Kako je savremena poljoprivreda promenila svet

KAKO se snabdevate hranom? Da li je kupujete ili je sami proizvodite? Ne tako davno, većina ljudi se bavila naturalnom poljoprivredom — obrađivali su zemlju da bi podmirili potrebe svoje porodice. Ali sada se u nekim razvijenim zemljama tek dva posto stanovništva bavi poljoprivredom. Kako je došlo do takvog preokreta?

Napredak u poljoprivrednoj proizvodnji započeo je polako a zatim se ubrzavao. Svaki korak je iziskivao velika prilagođavanja za milione porodica i taj proces još uvek traje. Osvrt na to kako je napredak u ovoj delatnosti uticao na ljude pomoći će nam da bolje razumemo svet u kom živimo.

Početak korenitih promena

Začudo, jedan od najvećih pomaka ka savremenoj poljoprivredi u Evropi dogodio se tokom 12. veka, kada je konjska oprema poboljšana, pa je konj mogao da vuče teret a da ga kaiš pri tom ne steže oko vrata. Tako upregnuti konji mogli su da vuku jače, brže i duže nego volovi koji su ranije korišćeni. To je zemljoradnicima pomoglo da povećaju proizvodnju. Mogli su da koriste gvozdene plugove i oru zemlju koju je ranije bilo nemoguće obrađivati. Još jedan korak napred bilo je poboljšanje kvaliteta tla uvođenjem kultura kao što su pasulj, grašak, detelina i lucerka, koje obogaćuju zemljište azotom. Na bogatijem tlu usevi su donosili obilniji rod.

Zahvaljujući tom početnom razvoju, neki poljoprivrednici su imali višak hrane koji su zatim prodavali. To je vodilo do širenja gradova u kojima su ljudi mogli da kupuju hranu i bave se proizvodnjom ili trgovinom. Neki od tih bogatih proizvođača, trgovaca i poljoprivrednika izumeli su prve mašine za obrađivanje zemlje.

Oko 1700. godine, engleski farmer Džetro Tal je napravio sejačicu koju su vukli konji. Ona je zamenila ručno sejanje pri kom se gubilo dosta semena. U Sjedinjenim Državama, Sajrus Makormik je 1831. izumeo mehaničku žetelicu. Vukli su je konji i mogla je da žanje žito pet puta brže nego čovek koji je koristio kosu. Otprilike u isto vreme, trgovci su počeli da donose u Evropu  mineralno đubrivo koje su nabavljali na zapadnoj obali Južne Amerike. Upotreba mašina i đubriva doprinela je ogromnom porastu prinosa poljoprivrednih kultura. Ali, kako je to uticalo na ljude?

Zahvaljujući napretku u poljoprivredi proizvedeno je obilje jeftine hrane za gradove. To je otvorilo vrata za industrijsku revoluciju koja je započela u Velikoj Britaniji, u periodu od 1750. do 1850. Hiljade porodica su bile prinuđene da se presele u industrijske gradove i rade u rudnicima uglja, livnicama, brodogradilištima i fabrikama tekstila. Ti ljudi nisu imali drugog izbora. Oni koji su obrađivali mala imanja nisu mogli da priušte nove poljoprivredne metode, manje su zarađivali i nisu mogli da plate zakupninu. Zato su morali da odu s farmi i žive u prenaseljenim sirotinjskim četvrtima u kojima su se zaraze lako širile. Umesto da zajedno sa svojom porodicom obrađuju zemlju, muškarci su morali da nađu posao van kuće. Čak su i deca dugo i naporno radila u fabrikama. Ubrzo je i u drugim zemljama došlo do sličnih promena.

Nauka unosi dodatne promene

Do sredine 19. veka, neke zemlje su postale toliko razvijene da su mogle da finansiraju naučna istraživanja u poljoprivredi. Nauka od tada neprestano unosi promene u ovu delatnost. Primera radi, uzgajivači biljaka su proučavali genetiku i ukrštanjem dobili biljke koje daju veći prinos i otpornije su na bolesti. Naučnici su takođe precizno ustanovili koja je kombinacija nitrata i fosfata potrebna za određene vrste biljaka i tla. Da bi se suzbio korov, kopači su ranije morali mukotrpno da rade tokom cele sezone rasta. Ali mnogi od njih su ostali bez posla kada su se pojavili efikasni herbicidi koji usporavaju rast korova. Zemljoradnicima su takođe mnogo muka zadavali insekti, gusenice i žišci. Međutim, sada im je na raspolaganju širok spektar hemijskih sredstava pomoću kojih mogu da izađu na kraj sa skoro svim štetočinama. *

Promenio se i način života onih koji se bave stočarstvom. Automatski aparati za mužu i kompjuterizovane hranilice omogućavaju da jedan stočar i njegov pomoćnik brinu o čak 200 krava. Osim toga, sada telad i prasići mogu dobijati na težini brže nego ikada ranije jer se više ne gaje napolju već u štalama gde se kontrolišu temperatura i ishrana.

Pomoću naučnih metoda, u poljoprivredi su postignuti mnogi izvanredni rezultati. Neki poljoprivrednici su povećali proizvodnju po radniku za sto, pa čak i hiljadu puta u odnosu na period pre primene naučnih dostignuća. Ali, kako su te promene uticale na njihov život?

