Zašto nismo hteli abortus

VIKTORIJA, o kojoj je bilo reči u uvodnom članku, rekla je svom dečku Bilu da neće abortirati. „Osećala sam da u sebi nosim život“, ispričala je ona. „Pošto sam shvatila da ne mogu da računam na Bilovu podršku tokom trudnoće, raskinula sam s njim.“

Bil je kasnije promenio mišljenje i zaprosio je Viktoriju. Pa ipak, u početku im je bilo veoma teško da brinu o svom tek rođenom sinčiću. „Bili smo bez automobila i novca, imali smo vrlo malo odeće i drugih stvari“, objasnila je Viktorija. „Bil je malo zarađivao i živeli smo u lošim uslovima,  ali prebrodili smo taj period.“

I drugi su se usled neplanirane trudnoće našli u teškoj situaciji. Pa ipak, nisu pomišljali na abortus. Šta im je pomoglo da ostanu pri svojoj odluci i uspešno izađu na kraj sa stresom koji donosi neplanirana, pa čak i neželjena trudnoća, i odgajanje deteta? Ključ za rešenje problema bila je primena mudrih načela iz Biblije.

Izbegavajte brzoplete odluke, napravite konkretne planove

U Bibliji se mudro kaže: „Zamisli marljivog čoveka sigurno donose korist, a ko je god brzoplet sigurno srlja u oskudicu“ (Poslovice 21:5).

Koni je već imala tri sina, od kojih je jedan bio dete s hendikepom. Pomisao na prinovu izgledala joj je zastrašujuće. „Nismo bili u mogućnosti da hranimo još jedna usta“, rekla je ona. „Zato smo razmišljali o abortusu.“ Pa ipak, Koni nije brzopleto donela odluku već se najpre poverila svojoj koleginici Kej. Ona joj je pomogla da shvati da u sebi nosi ljudski život, što je promenilo njen način razmišljanja.

Međutim, Koni je bila potrebna konkretna pomoć kako bi se pripremila za nove okolnosti. Kej joj je predložila da porazgovara s tetkom koja je živela u blizini. Koni je to i učinila, a njenoj tetki je bilo drago što može da pomogne. Pored toga, Konin suprug je našao dodatni posao i preselili su se u jeftiniji stan. Tako su uspeli da se pobrinu za novog člana porodice.

Kej je pomogla Koni i da stupi u kontakt sa ustanovama koje pružaju pomoć ženama koje su neplanirano ostale u drugom stanju. Takve i slične ustanove postoje u mnogim zemljama, a njihovu adresu i broj telefona možete pronaći na Internetu ili u telefonskom imeniku. Možda treba uložiti puno truda u traženje pomoći, ali „zamisli marljivog čoveka“ vode do uspeha.

Suočite se sa stvarnošću — u pitanju je ljudski život

„Mudar jasno vidi“, kaže Biblija, „a bezumnik ide po mrklom mraku“ (Propovednik 2:14).

Žena koja je zaista mudra ne ’ide po mraku‘, to jest ne zatvara oči pred stvarnošću. Ona „jasno vidi“ u tom smislu što koristi svoju sposobnost rasuđivanja. To joj omogućava da ispravno proceni posledice svojih postupaka. Za razliku od osobe koja zatvara oči pred onim što se dešava u njenom telu, mudra žena oseća duboku samilost prema svom tek začetom detetu i želi da ga zaštiti.

Devojka po imenu Stefani bila je u drugom mesecu trudnoće i razmišljala je o abortusu. Ali, tada je videla ultrazvučni snimak svoje bebe. „Briznula sam u plač“, rekla je Stefani. „Pomislila sam: ’Kako bih mogla da ubijem nešto što je živo?‘“

Još jedna trudna neudata devojka, Deniz, takođe je shvatila da u sebi nosi živo biće. Kad joj je dečko dao novac i rekao da se „pobrine za to“, Deniz je odgovorila: „Abortus? To nikad ne bih mogla da uradim!“ Ona nipošto nije htela da ubije svoju bebu.

Do čega može dovesti strah od čoveka

Ukoliko žena zbog pritiska koji drugi vrše na nju počne da razmišlja o prekidu trudnoće, bilo bi mudro da uzme u obzir biblijsku izreku: „Ko drhti pred čovekom, sebi postavlja zamku, a ko se  uzda u Jehovu, biće zaštićen“ (Poslovice 29:25).

Monika je zatrudnela sa 17 godina, baš u vreme kada je trebalo da krene u poslovnu školu. To je strašno pogodilo njenu majku, udovicu s petoro dece. Ona je želela da Monika završi tu školu kako bi mogla da se iščupa iz siromaštva u kom su živeli. U očajanju, majka je uporno zahtevala od nje da abortira. „Kada me je lekar pitao da li želim da abortiram“, ispričala je Monika, „odgovorila sam mu: ’Ne!‘“

Van sebe zbog toga što su srušene njene nade u pogledu Monikine budućnosti i svesna poteškoća koje donosi odgajanje još jednog deteta, majka ju je izbacila iz kuće. Monika je prešla da živi kod tetke. Posle nekoliko sedmica, majka je popustila i dozvolila joj da se vrati kući. Kada se Monika porodila, pomagala joj je u brizi oko novorođenog Leona i mnogo je zavolela tog malog dečaka.

