Gledište Biblije

Moguće je zadovoljiti duhovne potrebe

LJUDI poseduju duhovne potrebe, koje su isto tako važne kao i potreba za hranom. Kada je u pitanju ishrana, imamo zaista dobar izbor zahvaljujući raznovrsnosti životnih namirnica. Da li se to može reći i za duhovnost? Postoje brojne kulturne vrednosti i verski običaji za koje se kaže da zadovoljavaju duhovne potrebe.

Mnogi smatraju da sve dok radimo nešto za svoju duhovnost uopšte nije važno u šta verujemo ili na koji način obožavamo Boga. Šta vi mislite? Da li je važno kako zadovoljavamo duhovne potrebe? Šta Biblija kaže o tome?

Šta podrazumeva prava duhovnost

U Postanku 1:27 Biblija otkriva odakle čoveku potencijal da razvija duhovnost: „Bog [je] stvorio čoveka po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici — stvorio je muškarca i ženu.“ Pošto je Jehova Bog duh, tu se ne radi o fizičkoj sličnosti, već o sličnosti koja se zasniva na zajedničkim osobinama. Prvi čovek Adam je poput svog Stvoritelja mogao da ceni i pokazuje osobine kao što su nesebična ljubav, dobrota, saosećanje, pravda i samosavladavanje. Takođe je bio obdaren savešću, unutrašnjim moralnim osećanjem koje mu je pomagalo da slobodnu volju koristi u skladu s Božjim zakonima. Zahvaljujući svemu tome, imao je sposobnost da vrši volju svog Stvoritelja po čemu se razlikovao od životinja (Postanak 1:28; Rimljanima 2:14).

Biblija kaže šta je neophodno za čovekovu duhovnost. U 1. Korinćanima 2:12-15  ona opisuje duhovnu osobu kao onu koja je primila duh koji je od Boga. Taj duh je Božja aktivna sila i njegovo delovanje je neophodno za razumevanje duhovnih stvari. Osoba tako može sve ispitati i razumeti iz duhovnog ugla. Za razliku od toga, onaj ko nema Božji duh naziva se telesnim čovekom, za koga su duhovne stvari ludost. Zbog toga je njegovo saznanje ograničeno samo na ono što otkriva ljudska mudrost.

Dakle, pošto duhovnost imamo zahvaljujući tome što smo stvoreni po Božjoj slici, prava duhovnost se ne može steći putem samosvesti, ljudske mudrosti ili ličnih dostignuća. Neophodno je delovanje Božjeg svetog duha. Štaviše, za one koji ne žele da na njih deluje Božji duh već udovoljavaju svojim bezbožnim željama kaže se da nemaju duhovnosti. Njima upravljaju telesne želje i nagoni (1. Korinćanima 2:14; Juda 18, 19, fusnota).

Zadovoljiti duhovne potrebe

Da bismo zadovoljili duhovne potrebe, neophodno je da prihvatimo Jehovu kao Stvoritelja i priznamo da svoje postojanje dugujemo njemu (Otkrivenje 4:11). Tada razumemo da naš život ima smisao samo u onoj meri u kojoj vršimo njegovu volju (Psalam 115:1). Vršenje Božje volje pruža nam svrhu života, čime se u velikoj meri zadovoljavaju duhovne potrebe. To je za nas važno koliko i doslovna hrana, zbog čega je Isus, poznat po svojoj duhovnosti, rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 4:34). Vršenje Božje volje ga je jačalo, donoseći mu okrepu i zadovoljstvo.

Pošto smo stvoreni po Božjoj slici, da bismo zadovoljili duhovne potrebe takođe je važno da svoju ličnost uskladimo s njegovom (Kološanima 3:10). Čineći to, izbegavamo postupke koji umanjuju naše dostojanstvo i narušavaju odnose s drugima (Efešanima 4:24-32). Postupanje po Jehovinim merilima doprinosi boljem kvalitetu života i pravom unutrašnjem miru, jer smo pošteđeni tereta griže savesti (Rimljanima 2:15).

Isus je otkrio još jednu važnu istinu koja se tiče zadovoljavanja duhovnih potreba kada je rekao: „Čovek ne sme da živi samo od hleba, nego treba da živi i od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4). Moramo stalno raditi na svojoj duhovnosti. Jehova preko Biblije pruža odgovore na životna pitanja — pitanja koja svi ljudi postavljaju (2. Timoteju 3:16, 17).

Izvor prave sreće

Glad se može utoliti i nezdravom hranom. Slično tome, mi se možemo „nahraniti“ filozofijama i aktivnostima koje naizgled zadovoljavaju naš duhovni apetit. Ali baš kao što loša ishrana sigurno dovodi do pothranjenosti, bolesti ili nečeg još goreg, ako svoje duhovne potrebe ne zadovoljimo na ispravan način, to će nam na kraju naneti štetu.

Međutim, ako razvijamo blizak odnos s Jehovom Bogom, trudimo se da vršimo njegovu volju i sledimo njegovo vođstvo, uverićemo se u istinitost sledećih reči iz Biblije: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

DA LI STE SE PITALI?

◼ Odakle čoveku potencijal da razvija duhovnost? (Postanak 1:27)

◼ Možemo li sami zadovoljiti duhovne potrebe? (1. Korinćanima 2:12-15)

◼ Šta moramo činiti kako bismo zadovoljili duhovne potrebe? (Matej 4:4; Jovan 4:34; Kološanima 3:10)

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Ako svoje duhovne potrebe ne zadovoljimo na ispravan način, to će nam na kraju naneti štetu