. Godine 1552. preselio se u Duisburg, u Nemačkoj, gde je religiozna klima bila tolerantnija.

Prvi atlas

Merkator je nastavio da brani biblijski izveštaj o stvaranju. Veći deo svog života posvetio je pravljenju sinteze ili pregleda svega što je stvoreno „na nebu i na zemlji, od početka stvaranja do danas“, kao što je sam rekao. Taj rad je sadržavao i hronološke i geografske podatke.

Merkator je 1569. godine objavio listu najznačajnijih istorijskih događaja od stvaranja sveta pa nadalje — prvi deo njegove sinteze pod nazivom Hronologija. Njegov cilj je bio da pomogne čitaocima da razumeju svoje mesto u istoriji i struji vremena. Međutim, pošto je Merkator u svoju knjigu uključio i Luterov protest protiv indulgencija iz 1517, Hronologija se našla u indeksu zabranjenih knjiga Katoličke crkve.

 Tokom narednih godina, Merkator je posvetio mnogo vremena crtanju i graviranju ploča za izradu mape za svoju novu geografiju. Doživeo je moždani udar 1590. zbog čega je izgubio moć govora a leva strana tela mu je bila oduzeta. Zato mu je bilo veoma teško da nastavi s radom. Ipak, bio je odlučan da dovrši svoje delo, tako da je nastavio da radi sve do svoje smrti 1594. u 82. godini. Merkatorov sin Rumold dovršio je pet nedovršenih mapa. Celokupna zbirka Merkatorovih mapa izdata je 1595. To je bila prva zbirka mapa koja je nosila ime atlas.

U Merkatorovom Atlasu nalazila se i studija o prvom poglavlju Postanka u kom je odbranjena verodostojnost Božje Reči nasuprot gledištima filozofa. Merkator je to delo nazvao ’ciljem sveg svog rada‘.

’Najistaknutiji geograf našeg vremena‘

Prošireno izdanje Atlasa, koje je objavio Jodokus Hondije 1606, bilo je štampano na mnogim jezicima i postalo je bestseler. Abraham Ortel, kartograf iz XVI veka, veličao je Merkatora kao „najistaknutijeg geografa našeg vremena“. Nedavno je pisac Nikolas Krejn opisao Merkatora kao „čoveka koji je napravio kartu sveta“.

Merkatorova zaostavština još uvek utiče na naš svakodnevni život. Na primer, svaki put kada pogledamo u atlas ili uključimo sistem za globalno pozicioniranje, mi izvlačimo korist iz napornog rada Merkatora, izuzetnog čoveka koji je ceo svoj život pokušavao da sazna svoje mesto u Božjim stvaralačkim delima.

[Okvir na 21. strani]

MERKATOR — MARLJIV IZUČAVALAC BIBLIJE

Merkator je verovao da će zemlja postati mesto pravde, mira i blagostanja. Napisao je jedno neobjavljeno objašnjenje poglavlja 1-11 poslanice Rimljanima, u kom je opovrgnuo kalvinističku doktrinu o predodređenosti. Takođe, zanimljivo je što se nije slagao s Martinom Luterom i što je tvrdio da su osim vere za spasenje neophodna i dela. U jednom pismu je napisao da greh „nije posledica uticaja planeta [astrologije] niti bilo koje prirodne sklonosti koju je Bog stvorio, već da je rezultat čovekove slobodne volje“. Odbacio je rimokatoličku dogmu o transsupstancijaciji, tvrdeći da Isusove reči „ovo je moje telo“ ne treba tumačiti doslovno već simbolično.

[Okvir/Slika na 22. strani]

MERKATOROVA PROJEKCIJA

Da li ste ikada pokušali da izravnate koru pomorandže? Naravno, to se ne može uraditi a da se ona ne izobliči. Taj primer ilustruje problem s kojim se susreću kartografi — kako predstaviti zemaljsku kuglu na ravnoj površini. Merkator je rešio problem pomoću sistema koji je danas poznat kao Merkatorova projekcija. U ovom postupku, linije koje označavaju stepene geografske širine od ekvatora ka polovima nalaze se na srazmernoj udaljenosti. Premda ovakvim pristupom nisu realno prikazane razdaljine i veličine (naročito prema severu i jugu), to je bio značajan napredak u kartografiji. Merkatorova zidna mapa sveta iz 1569. bila je remek-delo koje je umnogome doprinelo njegovoj slavi kao kartografa. Zapravo, njegova projekcija se još uvek koristi u mapama okeana i u savremenom sistemu za globalno pozicioniranje.

[Slika]

Merkatorova projekcija može se uporediti s razvijenim valjkom na koji je preslikana Zemlja

[Slika na 20. strani]

Na Merkatorovoj mapi Svete zemlje iz 1537. označeno je više od 400 mesta

[Slika na stranama 20, 21]

Merkatorova mapa sveta, 1538.

Reč „AMERI CAE“ nalazi se na oba američka kontinenta

[Izvor slike na 19. strani]

Antwerpen, Stedelijk Prentenkabinet

[Izvor slike na 20. strani]

Obe karte: From the American Geographical Society Library, University of Wisconsin-Milwaukee Libraries