Udata žena po imenu Robin bila je izložena pritisku iz drugog izvora. „Lekar koji me je lečio od infekcije bubrega nije prethodno proverio da li sam u drugom stanju. Zatim se ispostavilo da sam trudna“, rekla je Robin. „Kazali su mi da postoji velika verovatnoća da ću roditi teško retardirano dete.“ Lekar ju je zato uveravao da treba da prekine trudnoću. „Objasnila sam mu biblijsko gledište o životu“, ispričala je Robin. „Rekla sam mu da abortus ne dolazi u obzir.“

Premda su brige njenog lekara bile razumljive, Robinin život nije bio ugrožen. * „Kada se moja ćerka rodila“, dodala je Robin, „ispitivanja su pokazala da je neznatno zaostala u razvoju i da ima blagi oblik cerebralne paralize. Ona sada može da uradi dosta toga. Ima 15 godina i čita sve bolje. Mnogo mi znači i svakog dana više puta zahvaljujem Jehovi za nju.“

Snaga prijateljstva s Bogom

„Jehova je blizak s onima koji ga se boje“, piše u Bibliji (Psalam 25:14).

Mnogi se nisu opredelili za abortus jer su uzeli u obzir gledište svog Stvoritelja. Najvažnije im je bilo da sačuvaju prijateljstvo s Bogom i da mu ugode. Takav stav je imala i Viktorija koju smo ranije pomenuli, što je presudno uticalo na njenu odluku. „Čvrsto sam verovala da Bog daje život“, rekla je ona. „Smatrala sam da nemam pravo da oduzmem život koji je on podario.“

Kada je Viktorija počela dublje da proučava Bibliju, njeno prijateljstvo s Bogom je ojačalo. „To što sam donela odluku da rodim  dete još više me je približilo Bogu i stvorilo u meni želju da mu ugodim na svim područjima života. Molila sam se za njegovo vođstvo, a sve ostalo je došlo na svoje mesto.“

Prijateljstvo s Bogom, Izvorom života, produbljuje naše poštovanje prema životu nerođenog deteta (Psalam 36:9). Osim toga, Bog može ženi i njenoj porodici pružiti ’izuzetnu snagu‘ kako bi im pomogao da izađu na kraj s problemima koje donosi neplanirana trudnoća (2. Korinćanima 4:7). Gledajući unazad, šta o svojoj odluci misle oni koji su pokazali poštovanje prema Božjem gledištu o životu?

Nisu se pokajali

Ti roditelji nisu ophrvani krivicom niti ih muče tuga i osećaj gubitka. Oni su s vremenom uvideli da je „plod utrobe majčine“ zaista nagrada, a ne prokletstvo! (Psalam 127:3). Koni se u to uverila samo dva sata nakon porođaja. Telefonirala je svojoj koleginici Kej i uzbuđeno joj rekla koliko se raduje što će gajiti svoju malu devojčicu. Presrećno je dodala: „Stvarno je istina da Bog blagosilja one koji su mu poslušni.“

Zašto postupanje u skladu s Božjim gledištem o životu donosi tako dobre rezultate? Zbog toga što je Bog, kao Izvor života, dao svoje zakone i načela u Bibliji ’da bi nam bilo dobro‘ (Ponovljeni zakoni 10:13).

Viktorija i Bil, čije se iskustvo nalazi na početku ovog i uvodnog članka, kažu da im je to što se nisu opredelili za abortus promenilo život. Evo kako su opisali taj period: „Oboje smo uzimali drogu i verovatno bismo umrli da smo nastavili s tim. Ali poštovanje prema životu našeg nerođenog deteta navelo nas je da zastanemo i razmislimo o svom životu. Promenili smo se, a Jehovini svedoci su nam pomogli u tome.“

Njihov sin Lans sada ima skoro 34 godine i u braku je preko 12 godina. On priča: „Roditelji su me od detinjstva poučavali da donosim odluke na temelju Biblije. To je donelo toliko dobra mojoj supruzi, meni i našem sinu da jednostavno ne možemo biti srećniji.“ Njegov otac, koji je u početku hteo da Viktorija abortira, rekao je: „Naježimo se kada pomislimo koliko je malo falilo da ostanemo bez našeg voljenog sina.“

Vratimo se ponovo do Monike koja je odbila da abortira uprkos majčinom insistiranju. Ona kaže: „Dve sedmice nakon što sam rodila sina, posetili su me Jehovini svedoci. Pomogli su mi da svoj život u potpunosti uskladim s Božjim zakonima. Ubrzo sam svog sina Leona počela da poučavam tome koliko je važno biti poslušan Bogu, prema kome je s vremenom razvio snažnu ljubav. Leon je sada putujući nadglednik koji posećuje skupštine Jehovinih svedoka.“

Razmišljajući o onome što je njegova majka učinila, Leon je rekao: „Saznanje da me je toliko volela da se izborila za moj život, uprkos pritisku kom je bila izložena, podstiče me da svojim načinom života pokažem zahvalnost Bogu za taj predivan dar.“

Mnogi ljudi koji su upoznali Božje gledište o životu nimalo se ne kaju zbog toga što su odlučili da sačuvaju život deteta koje im sada toliko znači. Dok im se srce preliva zahvalnošću, oni mogu reći: „Mi nismo hteli abortus!“

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

To što je videla ultrazvučni snimak svoje dvomesečne bebe pomoglo je Stefani da donese odluku

(okvir je dodat)

[Slika na 8. strani]

Viktorija s Lansom

[Slika na stranama 8, 9]

Viktorija i Bil danas, s Lansom i njegovom porodicom

[Slika na 9. strani]

Monika i njen sin Leon su veoma srećni što ona pre 36 godina nije popustila pod pritiskom da abortira