Kada su divovi tumarali Evropom

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

DOK je 1932. grupa radnika za izgradnju puteva kopala nedaleko od Koloseuma u Rimu, jedan od njih je udario u tvrd predmet. Ispostavilo se da su to bile kljova i lobanja slona. Ovo otkriće nije usamljen slučaj. Tokom godina, oko 140 fosilnih ostataka pronađeno je u Rimu i njegovoj okolini, a prvo zvanično otkriće datira iz 17. veka.

Smatralo se da su to bile kosti slonova koji su uvezeni u drevni Rim ili koje je kartaginski general Hanibal doveo u Italiju. Sveštenik i profesor prirodnih nauka iz Viterba, Đovani B. Pjančani, osporio je te pretpostavke u 19. veku. Budući da je većina kostiju pronađena u  aluvijalnim nanosima, on je zaključio da su one od životinja koje su uginule na jednom mestu a potom ih je poplava prenela negde drugde.

Mnogi fosili slonova koji su pronađeni u Italiji ne pripadaju istoj vrsti kao današnji slonovi. Zapravo, oni potiču od izumrle vrste koja se naziva Elephas antiquus, to jest antički slon. (Videti stranu 15.) Ta stvorenja su imala gotovo prave kljove i dostizala su visinu od oko pet metara u plećima, što znači da su bila oko dva metra viša od današnjih slonova.

Koliko je ta vrsta bila rasprostranjena? Fosilni zapis ukazuje da su oni nekada tumarali Evropom i britanskim ostrvima, kao i njihovi bliski srodnici mamuti. Štaviše, fosili slonova nisu samo pronalaženi zasebno već i u fosilnim nalazištima koja sadrže ostatke različitih vrsta, od kojih su neke bile prirodni neprijatelji.

Od majmuna do mamuta

Na osnovu fosila pronađenih u Laciju, području u centralnom delu Italije u kom se nalazi Rim, može se zaključiti da je tamo nekada vladala klima slična afričkoj, jer su tu živeli nilski konji, gazele i čak velike mačke. Zapravo, fosili jedne takve mačke, koja je nazvana „leopard iz Monte Sakra“, pronađeni su u srcu Rima. U nalazištu Poledrara van grada, iskopano je više od 9 000 fosilnih ostataka, među kojima su bile brojne vrste životinja: antički  slon, bizon, jelen, bezrepi magot (vrsta majmuna), nosorog i evropski bivo, to jest tur — vrsta goveda koje je istrebljeno pre otprilike četiri veka. U tamošnjem muzeju nalazi se staza s koje posetioci mogu posmatrati fosile upravo na mestu gde su pronađeni. (Videti stranu 16.)

U pećini blizu Palerma na Siciliji pronađeno je na tone ostataka, uključujući i fosilizovane kosti jelena, goveda, slonova i nilskih konja različite starosti — čak i jedno nerođeno mladunče. Štaviše, 20 tona fosila našlo se na tržištu u roku od šest meseci nakon što je nalazište otkriveno!

Paleontolog Manson Valentajn otkrio je u južnoj Engleskoj fosilna nalazišta s velikom količinom izlomljenih kostiju mnogih od pomenutih vrsta životinja, kao i hijena i polarnih medveda. Otkuda ta velika fosilna nalazišta na tako različitim lokacijama?

Neki istraživači smatraju da okolnosti pod kojima su te životinje uginule odgovaraju nekoj prirodnoj katastrofi. Šta god da je uzrokovalo to masovno istrebljenje, posledice su očigledne na širokom području koje obuhvata kopneni deo Evrope, britanska ostrva, Sibir i Aljasku.

Zahvaljujući fosilnom zapisu, možemo zamisliti svet koji je bio potpuno drugačiji od današnjeg. Na primer, ukoliko biste se vratili u daleku prošlost Italije, niko vam ne bi zamerio ako biste pomislili da se nalazite usred afričke divljine.

[Okvir na 17. strani]

ŠTA JE FOSIL?

Na prvi pogled fosil može izgledati kao obična kost. U stvari, fosil nastaje kao rezultat hemijske transformacije — fosilizacije — procesa koji se dešava pre nego što bi se ostaci uginulih životinja raspali.

Uobičajen oblik fosilizacije je mineralizacija. Tokom tog procesa prvobitna organska materija se, delimično ili u celini, pretvara u minerale koji su prisutni u vlažnim sedimentnim naslagama. Prema tome, da bi došlo do fosilizacije, neophodni su posebni uslovi u okruženju. Potrebno je da sedimentni sloj bude debeo, da ostaci budu trenutno zatrpani i da ne dođe do njihovog raspadanja. Pod normalnim okolnostima, ostaci životinja koje ne pojedu druge životinje raspadnu se pod uticajem bakterija, kao i mehaničkih i hemijskih faktora poput vetra i vode. Dakle, fosilizacija je veoma retka pojava.

[Okvir/Slika na 17. strani]

MAMUTI NA SEVERNOJ HEMISFERI

Fosilni zapis otkriva da su dlakavi mamuti nastanjivali široko područje koje obuhvata Aziju, Evropu i Severnu Ameriku. Izgleda da je u Evropi Italija bila najjužnija lokacija na kojoj su prebivali.

Otprilike veličine današnjih azijskih slonova, mamut je imao dlaku dugačku i do 50 centimetara, a mužjaci su imali duge zakrivljene kljove dugačke oko pet metara. Posebno velika količina mamutovih kljova otkrivena je u Sibiru — čak tolika da se od srednjeg veka izvozila u Kinu i Evropu.

[Izvor]

Photo courtesy of the Royal BC Museum

[Slika na stranama 16, 17]

Fosilno nalazište Poledrara

[Izvor]

Soprintendenza Archeologica di Roma

[Izvori slika na 15. strani]

Gore: Museo di Paleontologia dell’Università degli Studi “La Sapienza” di Roma; dole: © Comune di Roma - Sovraintendenza Beni Culturali (SBCAS; fald. 90, fasc. 4, n. inv. 19249)