Bitka za poverljivost — i vi ste uključeni!

Da li ste ikada rešili anagram? Da li ste nekada naručili nešto preko Interneta ili proverili stanje na bankovnom računu? Ako jeste, onda ste zakoračili u svet kodova i šifara.

NE TAKO davno, tajne šifre su uglavnom koristile vlade, diplomatije, špijuni i vojska. Ali, sada je drugačije. S pojavom kompjutera i Interneta važni podaci često se čuvaju u tajnosti raznim metodama, u šta spadaju i lozinke koje se unose svaki put kada korisnik pristupa svojim podacima. Zaista, poverljivost nikada ranije nije imala tako važnu ulogu u svakodnevnom životu.

Stoga se možemo s pravom pitati: Koliko su sigurni moji poverljivi podaci? Mogu li povećati njihovu bezbednost? Pre nego što odgovorimo na ova pitanja, osvrnimo se na dugu bitku između onih koji su smišljali šifre i onih koji su ih otkrivali — sukob koji postoji otkada i pisana reč.

Tajni zapisi

Jedan oblik tajnog pisanja s dugom istorijom poznat je kao steganografija, to jest „skriveno pisanje“. Cilj steganografije jeste da se sakrije sâmo postojanje poruke. Drevni istoričar Herodot zabeležio je da je jedan grčki izgnanik saznao da se Persija priprema da napadne njegovu domovinu. Želeći da upozori svoj narod, napisao je poruke na drvenim pločicama i prelio ih voskom kako bi sakrio tekst, što je bio trik koji su  koristili i drevni Rimljani. Prema Herodotu, zbog ovog jednostavnog lukavstva persijski kralj Kserks nije uspeo da iznenadi Grke i doživeo je poraz.

Savremeni oblici steganografije podrazumevaju upotrebu fotografije svedene na veličinu tačke, vodenog žiga i slika za zaštitu autorskih prava. Tokom Drugog svetskog rata koristile su se takve vrste minijaturnih fotografija. Primalac poruke bi je jednostavno uvećao. Danas ljudi koji ilegalno prodaju pornografski materijal koriste sličnu metodu. Pomoću kompjuterskog programa, oni skrivaju taj materijal među bezazlenim digitalnim slikama, tekstovima ili zvučnim zapisima.

Pošto je postojanje same poruke skriveno, steganografija ne skreće pažnju ni na pošiljaoca ni na primaoca. S druge strane, ako se poruka otkrije, lako se može pročitati — ukoliko i ona sama nije šifrovana.

Skrivanje značenja

Kriptologija ili „tajno pisanje“ jeste nauka koja se bavi čuvanjem poverljivosti tako što se skriva značenje poruke a ne samo njeno postojanje. To uključuje šifrovanje i dešifrovanje informacija prema unapred utvrđenom sistemu pravila, čime se razumevanje poruke omogućava samo onima koji imaju tajni ključ.

Drevni Spartanci su šifrovali poruke pomoću jednostavnog predmeta zvanog skital. Pisac poruke bi čvrsto obmotao traku kože ili pergamenta oko štapa i zatim ispisao poruku duž njega. Kada se traka odmota, na njoj su se mogla videti izmešana slova bez ikakvog smisla. Ali kada bi primalac obmotao materijal oko štapa iste debljine, on bi mogao da pročita poruku. Služeći se pomalo i steganografijom, pošiljalac bi ponekad sakrio traku tako što ju je nosio umesto pojasa, okrenuvši slova prema telu.

Smatra se da je Julije Cezar skrivao poruke s bojnog polja pomoću jedne jednostavne metode — zamene svakog slova drugim koje je, recimo, tri mesta dalje u alfabetu. Tako bi, prema našem pismu, slovo a bilo zamenjeno sa g, slovo b sa d, i tako dalje.

Tokom perioda renesanse u Evropi je došlo do napretka u kriptografiji. Među onima koji su doprineli tom napretku bio je francuski diplomata Blez de Vižner, koji je rođen 1523. On je usavršio već poznatu metodu šifrovanja koja je uključivala polialfabetske zamene. Njegova tehnika, za koju se mislilo da je nerešiva, nazvana je „neprobojna šifra“ (le chiffre indéchiffrable). Međutim, napredak u stvaranju kodova bio je praćen i napretkom u njihovom razbijanju. *

Na primer, kada su islamski izučavaoci analizirali Kuran, koji je pisan na arapskom, oni su zapazili da se neka slova pojavljuju češće nego druga, što je uobičajeno i u drugim jezicima. To saznanje je vodilo do razvoja jedne važne kriptografske metode zvane analiza učestalosti, pomoću koje se može otkriti skriveno značenje pojedinačnih slova ili grupe slova u šifrovanom tekstu tako što se izbroji koliko se puta ona pojavljuju.

