Svrsishodno planiranje ili slepa slučajnost?

Engleski sveštenik i teolog Vilijam Pejli je 1802. objasnio zbog čega veruje u Stvoritelja. Prema njegovim rečima, ukoliko bi prelazeći preko pustog polja naišao na kamen, bilo bi sasvim razumno da zaključi da je on tu dospeo dejstvom prirodnih sila. Ali ukoliko bi umesto kamena našao sat, malo je verovatno da bi došao do istog zaključka. Zašto? Iz prostog razloga što sat ima sva obeležja koja ukazuju na to da je napravljen da služi određenoj svrsi.

PREMDA su Pejlijeva gledišta duboko uticala na engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina, on nije razmišljao na isti način. Darvin je kasnije izneo pretpostavku da se izuzetna pravilnost u građi živih bića može objasniti procesom koji je nazvao „prirodno odabiranje“. Njegovu teoriju evolucije mnogi su smatrali konačnim odgovorom na tvrdnje u prilog stvaranju.

Od Pejlijevog i Darvinovog doba, o toj temi su napisane nebrojene stranice. Jedni su iznosili tvrdnje u prilog stvaranju, dok su drugi zastupali prirodno odabiranje.  Često su svoje argumente dopunjavali, razrađivali i prilagođavali novim saznanjima. Oba gledišta su znatno uticala na verovanja u pogledu svrhe — ili nepostojanja svrhe — u svemiru. Verovanje koje izaberete može prilično uticati na stav koji imate o svrsi svog života. U kom smislu?

Logične posledice darvinizma

Mnogi iskreni ljudi koji su prihvatili Darvinovu teoriju došli su do zaključka da njihovo postojanje nema pravu svrhu. Ako su svemir i sve u njemu nastali slučajnom kombinacijom elemenata nakon prvobitnog velikog praska, onda život nema nikakvu svrhu. Dobitnik Nobelove nagrade biolog Žak Mono je rekao: „Čovek konačno zna da je sam u toj neosetljivoj ogromnosti svemira, u kojoj se pojavio samo pukim slučajem. Njegova sudbina nigde nije objašnjena, kao ni njegova dužnost.“

Nešto slično je rekao Piter Vilijam Atkins, profesor hemije na Oksfordu: „U postojanju našeg neuporedivog svemira vidim čudesnu veličanstvenost koja uliva strahopoštovanje. On nas okružuje u svoj svojoj slavi, divan ali potpuno beskoristan.“

Međutim, mnogi naučnici se ne bi složili s njim, i za to imaju veoma dobre razloge.

Precizno podešavanje — dokaz svrsishodnog planiranja?

Kad podrobnije ispitaju prirodne zakone, mnogi istraživači odbacuju gledište da svemir nema svrhu. Na primer, oni su oduševljeni fundamentalnim silama koje upravljaju svemirom. Zakoni koji stoje iza tih sila su precizno usklađeni tako da omogućavaju postojanje života. „Čak bi i samo neznatna izmena postojećih zakona mogla voditi do kobnih posledica“, kaže kosmolog Pol Dejvis. Primera radi, protoni su malo lakši od neutrona. Ukoliko bi bilo suprotno, svi protoni bi se pretvorili u neutrone. Da li bi to bilo opasno? Dejvis objašnjava: „Bez protona i njihovog važnog naelektrisanja, atomi ne bi postojali.“

Elektromagnetna sila vezuje elektrone za protone, što je neophodno za stvaranje molekula. Ukoliko bi ta sila bila mnogo slabija, elektroni ne bi mogli da se zadrže u orbiti oko jezgra atoma, čime bi se onemogućilo stvaranje molekula. S druge strane, ako bi ta sila bila znatno jača, elektroni bi se „zalepili“ za jezgro atoma.  U tom slučaju, ne bi se odvijale hemijske reakcije i ne bi bilo života.

