U kakvom je stanju vaša štitasta žlezda?
U kakvom je stanju vaša štitasta žlezda?
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA
SARA je bila veoma potresena nakon što je izgubila bebu u ranoj trudnoći. Oko godinu dana kasnije, imala je još jedan spontani pobačaj. Išla je na više ispitivanja ali uzrok nije otkriven. U narednim godinama, počela je da dobija na težini iako je pazila na ishranu i redovno vežbala. Takođe su se javili grčevi u nogama i postala je veoma osetljiva na hladnoću. Na kraju su analize krvi i ultrazvuk štitaste žlezde otkrili da Sara boluje od Hašimoto tiroiditisa, što je možda prouzrokovalo spontane pobačaje. *
Poput većine ljudi, Sara nije obraćala posebnu pažnju na svoju štitastu žlezdu. Ali njeni zdravstveni problemi su pokazali koliko je ta žlezda važna.
Štitasta žlezda
Štitasta žlezda ili tiroida je mala žlezda koja po izgledu podseća na leptira s raširenim krilima. Nalazi se na prednjoj strani vrata, odmah ispod Adamove jabučice. Sastoji se iz dva režnja koji okružuju dušnik i teška je manje od 30 grama. Ona je deo endokrinog sistema koji sačinjavaju organi i tkiva u kojima se hormoni, hemijski prenosioci, proizvode i skladište, a potom izlučuju direktno u krvotok.
Ova žlezda se sastoji od brojnih folikula, to jest kesica ispunjenih gustom tečnošću u kojoj se nalaze tiroidni hormoni. Ti hormoni sadrže visoku koncentraciju joda. Zapravo, skoro 80 posto joda u celom telu nalazi se u tiroidi. Ishrana u kojoj nema dovoljno joda može dovesti do povećanja tiroide, to jest gušavosti. Kod male dece nedostatak joda može prouzrokovati smanjenu proizvodnju hormona i omesti fizički, mentalni i polni razvoj, što vodi do stanja koje se naziva kretenizam.
Uloga tiroidnih hormona
Štitasta žlezda luči hormone T3, RT3 (reverzni T3) i T4. * Hormon T4 se pretvara u T3 i RT3, što se uglavnom ne dešava u tiroidi već u drugim tkivima u telu. Prema tome, kada je organizmu potrebno više tiroidnih hormona, ova žlezda luči T4 u krvotok, odakle T4 i hormoni koji nastaju iz njega utiču na sve ćelije u telu.
Baš kao što papučica za gas kontroliše brzinu motora, tiroidni hormoni regulišu brzinu metabolizma — hemijskih procesa u ćelijama usled kojih nastaju energija i nova tkiva. Dakle, tiroidni hormoni utiču na normalan razvoj i obnovu tkiva, brzinu otkucaja srca, pospešuju proces stvaranja energije potrebne za rad mišića i održavanje telesne toplote.
Hormoni štitaste žlezde imaju i druge važne uloge. Na primer, oni pomažu jetri da iz krvotoka odstrani višak triglicerida i lipoproteina male gustine, poznatih kao „loš“ holesterol. Taj holesterol se usmerava do žuči a zatim se izbacuje iz organizma. S druge strane, ukoliko žlezda izlučuje premalo hormona, to može dovesti do povećanja „lošeg“ holesterola i smanjenja lipoproteina velike gustine, to jest „dobrog“ holesterola.
U organima za varenje, tiroidni hormoni ubrzavaju lučenje digestivnih sokova i takođe povećavaju ritmičku kontrakciju mišića (peristaltika). Zato višak tiroidnih hormona može voditi do ubrzane probave, a manjak do zatvora.
Šta upravlja štitastom žlezdom?
Aktivnošću tiroide upravlja deo mozga zvan hipotalamus. Kada su organizmu potrebni tiroidni hormoni, hipotalamus šalje signale obližnjoj hipofizi, koja se nalazi u donjem delu mozga, iznad nepca. Hipofiza zatim izlučuje u krvotok tireostimulišući hormon (TSH) da bi je podstakla da proizvodi hormone.
