Mladi pitaju

Kako da razgovaram s roditeljima?

„Stvarno sam se trudila da objasnim roditeljima kako se osećam, ali nije ispalo kao što sam želela — jednostavno su me prekinuli. Jedva sam skupila hrabrosti da izrazim svoja osećanja, ali taj razgovor je bio potpuni promašaj!“ (Lena) *

KADA si bio mlađi, tvoji roditelji su verovatno bili prvi od kojih si tražio savet. Pričao si im svaku novost, veliku ili malu. Slobodno si govorio o tome šta misliš i osećaš, i imao si poverenja u njihove savete.

Međutim, sada ti se možda čini da te oni više ne razumeju. „Jednom sam se tokom večere rasplakala i počela da pričam o tome kako se osećam“, kaže devojka po imenu Aida. „Roditelji su me slušali ali izgledalo je da me ne razumeju.“ Kako se to završilo? „Otišla sam u sobu i još više plakala.“

S druge strane, ponekad se radije ne bi poveravao roditeljima. „Razgovaram s njima o mnogim temama“, kaže dečko po imenu Kris. „Ali ponekad više volim da oni ne znaju baš sve o čemu razmišljam.“

Da li je pogrešno zadržati neke misli za sebe? Nije uvek — pod uslovom da nisi nepošten (Poslovice 3:32). Pa ipak, bilo da ti se čini da te roditelji ne razumeju ili se ti ustručavaš da razgovaraš s njima, jedno je sigurno: tebi je potreban razgovor s roditeljima — a oni žele da čuju ono što imaš da kažeš.

Ne prekidaj komunikaciju!

Na neki način, komunikacija s roditeljima se može uporediti s vožnjom kolima. Ako naiđeš na prepreku na putu, ti ne odustaješ već tražiš drugi put. Osmotrimo neke situacije.

 Prva prepreka: Želiš da razgovaraš, ali ti se čini da te roditelji ne slušaju. „Teško mi je da razgovaram s tatom“, kaže devojka po imenu Lea. „Ponekad mu nešto pričam, a onda mi on kaže: ’Izvini, jesi li meni nešto rekla?‘“

PITANJE: Šta ako je Lei zaista važno da razgovara o tom problemu? Ona ima barem tri mogućnosti.

A B V

Burna reakcija. Prekinuti razgovor. Sačekati bolju priliku i

Mogla bi početi da Lea bi jednostavno ponovo izložiti problem.

viče: „Tata, ovo je mogla odustati od Mogla bi da razgovara

važno! Slušaj me!“ svakog pokušaja da s tatom u četiri oka

razgovara s roditeljima ili čak da mu objasni

o svojim problemima. problem u pismu.

Šta misliš, koju mogućnost Lea treba da izabere? ․․․․․

Hajde da vidimo šta bi se moglo desiti u svakoj od ovih situacija. Lein tata je toliko zaokupljen svojim mislima da ne primećuje njenu uznemirenost. Ako Lea izabere mogućnost pod A, on možda neće razumeti zašto ona odjednom viče na njega. To ga verovatno neće podstaći da je pažljivije sluša a ona bi time pokazala nepoštovanje prema roditeljima (Efešanima 6:2). Prema tome, ova mogućnost ne bi dovela do željenih rezultata.

Premda se na prvi pogled čini da je mogućnost pod B najlakša, ona nije i najmudrija. Zašto? Jer „namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika“ (Poslovice 15:22). Da bi Lea rešila svoje probleme, važno je da razgovara s roditeljima. A da bi joj oni mogli pomoći, moraju da znaju šta se dešava u njenom životu. Prekidanjem razgovara se ništa od toga ne postiže.

Međutim, ukoliko se opredeli za mogućnost pod V, Lea neće dozvoliti da prepreka na putu postane ćorsokak. Ona će pokušati da razgovara o svom problemu neki drugi put. Ukoliko izabere da napiše tati pismo, verovatno će joj odmah biti lakše. Pisanje pisma joj takođe može pomoći da jasno izrazi ono što bi mu rekla kada bi je slušao. Dok čita pismo, Lein tata će shvatiti šta je ona želela da kaže, što će mu pomoći da bolje razume njen problem. Mogućnost pod V bi mogla da pomogne i Lei i njenom tati.

Koje još mogućnosti Lea ima? Pokušaj da se setiš nekih i zapiši ih ispod. Zatim napiši šta bi se time moglo postići.

․․․․․

 Druga prepreka: Tvoji roditelji žele da razgovarate ali tebi nije do toga. „Nema ništa gore nego kada te nakon napornog školskog dana odmah zaspu bujicom pitanja“, kaže Sara. „Jedva čekam da zaboravim na školu, ali tata i mama me odmah pitaju: ’Kako ti je prošao dan? Da li je bilo nekih problema?‘“ Nema sumnje da Sarini roditelji to čine s najboljom namerom. Pa ipak, ona tužno dodaje: „Teško mi je da pričam o školi kada sam umorna i napeta.“

PITANJE: Šta bi Sara mogla da uradi? Kao i u prethodnom primeru, ona ima barem tri mogućnosti.

A B V

Prekinuti razgovor. Ipak odgovarati na Odložiti razgovor o

Mogla bi reći: pitanja. Iako je napeta, školi ali nastaviti

„Ostavite me na miru. mogla bi preko volje razgovor o drugoj temi.