Promena načina života

Mehanizacija još uvek menja seoski način života u mnogim delovima sveta. Danas većina poljoprivrednika i najamnih radnika mora da bude obučena za rukovanje savremenim mašinama i za njihovo održavanje. Oni sve češće rade sami. Nema više zajedništva koje je postojalo kada su ljudi jedni drugima pomagali prilikom sejanja, okopavanja i žetve.

U mnogim zemljama, savremeni poljoprivrednik je ujedno i dobro informisan preduzetnik koji proizvodi velike količine samo jedne ili nekoliko poljoprivrednih kultura. On puno ulaže u zemljište, zgrade i opremu. Međutim, još uvek zavisi od drugih. Divovske kompanije za preradu hrane i lanci supermarketa diktiraju ne samo cene već i raznovrsnost, veličinu i boju njegovih proizvoda. Poljoprivredni inženjeri prave plan proizvodnje za njega, a specijalizovane firme ga snabdevaju upravo onim đubrivom, pesticidima i hibridnim semenom koji najbolje odgovaraju uslovima na njegovom imanju. Prešao je dug put od metoda koje su koristili njegovi preci, ali se još uvek bori s brojnim problemima. Neki su zabrinuti zbog mogućih posledica usled primene određenih poljoprivrednih metoda.

Problemi se nastavljaju

U bogatim zemljama mnogi poljoprivrednici još uvek ostaju bez svojih imanja jer ne mogu da se nadmeću s velikim korporacijama za proizvodnju hrane. Da bi zadržali način života koji toliko vole, neki počinju da se bave dodatnim delatnostima kao što su seoski turizam i različiti zanati, ili pretvaraju  delove imanja u terene za golf ili kampovanje. Drugi se okreću specijalizovanoj proizvodnji — uzgajaju organsku hranu i cveće, gaje nojeve i alpake (lame s dugom dlakom).

U siromašnijim zemljama, gde se čak 80 posto stanovništva bavi poljoprivredom, mnogi koji žive od te delatnosti takođe se suočavaju s promenama koje ih teško pogađaju. Dešava se da međunarodne kompanije koje koriste industrijske metode proizvodnje kupe veći deo najboljeg zemljišta da bi uzgajale useve za inostrano tržište. Siromašni zemljoradnici skoro bez ikakve mehanizacije obrađuju neplodno zemljište ili male njive da bi prehranili svoje porodice.

Masovni prelazak stanovništva iz sela u gradove koji se odvija u mnogim zemljama zapravo je posledica procesa koji je otpočeo pre više vekova. Taj prelaz sa seoskog na gradski način života još uvek nekima koristi, dok drugima stvara probleme. Malo je vlada, ako ih uopšte ima, koje pokazuju razumevanje za ugrožene i pružaju efikasnu pomoć. To je još jedan dokaz da je čovečanstvu potrebno Božje Kraljevstvo, pod čijom će se vladavinom naš život promeniti nabolje! (Isaija 9:6).

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 23. strani]

ISTO ZANIMANJE, RAZLIČITE PRIČE

Eusebio živi na Andima, gde se bavi ratarstvom i ima 14 grla stoke. „Svakom od njih smo dali ime“, kaže on. „Volim ovaj način života. Sami uzgajamo sve povrće. Supruga i ja pomažemo komšijama kada se ore i žanje, a zatim oni pomažu nama. Niko od nas nema mašine. Koristimo plugove u koje su upregnuti bikovi, a na strmim padinama ručno obrađujemo zemlju.

„Jednom nam je skoro sva stoka obolela i uginula. Posle toga sam završio kratak kurs veterinarstva. Od tada nismo izgubili nijednu životinju zbog bolesti i mogu da pomažem komšijama oko njihove stoke. Prodajemo sir na seoskoj pijaci ali zarađujemo vrlo malo. Pa ipak, uvek imamo dovoljno hrane za naše šestoro dece.“

Ričard obrađuje više od 500 hektara kanadske prerije. On radi sam, izuzev u vreme sejanja i žetve kada unajmljuje jednog radnika.

„U sadašnje vreme, mi koji se bavimo poljoprivredom više smo opterećeni mentalno nego fizički“, kaže Ričard. „I u traktoru i u kombajnu imam klimatizovane kabine koje me štite od prašine i insekata. Priključci za moje mašine su široki devet metara tako da mogu da zasejem ili požanjem 65 hektara zemlje u jednom jedinom danu. Ali to što mnogo zavisim od mehanizacije može dovesti do napetosti. S vremena na vreme moram da uzmem kredit da bih kupio nove mašine. Da li ću uspeti da ga otplatim zavisi od stvari na koje ne mogu da utičem — od padavina, mraza, cena na tržištu i kamatnih stopa. Zbog stresa koji donosi ovakav način života, mnogi farmeri iz mog kraja imaju bračne probleme, a neki su čak izvršili samoubistvo.“

[Slika na 21. strani]

Makormikova žetelica iz 1831. omogućila je zemljoradnicima da žanju žito pet puta brže nego pre

[Izvor]

Wisconsin Historical Society, WHi-24854