Zbog toga lekari na osnovu nivoa TSH i tiroidnih hormona mogu da ustanove da li štitasta žlezda pravilno funkcioniše. To je veoma važno jer se mogu pojaviti određeni problemi.
Znaci da nešto nije u redu
Poremećaj funkcije tiroide može biti posledica ishrane siromašne jodom, fizičkog ili mentalnog stresa, genetskih poremećaja, infekcija, nekog oboljenja (obično autoimunog), ili neželjenog dejstva različitih lekova. * Uvećana tiroida, to jest gušavost, može biti pokazatelj nekog poremećaja. U nekim slučajevima uvećana je cela žlezda ili se javljaju čvorići. Iako su te promene uglavnom dobroćudne, neophodno je redovno ići na lekarski pregled jer one mogu ukazivati i na ozbiljniju bolest, kao što je rak. *
Obolela tiroida obično proizvodi previše ili premalo hormona. Pojačana aktivnost naziva se hipertiroidizam, a smanjena hipotiroidizam. Oboljenje štitaste žlezde se može razvijati postepeno i neprimetno, tako da ga osoba može godinama imati a da to i ne zna. Kao i kod većine bolesti, što se pre postavi dijagnoza lečenje je uspešnije.
Najčešći poremećaji su Hašimoto tiroiditis i Grejvsova (Bazedovljeva) bolest. Oba oboljenja su autoimune prirode, što znači da imunološki sistem napada zdrave telesne ćelije kao da su strano tkivo. Hašimoto tiroiditis se šest puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca i obično prouzrokuje hipotiroidizam. Bazedovljeva bolest se osam puta češće javlja kod žena i dovodi do hipertiroidizma.
Premda postoje različita mišljenja o tome koliko često treba proveravati stanje štitaste žlezde, uglavnom se smatra da je kod novorođenčadi takav pregled veoma važan. (Videti okvir „Važan pregled novorođenčadi“.) Ukoliko se prilikom ispitivanja sumnja da je funkcija štitaste žlezde smanjena, vrše se analize da bi se videlo da li postoje antitela koja napadaju ćelije žlezde. S druge strane, ako nalazi ukazuju na pojačanu aktivnost tiroide, obično se radi scintigrafija, pregled pri kom se koristi radioaktivni jod, pod uslovom da pacijentkinja nije trudna i ne doji dete. Ako se otkriju čvorići, ponekad je potrebno uraditi biopsiju da bi se ustanovilo da li su kancerogeni.
Kada je lečenje neophodno
Lekovi mogu ublažiti simptome hipertiroidizma, kao što su ubrzan rad srca, podrhtavanje mišića i anksioznost. Drugi postupci lečenja podrazumevaju uklanjanje tiroidnih ćelija tako da žlezda proizvodi manje hormona. Ponekad je potrebno odstraniti štitastu žlezdu hirurškim putem.
Pacijentima koji imaju hipotiroidizam ili im je odstranjena štitasta žlezda lekari prepisuju dnevnu dozu hormona T4. Da bi ustanovio pravu dozu, lekar stalno prati kako pacijent reaguje na terapiju. U slučaju raka tiroide, primenjuju se različite metode — lekovi, hirurški zahvati, hemoterapija i lečenje radioaktivnim jodom.
Sara sada uzima hormon T4 pod nadzorom lekara, a nutricionistkinja joj je pomogla da se drži uravnoteženog načina ishrane. Rezultati su pozitivni. Kao što ljudi poput Sare znaju, štitasta žlezda jeste male veličine ali je od velikog značaja. Zato vodite računa o svojoj tiroidi — jedite zdravu hranu koja sadrži dovoljno joda, pokušajte da izbegavate hroničan stres i trudite se da sačuvate dobro zdravlje.
