Roditelji koji verno i udruženo rade

◼ U Južnoafričkoj Republici, na visoravni koja se nalazi u unutrašnjosti zemlje, sada je jako hladno. S prozora svoje tople kancelarije znatiželjno posmatram ogoljeno drvo koje se usled jakog zimskog vetra njiše tamo-amo. Šćućurena između dve grane, senegalska grlica, poznata i kao vesela grlica, greje dva ptića koja su pre tri dana došla na svet.

Pre nego što položi prva jaja, grlica zajedno s mužjakom pravi gnezdo — on donosi grančice a ona ih slaže. Obavili su izvrstan posao jer gnezdo, koje će biti dom za dva ptića, odoleva jakim zimskim vetrovima. Tokom noći ženka leži na jajima a mužjak preko dana. Nakon otprilike dve nedelje, iz jaja će se izleći ptići. Za još dve nedelje, oni će dovoljno porasti i ojačati tako da mogu leteti.

Ako biste mogli da oslušnete, čuli biste prijatno gugutanje koje podseća na tiho smejanje. Ženka vesele grlice, noseći u svojoj guši hranu za gladne ptiće, sa obližnje grane najavljuje svoj dolazak, spremna da odmeni mužjaka u čuvanju gnezda. Čak i kada ptići počnu da lete, oba roditelja će nastaviti da ih hrane sve dok ne budu mogli sami da se staraju o sebi.

Često se divim saradnji i nežnoj brizi koju pokazuju ove ptice vođene instinktom koji se nepogrešivo prenosi s jedne generacije na drugu. To me podseća na reči iz Psalma 86:8: „Jehova, niko... nije tebi ravan, i nema takvih dela kao što su tvoja.“

U svojoj pisanoj Reči, Svetom pismu, Jehova Bog je ljudskim roditeljima pružio vođstvo koje je isto tako pouzdano kao i instinkt kojim je obdario ptice. Na primer, Biblija podstiče majke „da vole svoju decu“ (Titu 2:4). A očevima savetuje: „Ne razdražujte svoju decu, nego ih vaspitavajte na Jehovin način i pomažite im da usvoje njegov način razmišljanja“ (Efešanima 6:4; 1. Timoteju 5:8). Roditelji koji tako postupaju sasvim sigurno su veoma dragoceni u Božjim očima.