Treba li se čuvati sunčevih zraka?

„Budući da ozonski omotač postaje sve tanji a ljudi širom sveta koriste svaku priliku da budu na suncu, rizik od pojave različitih oboljenja usled preteranog izlaganja ultraljubičastom zračenju izaziva sve veću zabrinutost zdravstvenih stručnjaka“ (DR LI DŽONG-VUK, BIVŠI GENERALNI DIREKTOR SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE)

MARTIN iz jedne severnoevropske zemlje ima svetlu put. Jednom prilikom je zaspao u senci suncobrana na italijanskoj plaži. Kada se probudio, primetio je da se senka pomerila i da njegove noge više nisu bele već jarkocrvene. „Morao sam smesta da odem u bolnicu“, objašnjava Martin. „Noge su mi bile ukočene i otečene, pa su izgledale kao dve kobasice. Naredna dva-tri dana imao sam užasne bolove. Nisam mogao da stojim niti da savijem noge. Koža na njima je bila toliko zategnuta da sam se plašio da će pući.“

Mnogi veruju da samo osobe svetle puti poput Martina treba da se čuvaju sunca. Međutim, iako tamnoputi ljudi ređe dobijaju opekotine, i oni mogu oboleti od raka kože. Kod njih se on često otkrije tek kad pređe u ozbiljniji stadijum. Druge opasnosti povezane s preteranim izlaganjem sunčevim zracima jesu oboljenja očiju i slabljenje imunološkog sistema — problemi koji se mogu javiti godinama kasnije.

Naravno, ultraljubičasto zračenje (UV) je uglavnom sve jače što smo bliže ekvatoru. Zato oni koji žive u tropskim i suptropskim oblastima, kao i oni koji putuju u te krajeve treba da preduzmu dodatne mere zaštite. Kao jedan od razloga navodi se sve veće oštećenje ozonskog omotača tokom nedavnih godina. Osmotrimo neke od mogućih opasnosti koje se javljaju usled preteranog izlaganja suncu.

Oštećenje oka

Vodeći uzrok slepila u svetu je katarakta, usled koje je vid izgubilo čak 15 miliona ljudi. Ona se javlja kada se proteini u očnom sočivu razdvoje i zamrse, pa se nagomilavaju pigmenti koji dovode do zamućenja sočiva. Katarakta je jedna od dugoročnih posledica izlaganja UV zračenju. Zapravo, procenjuje se da je do 20 procenata svih oblika katarakte prouzrokovano ili pogoršano dugotrajnim izlaganjem sunčevom zračenju.

Nažalost, na područjima u blizini ekvatora gde veliki broj ljudi ima kataraktu nalaze se zemlje u razvoju, u kojima je većina stanovništva vrlo siromašna. U Africi, Aziji, Srednjoj i Južnoj Americi, milioni siromašnih ljudi su slepi jer ne mogu da priušte operaciju katarakte.

Oštećenje kože

Širom sveta, trećina svih obolelih od raka ima rak kože. Svake godine se registruje oko 130 000 novih slučajeva melanoma,  najopasnijeg raka kože. Još dva do tri miliona ljudi oboli od drugih oblika raka kože, kao što su karcinom bazalnih ćelija i karcinom pločastih ćelija (skvamozni karcinom). Procenjuje se da svake godine oko 66 000 ljudi umre od raka kože. *

Kako sunčevi zraci oštećuju kožu? Najčešće i najpoznatije posledice kratkoročnog izlaganja suncu su crvenilo i opekotine. Propratne pojave mogu trajati nekoliko dana, ponekad uz pojavu plikova i ljuštenje kože.

Kada koža izgori, UV zračenje ubija većinu ćelija površinskog sloja i oštećuje njene dublje slojeve. Bilo koja promena boje kože usled izlaganja suncu ukazuje na neki oblik oštećenja. Rak se može javiti kada se ošteti DNK gena koji kontroliše stvaranje i deobu ćelija kože. Sunčevo zračenje takođe menja sastav kože i slabi njenu elastičnost. Zbog toga dolazi do bržeg nastanka bora, koža postaje mlitava i podložnija stvaranju modrica.

Oštećenje imunološkog sistema

Istraživanja su pokazala da kada koža upije previše UV zračenja, dolazi do ozbiljnog oštećenja određenih delova imunološkog sistema. To može oslabiti sposobnost organizma da se bori protiv nekih bolesti. Poznato je da čak i umereno izlaganje sunčevom zračenju može povećati rizik od dobijanja bakterijskih, gljivičnih, parazitskih i virusnih infekcija. Mnogi su primetili da im se zbog izlaganja suncu na licu često pojavljuje groznica, to jest herpes simpleks. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) stoji da jedna vrsta ultraljubičastog zračenja, poznata kao UVB, „izgleda smanjuje efikasnost imunološkog sistema — u slučaju herpes simpleksa, organizam više ne može da kontroliše virus koji ga izaziva, zbog čega uvek iznova dolazi do infekcije“.

Prema tome, kada se radi o raku, sunčevo zračenje može zadati istovremeno dva razorna udarca. Najpre direktno prouzrokuje oštećenje DNK, a zatim slabi prirodnu sposobnost imunološkog sistema da se izbori s tim oštećenjem.

Imajući sve ovo u vidu, bilo bi mudro da preduzmemo mere predostrožnosti da bismo se zaštitili od sunčevog zračenja. Tako možemo sačuvati svoje zdravlje, pa i sam život.

[Fusnota]

[Okvir na 11. strani]

KAKO DA SE ZAŠTITITE

◼ Ograničite vreme koje provodite na suncu od 10 do 16 časova, kada je ultraljubičasto zračenje najjače

◼ Potražite hladovinu

◼ Zaštitite ruke i noge laganom odećom gustog tkanja

◼ Nosite šešir sa širokim obodom da biste zaštitili oči, uši, lice i zadnji deo vrata

◼ Koristite kvalitetne sunčane naočare koje štite oči sa svih strana i pružaju 99-100% zaštitu od UVA i UVB zračenja, što će u velikoj meri smanjiti rizik od oštećenja očiju

◼ Upotrebljavajte i svaka dva sata nanosite deblji sloj kreme za sunčanje sa širokim spektrom dejstva i zaštitnim faktorom 15 i više

◼ Pošto kvarcne lampe i solarijumi koriste UV zračenje, koje može oštetiti kožu, SZO preporučuje da se ne koriste

◼ Posebno vodite računa o zaštiti beba i male dece jer je njihova koža naročito osetljiva

◼ Nikada nemojte zaspati na suncu

◼ Ako vam se na koži pojavi mladež, pega ili mrlja koja vas brine, obratite se lekaru