Vrlo mala izmena u snazi elektromagnetne sile uticala bi na Sunce i njegovu energiju koja stiže do naše planete. Takva razlika bi lako mogla da oteža ili potpuno onemogući fotosintezu biljaka. Prema tome, elektromagnetna sila mora imati nepromenljivu vrednost, jer od toga zavisi život na zemlji. *

U svemiru vlada fina ravnoteža sila i elemenata koja je na zanimljiv način prikazana u knjizi Science & Christianity—Four Views. Pisac je pozvao čitaoce da zamisle istraživača koji je ušao u „kontrolnu sobu iz koje se upravlja celim svemirom“. U njoj zapaža redove i redove brojčanika koji se mogu podesiti na bilo koju vrednost i saznaje da svaki od njih mora biti precizno podešen da bi život bio moguć. Jedan pokazuje snagu gravitacione sile, drugi snagu privlačne elektromagnetne sile, a treći odnos između mase neutrona i protona, i tako redom. Dok posmatra te mnogobrojne brojčanike, istraživač primećuje da je svaki od njih mogao biti podešen i drugačije. Nakon pažljivog proračuna, shvata da bi čak i vrlo mala promena u podešavanju bilo kog brojčanika uticala na strukturu svemira do te mere da bi život prestao da postoji. Pa ipak, svaki od njih je podešen baš na pravu vrednost koja je potrebna da bi svemir postojao i bio pogodan za stanovanje. Ako se zapita kako je moguće da su brojčanici tako precizno podešeni, do kakvog će zaključka taj istraživač doći?

 Astronom Džordž Grinstajn kaže: „Dok ispitujemo sve dokaze, uporno se nameće misao da iza toga mora stajati neki natprirodni uzrok ili, bolje rečeno, Uzročnik. Da li je moguće da smo iznenada, bez ikakve namere, naišli na naučni dokaz o postojanju Vrhovnog Bića?“

Šta vi mislite? Koje je najlogičnije objašnjenje za precizno podešavanje u svemiru? Svrsishodno planiranje ili slepa slučajnost?

’Ovde smo — i to je sve‘

Ateisti takođe imaju svoje argumente. Neki ignorišu očigledan sklad u prirodi, govoreći: ’Naravno da u vidljivom svemiru postoje svi uslovi za život. Da nije tako, ne bismo bili ovde da razmišljamo o tome. Dakle, nema potrebe da se išta objašnjava. Jednostavno smo ovde i to je sve.‘ Da li vam ovo zvuči kao uverljivo objašnjenje našeg postojanja?

Drugi tvrde da će jednog dana biti dokazano da se osnovni prirodni zakoni mogu izraziti pomoću jednačina koje se sastoje od samo jednog jedinstvenog skupa brojeva. To bi značilo da brojčanici koji su prethodno spomenuti moraju biti podešeni na prave vrednosti da bi svemir uopšte postojao. Neki kažu: ’Tako je zato što tako mora da bude!‘ Čak i ako bi ovakvo rezonovanje bilo tačno, još uvek ne bismo imali konačno objašnjenje našeg postojanja. Ukratko, da li je to što svemir postoji i što je život u njemu moguć samo igra slučaja?

U nastojanju da samo putem prirodnih procesa objasne planiranje i precizno podešavanje u svemiru, neki pribegavaju teoriji multiuniverzuma, to jest paralelnih univerzuma. Prema toj pretpostavci, moguće je da živimo u jednom od bezbrojnih svemira — u svakom od njih vladaju drugačiji uslovi, ali nijedan nije nastao putem stvaranja niti ima svrhu  postojanja. Prema tom gledištu i zakonima verovatnoće, ako postoji dovoljan broj svemira, bar u jednom od njih će se steći pravi uslovi za pojavu i opstanak života. Međutim, još uvek nema naučnih dokaza koji bi potvrdili ovu teoriju. To je čisto nagađanje.

Nakon što je rekao da se ne slaže sa ovom pretpostavkom, biohemičar i nobelovac Kristijan de Duv je izjavio: „Po mom mišljenju, život i ljudski um su tako čudesne pojave da sigurno imaju smisao, bez obzira na to da li postoji mnoštvo drugih beživotnih svemira ili ne. Ljudi mogu tvrditi da ima više biliona drugih svemira, ali to ni u kom slučaju ne umanjuje značaj našeg svemira s njegovim jedinstvenim odlikama koje nas poput putokaza usmeravaju prema ’Konačnoj Istini‘.“

Ljudska svest

Zadivljujuće je to što čovek pokušava da objasni kako je nastao svemir. Ukoliko svemir nema nikakvu svrhu, onda bi i ta sposobnost bila samo slučajnost. Da li vam to zvuči razumno?