Do 15. veka kriptografija se uveliko koristila u evropskoj diplomatiji. Ali ona nije uvek garantovala sigurnost. Na primer, Francuz Fransoa Vijet uspevao je da odgonetne šifre španskog dvora.  Štaviše, bio je toliko uspešan u tome da je razočarani kralj Filip II tvrdio da je Vijet u savezu s Đavolom i da ga treba izvesti pred katolički sud!

Tehnologija stupa u bitku

U 20. veku, posebno tokom dva svetska rata, kriptografija je ostvarila značajan napredak. To je obuhvatalo upotrebu složenih uređaja kao što je nemačka Enigma, koja je bila nalik na pisaću mašinu. Dok je operater kucao tekst, on se šifrovao pomoću rotora koji su s tastaturom bili povezani strujnim kolom. Šifrovan tekst se potom slao putem Morzeove azbuke i dešifrovao pomoću druge Enigme. Međutim, zbog grešaka i nemarnosti preopterećenih operatera razbijači kodova su uspevali da im uđu u trag i dešifruju poruke.

U današnjem digitalnom svetu, bankarstvo, transfer novca i sve vrste plaćanja, kao i medicinski, korporacijski i vladini podaci, štite se pomoću složenih kodova. Pristup zaštićenom tekstu ima samo onaj ko zna ključ pomoću kog se podaci mogu dešifrovati.

Dok metalni ključ ima više žlebova, digitalni ključ se sastoji od niza nula i jedinica u različitim kombinacijama. Duži ključevi imaju više kombinacija i teže ih je otkriti. Na primer, ključ od osam bita ima 256 mogućih kombinacija ili permutacija, dok ključ od 56 bita ima preko 72 000 biliona permutacija. Trenutni standard za šifrovani pristup na Internetu je ključ od 128 bita, koji ima 4 700 triliona puta više permutacija nego ključ od 56 bita! *

Pa ipak, tajni podaci često bivaju ukradeni. Na primer, federalni javni tužilac je 2008. u Sjedinjenim Državama optužio 11 ljudi za dotad najteži slučaj krađe identiteta. Grupa je navodno koristila laptop kompjutere, bežičnu tehnologiju i poseban program da bi krala brojeve kreditnih i platnih kartica.

Da li su vaši poverljivi podaci bezbedni?

Činjenica je da je jako teško otkriti šifre koje štite bankovne račune i transakcije preko Interneta. Ipak, mnogo toga zavisi od vas. Biblija kaže: „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni“ (Poslovice 22:3). Zato budite pametni i „sklonite se“ od prevaranata i kradljivaca tako što ćete preduzeti bar sledeće korake:

◼ Koristite antivirus program na svom kompjuteru.

◼ Instalirajte program za otkrivanje špijunskog softvera (spyware).

◼ Instalirajte zaštitni zid (firewall).

◼ Pobrinite se da se svi ti programi redovno ažuriraju i instalirajte najnovije sigurnosne pakete za vaše aplikacije i operativni sistem.

◼ Budite oprezni s linkovima i prilozima uz elektronsku poštu i instant poruke, naročito ako pošta dolazi od nepoznate osobe i ako se traže lični podaci ili lozinka.

◼ Kada prenosite poverljive podatke, kao što su detalji s kreditne kartice, koristite šifrovani pristup i po završetku se odjavite s vebsajta. *

◼ Izaberite lozinke koje je teško pogoditi i zaštitite ih.

◼ Nemojte kopirati niti pokretati program iz nepoznatog izvora.

◼ Redovno pravite rezervne kopije svojih podataka (back up) i čuvajte ih na sigurnom.

Ako sledite ove osnovne mere opreza i primenite sve druge koje se preporučuju ili će se preporučivati u budućnosti, u najmanju ruku povećavate šansu da dobijete svoju bitku za poverljivost.

[Fusnote]

[Slika na 26. strani]

Drevni spartanski skital

[Slika na 26. strani]

Nemačka Enigma iz 20. veka

[Slika na 26. strani]

Današnje složene šifre štite lične podatke