Ne želim sada da razgovarati s roditeljima. Mogla bi predložiti da

pričam o tome!“ razgovaraju o školi u

neko drugo vreme kad bude

bolje raspoložena. Zatim bi

sa iskrenim zanimanjem

mogla pitati: „Kako je

vama prošao dan? Šta

se dešavalo?“

Šta misliš, koju mogućnost Sara treba da izabere? ․․․․․

Hajde ponovo da vidimo šta bi se moglo desiti u svakoj od ovih situacija.

Sara je već napeta i neraspoložena za razgovor. Ukoliko bi se odlučila za mogućnost pod A, i dalje bi bila napeta. Uz to bi osećala krivicu što je planula na roditelje (Poslovice 29:11).

S druge strane, Sarine roditelje bi verovatno povredila njena burna reakcija — ili ćutanje koje bi zatim usledilo. Mogli bi posumnjati da ona nešto krije. Možda bi nastavili da insistiraju na razgovoru, što bi nju sigurno još više iznerviralo. Na kraju se ne bi postiglo ništa dobro.

Mogućnost pod B je očigledno bolja od mogućnosti pod A. Na kraju krajeva, barem bi razgovarali. Ali, pošto bi to bilo usiljeno, ni Sara ni njeni roditelji ne bi postigli ono što žele — opuštenu i otvorenu komunikaciju.

Međutim, ukoliko bi izabrala mogućnost pod V, Sara bi se bolje osećala jer je razgovor o školi odložen. Njeni roditelji bi cenili što ona želi da razgovara s njima pa bi i oni bili zadovoljni. Ova mogućnost će najverovatnije voditi do uspeha jer obe strane primenjuju načelo iz Filipljanima 2:4 koje glasi: „Ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih.“

Više članaka iz serije „Mladi pitaju“ može se naći na vebsajtu www.watchtower.org/ype

[Fusnota]

ZA RAZMIŠLJANJE

◼ Kakvu ulogu u dobroj komunikaciji ima izbor pravog trenutka? (Poslovice 25:11)

◼ Zašto je razgovor s roditeljima vredan svakog truda? (Jov 12:12)

[Okvir/Slika na 18. strani]

TI KAŽEŠ JEDNO, ONI ČUJU DRUGO

Da li ponekad imaš nesporazume s roditeljima? Možda oni drugačije razumeju ono što si hteo da kažeš.

Kada kažeš...

„Ne želim da razgovaram o tome!“

Tvoji roditelji čuju...

„Prijateljima otvoreno govorim o svojim mislima i osećanjima, ali vi niste dovoljno važni u mom životu da bih vam se poveravao.“

Kada kažeš...

„Vi to ne biste razumeli.“

Tvoji roditelji čuju...

„Suviše ste stari i staromodni. Nemojte ni pokušavati da razumete moj svet.“

 [Okvir/Slike na 21. strani]

ŠTA KAŽU TVOJI VRŠNJACI

„Ispričala sam roditeljima za jedan problem koji sam imala u školi i iznenadila se kako su me pažljivo slušali. Uz njihovu pomoć sam lako rešila taj problem!“ (Natalija)

„Nije uvek lako razgovarati s roditeljima, ali kada to učiniš i poveriš im se, imaš osećaj da ti je pao ogroman teret sa srca“ (Dijana)

[Okvir na 21. strani]

SAVET RODITELJIMA

Kao brižan roditelj, možda se pitate da li je vašem detetu teško da vam se obrati. Pogledajte šta su za Probudite se! rekli neki mladi o tome zašto se ustručavaju da razgovaraju s roditeljima. Zatim postavite sebi pitanja koja se nalaze pored svake izjave i pročitajte navedene stihove u Svetom pismu.

„Teško mi je da priđem tati jer ima posla preko glave, i na radnom mestu i u skupštini. Čini mi se da ne postoji pravo vreme za razgovor s njim“ (Andrija)

’Da li nesvesno odajem utisak da sam i suviše zauzet da bih razgovarao s mojom decom? Ako je to slučaj, kako mogu biti pristupačniji? U koje vreme bih mogao redovno da razgovaram s njima?‘ (Ponovljeni zakoni 6:7)

„Prišao sam majci sa suzama u očima i rekao joj da sam se posvađao s nekim u školi. Želeo sam da me uteši, ali ona me je samo izgrdila. Od tada joj nisam ispričao ništa važno“ (Luka)

’Kako reagujem kada mi deca priđu i kažu za neki problem? Čak i ako je ukor na mestu, mogu li sačekati i najpre saosećajno saslušati pre nego što dam savet?‘ (Jakov 1:19)

„Čini mi se da svaki put kad kažu da možemo razgovarati o nečemu i da se neće naljutiti, roditelji ipak postanu uzrujani. Mladi se posle toga osećaju iznevereno“ (Rahela)

’Ako me uznemiri nešto što mi je dete reklo, kako mogu ostati smiren?‘ (Poslovice 10:19)

„Mnogo puta se desilo da sam rekla mami neke vrlo poverljive stvari, a ona ih je odmah ispričala svojim prijateljicama. Zato dugo nisam imala poverenja u nju“ (Sanja)

’Da li pokazujem obzirnost prema osećanjima mog deteta tako što ne prenosim drugima ono što mi kaže u poverenju?‘ (Poslovice 25:9)

„Ima toliko toga o čemu bih želela da razgovaram s roditeljima. Samo mi treba njihova pomoć da započnem razgovor“ (Saška)

’Mogu li učiniti prvi korak i započeti razgovor sa svojim detetom? Koje vreme je najbolje za to?‘ (Propovednik 3:7)

[Slika na 19. strani]

Prepreka u komunikaciji ne mora da postane ćorsokak — možeš pronaći drugi način da razgovaraš s roditeljima!