Za ljudski mozak je rečeno da je „čudesniji i tajanstveniji od svega što postoji u celom svemiru“. Nema tog znanja iz oblasti fizike i hemije koje bi moglo pružiti odgovarajuće objašnjenje ljudske sposobnosti za apstraktno razmišljanje i neprestanu potragu za smislom života.

Postoje dve mogućnosti: ili je ljudski um željan razumevanja nastao zahvaljujući superiornoj inteligenciji ili je rezultat puke slučajnosti. Koja od njih vam deluje logičnije?

Još jedno objašnjenje?

Nema sumnje da nam je nauka otvorila put ka mnogim saznanjima o svemiru, svetu i živim bićima. Što nam nauka više otkriva, kažu neki, „to naše postojanje izgleda neverovatnije“. Drugim rečima, ono je neverovatno samo ukoliko smo proizvod evolucije. Međutim, kao što se izrazio naučnik i pisac Džon Hogan, „sve oko nas izgleda previše dobro oblikovano i, u izvesnom smislu, i suviše dobro da bi bilo čista slučajnost“. Fizičar Friman Dajson je rekao nešto slično: „Što više istražujem svemir i proučavam pojedinosti o njegovoj strukturi, to više dokaza nalazim da je on na neki način morao znati da ćemo se mi jednog dana pojaviti.“

S obzirom na dokaze — složenost prirode, precizno podešavanje, izvanredno planiranje i ljudsku svest — zar ne bi bilo logično barem razmisliti o mogućnosti da postoji Stvoritelj? Veoma dobar razlog za to je činjenica da bi nam Stvoritelj mogao otkriti kako se život pojavio i da li ima svrhu — što su pitanja na koja nauka ne može da odgovori.

Odgovori na ta pitanja se nalaze u knjizi koja je poznata kao Biblija ili Sveto pismo. Njeni pisci tvrde da ih je Stvoritelj nadahnuo da zapišu ono što se nalazi u njoj. Zašto ne biste ispitali šta Biblija kaže o temi koju smo upravo osmatrali?

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Da li je ljudski mozak nastao pukim slučajem?

[Okvir/Slika na 6. strani]

Na čemu se temelji nauka?

Naučna istraživanja su moguća zahvaljujući tome što u prirodi vlada red i zbog toga što se u datim okolnostima energija i materija ponašaju na predvidiv i nepromenljiv način. Taj red se može izraziti temeljnim zakonima matematike, fizike, hemije i drugih nauka. Da njega nema, naučna istraživanja, tehnologija i sam život jednostavno ne bi postojali.

Zato se javlja pitanje: Kako su nastali prirodni zakoni? Zašto funkcionišu na određeni način? Mnogi veruju da je najlogičniji odgovor postojanje Vrhovnog Intelekta. Šta biste vi rekli?

[Okvir/Slike na 7. strani]

Da li je nastala ni iz čega?

Molekuli DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) koji se nalaze u svakoj živoj ćeliji sadrže složena, detaljna uputstva neophodna za pravilan razvoj organizama. Premda je DNK daleko složenija, mogla bi se uporediti s digitalnim informacijama koje se nalaze na DVD-u. Kada se kodirane informacije sa DVD-a obrade, možemo gledati film ili slušati muziku. Slično tome, molekuli DNK koji oblikom podsećaju na mornarske merdevine uvijene u spiralu sadrže kodirane informacije koje služe kao osnova celokupnog života. One svaki životni oblik čine jedinstvenim, pa se tako banane razlikuju od pasulja, zebre od mrava, ljudi od kitova.

Malo je verovatno da bi iko pomislio da su digitalne informacije na DVD-u nastale u slučajnom nizu događaja. Da li je onda realno tvrditi da je DNK sa izuzetno složenim informacijama nastala ni iz čega?

[Izvor slike na 6. strani]

Galaksija Sombrero: NASA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)