[Fusnote]
^ Iako se zbog smanjene aktivnosti štitaste žlezde mogu pojaviti komplikacije tokom trudnoće, većina žena koje imaju neko oboljenje štitaste žlezde rodi zdravo dete. Međutim, veoma je važno da majka prima hormonsku terapiju jer je u početku ona jedini izvor tiroidnih hormona za nerođeno dete.
^ T3 je trijodtironin, a T4 tiroksin. Cifre 3 i 4 označavaju broj atoma joda vezanih za hormon. Štitasta žlezda takođe proizvodi kalcitonin, hormon koji reguliše nivo kalcijuma u krvi.
^ Probudite se! ne zagovara neku konkretnu metodu lečenja. Ako sumnjate da imate poremećaj rada štitaste žlezde, obratite se lekaru koji ima iskustva u prevenciji i lečenju oboljenja štitaste žlezde.
^ Rizik od pojave raka je veći kod onih koji su ranije bili podvrgnuti lečenju glave ili vrata zračenjem, koji su već imali rak ili je neko u njihovoj porodici bolovao od raka tiroide.
[Istaknuti tekst na 27. strani]
Kao što papučica za gas kontroliše brzinu motora, tiroidni hormoni regulišu brzinu metabolizma
[Istaknuti tekst na 29. strani]
Oboljenje štitaste žlezde se može razvijati postepeno i neprimetno, tako da ga osoba može godinama imati a da to i ne zna
[Okvir/Slika na 28. strani]
UOBIČAJENI SIMPTOMI
Hipertiroidizam: drhtavica, gubitak težine, ubrzan rad srca, ubrzana probava, neredovne menstruacije, razdražljivost, anksioznost, promene raspoloženja, izražene očne jabučice, mišićna slabost, nesanica, tanka i lomljiva kosa. *
Hipotiroidizam: fizička i mentalna tromost, dobijanje na težini, opadanje kose, zatvor, izrazita osetljivost na hladnoću, neredovne menstruacije, depresija, promene u glasu (promuklost ili dubok glas), zaboravnost i umor.
[Fusnota]
^ Neki od ovih simptoma se javljaju i kod drugih oboljenja, zato se obratite lekaru ukoliko se ne osećate dobro.
[Okvir/Slika na 29. strani]
VAŽAN PREGLED NOVOROĐENČADI
Na osnovu analize nekoliko kapi krvi može se ustanoviti da li beba ima poremećaj u radu štitaste žlezde. Ako rezultati pokažu da postoji neki problem, lekari će odmah nešto preduzeti. Nedostatak tiroidnih hormona može dovesti do kretenizma, fizičke i mentalne zaostalosti deteta. Zbog toga se te analize obično vrše nekoliko dana posle rođenja.
[Okvir/Slika na 29. strani]
DA LI SE PRAVILNO HRANITE?
Pravilna ishrana može sprečiti poremećaje u radu štitaste žlezde. Na primer, da li koristite namirnice bogate jodom koji je neophodan za proizvodnju tiroidnih hormona? Morska riba i morski plodovi su odličan izvor tog važnog elementa. Količina joda u povrću i mesu zavisi od hemijskog sastava zemljišta. Da bi se nadoknadio njegov nedostatak u hrani, neke vlade propisuju da se jod dodaje kuhinjskoj soli.
Za štitastu žlezdu je važan i selen. On se u vrlo malim količinama nalazi u enzimu koji učestvuje u pretvaranju hormona T4 u hormon T3. Količina selena u povrću, mesu i mleku takođe zavisi od sastava zemljišta. Morski plodovi i brazilski orah su bogati selenom. Naravno, ako sumnjate da vaša štitasta žlezda ne funkcioniše pravilno, obratite se lekaru. Nemojte pokušavati da se sami lečite.
[Dijagram na 28. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Dušnik
Grkljan (Adamova jabučica)
Štitasta žlezda
Dušnik