Da li ste za jednu vožnju rikšom?

KADA stignete u Daku, glavni grad Bangladeša, odmah zapažate nešto drugačije. Među morem ljudi kreće se vojska rikši. Reka ovih vozila, koja prevoze ljude i robu, preplavila je ulice i sokake.

U Daki je rikša još uvek omiljeno prevozno sredstvo. Iako je registrovano oko 80 000 rikši, većina ljudi smatra da ih na ulicama svakodnevno ima mnogo više. U stvari, Daka je nazvana svetskom prestonicom rikše.

Prve rikše

Dok su prvi modeli prenosive stolice bili korišćeni u vreme vladavine francuskog kralja Luja XIV (1638-1715), otkriće prve rikše koju vuku ljudi neki pripisuju Džonatanu Gejblu, američkom misionaru koji je tokom 1870-ih bio u Japanu. Smatra se da je on osmislio novo vozilo za svoju slabašnu ženu i da je ono prvo nazvano jinrikša, što na japanskom znači vozilo koje pokreće ljudska snaga. Od te reči je kasnije nastala reč „rikša“. Tokom vremena, različiti oblici rikši postali su rasprostranjeni širom Azije kao jeftino prevozno sredstvo. Kada je Čarls Tejz Rasel (desno), koji je revno predvodio delo Istraživača Biblije (kako su se Jehovini svedoci tada zvali), posetio Japan 1912, on i njegovi pratioci su se tokom boravka u zemlji vozili rikšom.

U Daki se rikša na tri točka pojavila krajem 1930-ih. Za razliku od rikše koju su vukli ljudi pomoću dve poluge pričvršćene za vozilo, ova rikša izgleda poput velikog tricikla. Vozač okreće pedale na njenom prednjem delu. To mu omogućava da pređe veće razdaljine prevozeći putnike i teret i da se lakše probija kroz gust saobraćaj i zakrčene puteve.

 Ukrašavanje rikši

Izgleda da su rikše u Daki ukrašene do poslednjeg delića. Odakle potiče ovaj običaj ukrašavanja rikši? Kada su se one prvi put pojavile u Daki, konkurencija su im bila zaprežna kola za prevoz ljudi i robe, nazvana tomtom. Da bi privukli mušterije ovom novom prevoznom sredstvu, vlasnici rikši su počeli da dekorišu svoja vozila. Slikanje i crtanje reklama na rikšama polako se pretvorilo u pravu umetnost.

Kada se prvi put ugledaju ova bogato dekorisana vozila, to je zaista upečatljiv prizor. Može se reći da je to umetnost na točkovima. Zapravo, Sajed Manzurul Islam, kritičar umetnosti iz Bangladeša, opisao je rikše u Daki kao „pokretne galerije slika“. Gotovo svaka površina na vozilu ukrašena je raznobojnim motivima, slikama i šarama. Kićanke, šljokice i sjajne perlice vise sa strane ili s pokretnog krova.

Svaki slikar ima svoj sopstveni stil i omiljene motive. Neki crteži donekle liče na reklamne panoe sa scenama iz novijih i starijih indijskih i bangladeških filmova. Crteži odražavaju nostalgiju za seoskim životom i prizorima, a ponekad se prikazuju socijalni i politički motivi. Česte su teme i životinje, ptice, lov i raskošni pejzaži.

Tokom 1950-ih postojala je samo šačica dekoratera rikši. Danas između 200 i 300 umetnika izrađuje ova jedinstvena umetnička dela. Rikše se sastavljaju deo po deo u specijalizovanim radionicama i neki delovi su napravljeni od recikliranih materijala. Na primer, slikar uzima komad lima odsečen od konzerve ulja ili nekog drugog bačenog predmeta i bojom za emajl slika živopisne prizore. Ukrašavanje rikši je narodna umetnost u Bangladešu. S vremenom je poprimila vlastiti identitet i čar.

Vozač rikše

Nije teško razumeti da vozač rikše ima naporan život. Zamislite da ceo dan biciklom prevozite težak teret s ljudima i robom. Mušterije mogu biti domaćice, školska deca, poslovni ljudi ili kupci sa svojim paketima. Često su dva, tri ili više putnika zbijeni u jednoj rikši. Ona se takođe koristi za prevoz džakova pirinča, krompira, crnog luka ili začina koje trgovci nose da prodaju na pijaci. Ponekad putnici sede na samom vrhu svog prtljaga. Prolaznicima može izgledati nemoguće da vozač prevozi tako težak teret. Pa ipak, na vrelini sunca ili u periodu monsunskih kiša, skromni vozač rikše naporno radi bez prigovora.

Većina vozača došla je u grad iz siromašnih seoskih krajeva gde ne mogu da sastave kraj s krajem baveći se zemljoradnjom. Pošto nisu mogli da pronađu bolje plaćen posao, mnogi su se razdvojili od svojih porodica da bi postali vozači rikše. Koristeći svoju fizičku snagu oni dnevno zarade novac u vrednosti od nekoliko dolara.

Jedinstveno prevozno sredstvo

Rikše su u Daki i dalje veoma popularne zbog ravnih puteva i bezbrojnih uličica i sokaka kojima druga sredstva javnog prevoza ne mogu da prođu. Mnogi ljudi smatraju da ovo prevozno sredstvo koje ne zagađuje okolinu ne samo što je korisno već i pruža ugođaj.

U većini azijskih gradova rikše su postale „ugrožena vrsta“. Zbog potrebe za prevozom mnoštva ljudi i modernim načinom života, u tim mestima gotovo da se više i ne koriste. Iako mnogi ljudi smatraju da su rikše zastarele, ulažu se napori da se poboljša njihov dizajn i da se tako sačuvaju.

Ako se nađete u Daki, možete birati između mnogih prevoznih sredstava — autobusa, taksija, motocikla, motorizovane rikše ili raznobojne rikše na pedale. Ali ako odlučite da se kroz ulice pune ljudi provozate klasičnom rikšom, to iskustvo nikada nećete zaboraviti!

 [Slika na celoj 23. strani]