Gledište Biblije

Da li treba da se plašimo mrtvih?

Pripadnici plemena Anang iz Nigerije veruju da duše umrlih koji nisu sahranjeni uz dužne počasti i priznanje mogu naneti nevolju, čak i smrt, članovima svoje porodice. U Kini takođe postoji verovanje da duše pokojnikâ koji nisu sahranjeni po običajima mogu napasti ili čak ubiti druge.

VEROVANJE da prilikom smrti postoji nešto što napušta telo — duša ili duh — vrlo je zastupljeno u mnogim kulturama širom sveta. Mnogi takođe veruju da duša ili duh mogu uticati na život članova porodice ili prijatelja.

Međutim, da li zaista postoji neki svestan deo čoveka koji nastavlja da živi i nakon smrti? I može li to „nešto“ nauditi živima? Kakvo je biblijsko gledište o tome?

Da li su mrtvi svesni?

Biblija kaže da mrtvi „nisu svesni ničega“. Takođe ih naziva „nemoćni mrtvaci“ (Propovednik 9:5; Isaija 26:14). U vezi s prvim čovekom Adamom, Božja Reč govori: „Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša“ (Postanak 2:7).

Zapazite da je Adam stvoren kao živa duša, to jest kao osoba. Prema Bibliji, Adamu nije data duša koja može živeti odvojeno od tela. Zato, kada je Adam zgrešio, on je umro. Postao je mrtva duša, jer Biblija kaže: „Duša koja greši, ona će umreti“ (Jezekilj 18:4). Svi smo nasledili greh, to jest nesavršenost od prvog čoveka Adama. Stoga, kada umremo, umire i naša duša (Rimljanima 5:12).

Kada Biblija govori o stanju mrtvih, ona ne koristi misteriozne izraze, već one koje možemo da razumemo, kao što je ’zaspati smrtnim snom‘ (Psalam 13:3). Isus je jednom prilikom rekao za dvanaestogodišnju devojčicu: „Nije umrla, nego spava.“ Ljudi su mu se „podsmevali jer su znali da je umrla“. Pa ipak, Biblija objašnjava da ju je Isus probudio iz smrtnog sna (Luka 8:51-54).

Nešto slično se dogodilo i kada je Lazar umro. Isus je rekao svojim učenicima da ’ide da ga probudi‘. Oni nisu razumeli šta je time mislio, pa im je „Isus otvoreno rekao: ’Lazar je umro‘“. Apostol Pavle je takođe govorio o ’onima koji su zaspali [umrli]‘ i rekao da će ih Bog u određeno vreme vratiti u život (Jovan 11:11-14; 1. Solunjanima 4:13-15, fusnota).

Zanimljivo je da Biblija nigde ne kaže da duša nastavlja da živi nakon smrti. Stoga nema razloga da se plašimo mrtvih. Od koga onda potiče rašireno verovanje da neki deo čoveka nastavlja da živi i nakon smrti? Šta se krije iza straha da mrtvi mogu nauditi živima?

Laž i prevara

Krive religije su odgovorne za širenje verovanja da prilikom smrti ljudi  zapravo ne umiru. Tokom rane istorije čovečanstva, učenje o besmrtnosti duše bilo je prihvaćeno širom sveta. Zbog toga su nakon smrti nekih vladara — na primer egipatskih faraona — ubijane i njihove sluge kako bi im služile u budućem životu.

Mnoge uznemiravaju, kako oni misle, duše ili duhovi umrlih. Oni su ubeđeni da ti napadi dolaze od duhova rođaka i drugih kojima nisu udovoljili. Međutim, kao što Sveto pismo jasno pokazuje, to nije istina. Takve napade prouzrokuju nevidljive duhovne sile zvane demoni, koji uživaju da muče i plaše ljude (Luka 9:37-43; Efešanima 6:11, 12).

Biblija kaže da je Satana „otac laži“ koji se „pretvara da je anđeo svetlosti“. On i njegovi demoni ’zavode ceo svet‘ (Jovan 8:44; 2. Korinćanima 11:14; Otkrivenje 12:9). Satana je taj koji stoji iza laži da je duša besmrtna i da može nauditi živima.

Međutim, oni koji veruju u Bibliju zaštićeni su od takvih laži. Oni su saznali istinu o Sataninim namerama da ljude obmane verovanjem da mrtvi mogu kontaktirati sa živima. Činjenica je da su ’živi svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega‘, kao što kaže Biblija (Propovednik 9:5). Zaista, u Božjoj Reči se nalazi istina o stanju mrtvih koja nas oslobađa! (Jovan 8:32)

DA LI STE SE PITALI?

◼ Da li su mrtvi svesni nečega? (Propovednik 9:5; Isaija 26:14)

◼ Odakle potiče rašireno verovanje da neki deo čoveka nastavlja da živi posle smrti? (Jovan 8:44)

◼ Gde možemo pronaći istinu o stanju mrtvih? (Jovan 8:32; 17:17)

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Zla duhovna stvorenja, a ne mrtvi, uživaju da muče ljude